Izbačeno iz lektire

Dođe kraj nastave u junu i deci treba da daš spisak lektire za sledeći razred. A na spisku dva romančića i narodne pesme. Valjda se oni koji prave plan i program boje da deca ne gube vreme čitajući knjige umesto da se kulturno uzdižu uz televiziju i internet.

Nekad je domaća lektira bila obavezna svakog meseca, i čitale su se razne zanimljive, ali i neke pošteno rečeno dosadne knjige. Ipak, čini mi se što se tiče osnovne škole da je tu bilo više zanimljivih nego dosadnih knjiga, bar za dečake.

kako-se-kalio-celik

Tokom 90-ih lektira u osnovnoj školi je pretrpela veliku seču, izbačene su neke ideološki nezgodne knjige, kao što su “Kako se kalio čelik” Nikolaja Ostrovskog ili “Detinjstvo” Maksima Gorkog.

Iako su te knjige nesporno kvalitetne previše u njima ima komunističke ideologije, a vladajuća struktura je želela da izbegne optužbe opozicije da se deci i dalje mozak ispira marksizmom.No, te dve knjige i nisu po meni baš lako shvatljive današnjim osnovcima, pa i nije velika šteta što su izbačene.

Međutim, iako se u javnosti često potencira da su Rusi naša pavoslavna braća nijedna knjiga ruskih pisaca nije opstala u lektiri za osnovnu školu.

sin-puka-valentin-katajev_slika_o_40914257Ni „Sin puka“ Valentina Katajeva, priča o dečaku kog su tokom rata odgajili vojnici Crvene armije, ni „Kaštanka i druge priče“ Antona Pavloviča Čehova, ni „Zastave na kulama“ od čuvenog pedagoga Makarenka, ni „Moji vaspitanici“ Vere Čapline( u pitanju su priče iz moskovskog Zoo vrta gde je ona godinama radila).

anton-cehov-kastanka-i-druge-price_slika_o_39462457vera-caplina-moji-vaspitanici_slika_o_37222097

Ali, idemo dalje. Osim braće Rusa pogrešne ideologije nastradala su i bivša braća iz SFRJ.Da krenemo od snežnog Triglava, izbačeni su Cankar i njegove pripovetke, tj. crtice i Prežihov Voranc i njegov “Đurđevak”, takođe zbirka priča.

djurdjevak-prezihov-voranc_slika_l_11777613

Valjda u skladu sa histeričnim bojkotom slovenačke robe smatralo se nezgodnim da deca čitaju mrske Janeze iako ni jedan ni drugi pisac nisu bili nacionalisti.  75181514Cankar je preživeo do danas bar u čitankama sa svojom “Deseticom”, a divna priča Prežihova Voranca o dečaku koji savladava ogroman strah da bi voljenoj majci doneo buket đurđevka za rođendan je netragom nestala iz našeg programa. Valjda je i žrtvovanje dece da se majci priredi neka životna radost već prevaziđena stvar u našem modernom društvu.Izbačeni su takođe i Anton Ingolič, Tone Seliškar i France Bevk. Svi trojica su pisci lakog stila, prilagođenog deci i omladini, i bili su veoma plodni.Osim krvnih zrnaca verovatno je bio problem što su učestvovali u antifašističkoj borbi i partizanskom pokretu.

Tako su današnje generacije lišene prilike da pročitaju u školi knjigu “Tajno društvo PGC” Antona Ingoliča, jednu od najlepših knjiga o školskim danima i drugarstvu koja ima i uzbudljiv zaplet.

“Družina Sinji Galeb” od Seliškara (dinamična priča o grupi dečaka sa malog ostrva koja ima i krimi elemente) je sad izborna lektira u 6. razredu tako da je ponegde vredne kolege i obrađuju sa svojom decom, a  “Crna braća” od Bevka su već davno zaboravljena u potpunosti.

Takođe, i pre nego što sam pošao u više razrede osnovne izbačen je „Martin Krpan“75201949 slovenačkog pisca iz 19.veka Frana Levstika, prvog značajnog prozaiste na slovenačkom jeziku, koji je bio jugoslovenski orijentisan intelektualac.

Kao klinac sam uvek mislio da je Berislav Kosier, autor romana “Dobar vetar, Plava ptico”, Slovenac. Međutim, nađoh negde da se do smrti u Beogradu 2002. izjašnjavao kao Jugosloven, da je bio na Golom otoku, politički disident koji nije dobio nijednu važnu književnu nagradu za komunističkog  “vakta”, te mi uopšte nije jasno zašto je njegova knjiga, koja je bila omiljena generacijama potpuno izbačena iz programa. Valjda je to jugoslovenstvo problem ili to što se u toj knjizi propagira ljubav i prijateljstvo među decom sa svih meridijana.

dobar-vetar-plava-ptico-berislav-kosier_slika_o_52684921

Sledeći pisac sličan ovim Slovenščinama, ali rođen malo južnije je Mato Lovrak.Taj se Mato drznuo da bude Hrvat i učitelj (dakle, prosvetni radnik, a svi znamo da su oni najlenji ljudi) zastupljen čak sa dve knjige  u našoj lektiri. K’o da je Krleža, boga mu poljubim. Jedna knjiga je “Družba Pere Kvržice”, a druga “Vlak u snijegu”.

U obe se radi o grupi seoske dece koja ne čekaju da im mame i tate reše neke probleme već pokazuju snalažljivost i preduzimački duh.

Zlo su te knjige koje govore o kolektivnom duhu, o pomaganju svojoj zajednici, o dečjem radu sačuvajmeBože, deca treba da sede kod kuće i igraju igrice na kompjuteru!

Potpuno drugačiji po ambijentu u kome se dešavaju radnje njegovih romana je bio Milivoj Matošec, čiji se romani odvijaju u gradskoj sredini. Ali i kod njega su u pitanju dečaci i devojčice koji se druže napolju, zamislite bez nadzora roditelja.

strah-ulici-lipa-milivoj-matosec-slika-31602549

U lektiri je bila knjiga “Strah u ulici lipa”, koja govori o dečaku s nadimkom Mungos koji u početku maltretira ostalu decu da bi oni na kraju shvatili njegovu tužnu priču i pomogli mu. Sve je u skladu sa prevaziđenom socijalističkom premisom da je moguće besprizornog popraviti.

I njegove i Lovrakove knjige su danas potpuno nepotrebne jer vaspitavamo decu da budu jaki individualci tj. sebični i samodovoljni, šta će im drugari iz škole i ulice, neka gledaju samo sebe, u se i u svoje kljuse.

originalslika_price-iz-davnine-112519995

Izbačene su i  “Priče iz davnine” Ivane Brlić Mažuranić, mada je to zbirka priča inspirisanih slovenskom mitologijom, koja je i u svetu priznata kao klasik literature za decu, a književnica je čak nekoliko puta nominovana za Nobelovu nagradu. “Šuma Striborova” je svakako jedna od najlepših priča koje sam čitao tokom osnovne škole.

Skoro sam pričao sa drugom kome su još u sećanju sva ta čudna i zvučna staroslovenska imena junaka iz tih priča.

21954213-_uy200_Izbačen je i “Pirgo”, predivna istinita priča o dečaku partizanu i njegovom lanetu. Osim što je autorka Anđelka Martić iz Hrvatske još je i partizanka. A i koje dete danas voli toliko životinje da bi se u vreme opšte oskudice kao što je bio rat žrtvovalo da odgaji jedno lane, idibegaj, pa to je potpuno nerealna priča.

Zanimljivo je da je ista sudbina zadesila Pirga i u Hrvatskoj, i tamo je izbačen iz lektire, opet stoji ono da smo isti samo onog pravog nema da nas dozove pameti.

16163178-_uy398_ss398_

Takođe, već davno je nastradala možda i najozbiljnija i najrealnija knjiga o dečjem proživljavanju Drugog svetskog rata, “Modri prozori” Danka Oblaka.

Za razliku od drugih ova knjiga je više bazirana na psihološkom proživljavanju, glavni junak ne učestvuje ni u kakvim partizanskim akcijama ni slično, on je samo posmatrač koji još ne shvata šta se oko njega događa, ali uviđa da mu se porodica podelila.

Kad je u pitanju hrvatska književnost meni je u nižim razredima kod učiteljice bila jedna od omiljenih knjiga „Dječja knjiga“ Vladimira Nazora. Najbolji delovi te knjige su priča „Veli Jože“ i  „Bijeli jelen“,  koji je ponegde zbog dužine objavljivan kao posebna knjiga.104538861

dscf9012No, da krenemo mi još istočnije.

Nema više ni u nižim razredima “Patuljka iz zaboravljene zemlje”, bajkovite i pomalo setne priče Ahmeta Hromadžića, koja je prema nekim informacijama bila u dečjoj lektiri i nekih evropskih zemalja.

Hm, zamisli pisca koji se zove Ahmet u našoj lektiri, da nije neka izbeglica iz Sirije, zar ćemo i njih da čitamo?!

Iako smo do skoro bili dva oka u glavi, čak su i braća Crnogorci, osim velikosrpskog ideologa Njegoša (da on zna kakva ga sve fukara uzima u usta spalio bi “Gorski vijenac” sam) poizbacivani. Meni je najžalije pisca Čeda Vukovića, koji je autor prvih domaćih romana sa elementima naučne fantastike koje sam čitao, “Letilica profesora Bistrouma” i “Svemoćno oko”.

Kad već pomenuh naučnu fantastiku ona u programima za osnovnu školu više ne postoji, valjda je zamenjuje veronauka.

Inače, podsetiše me da sam zaboravio na jedan naivni, dečji sf roman Jan Bibijan na Mesecu Elina Pelina, koji je nekad davno bio lektira, u moje vreme već nije, ali sam ga čitao.buh_ep_04 Elin Pelin je bugarski pisac, klasik priznat i u Evropi, ali zanimljivo da mi uporno nipodaštavamo naše susede pa nemamo u celokupnoj lektiri nijednu knjigu iz dve susedne zemlje, Rumunije i Bugarske. Kako da sarađujemo sa komšijama kad smo puni predrasuda da su oni neobrazovani i nekulturni, i nebitni (kao da smo mi neka važna sila).

Tako je izbačen i jedan pravi sf roman ruskog pisca Aleksandra Beljajeva, mada je čovek bio sin pravoslavnog sveštenika. “Zvezda kec”  je bila jedna od knjiga koju su skoro svi dečaci pročitali, a mnogi su zbog nje počeli kasnije da čitaju i prate taj žanr.

kadok-zvezda-kec-aleksandar-beljajev_slika_xl_3516962

Beljajev je imao još dosta zanimljivih romana, a zbog njegovog plodnog pisanja i tematike o kojoj je govorio bio je prozvan i ruskim Žilom Vernom.

Kad pomenuh Žila Verna i on je sveden na jedan odlomak iz “20.000 milja pod morem” u čitankama za 5. razred. Premalo za autora koji je navukao na čitanje mnoge generacije. Da li je problem to što su njegovi junaci obično osobe pune želje za novim saznanjima i putovanjima, plemenitih stremljenja, i vere u nauku, tj. što suptilno provejava ateizam u njegovim idejama. Ne kvarimo našu decu knjigama o štreberima koji bi stalno nešto učili i otkrivali!

Kad se pomenu putovanja setim se još jedne prelepe avanturističke knjige o Africi “Kroz pustinju i prašumu” poljskog nobelovca Henrika Sjenkjeviča. Ona je sad izborna lektira, ali skoro nisam naišao na dete koje je čitalo ovu knjigu o Staši i Neli i njihovom putešestviju.

Takođe ni “Knjiga o džungli” Radjarda Kiplinga više nije lektira. Previše je valjda u njoj životinja, a vidimo da je pravi pogrom pogodio sve knjige koje propagiraju ljubav prema životinjama. Tako je izbačena i “Lesi se vraća kući” Erika Najta i “Glas divljine” Džeka Londona. Psi su za izložbu i da se zarade pare, ko će još da čita o njima! Samo je “Bela griva” odolela u četvrtom razredu.

Ali da se vratim ja na “jednom braću”, i Crnogorce. Izbačena je i predivna avanturistička knjiga o bokeljskim pomorcima u 18.veku, „Mali pirat“ Anta Staničića. Romani ovog pisca su bili među najomiljenijim kod dece u vreme SFRJ, a pisac je dobio i nagradu Politikinog zabavnika za jedan drugi roman. Srećom, dečaci koji čitaju knjige i dalje vole ovu knjigu o malom Miljanu koji je prevario Ali Kosu i spasao svoju sestru iz gusarskog ropstva.

„Tužni cirkusanti“ je još jedan dinamičan roman u kome se mešaju emocije sreće i tuge, ali nije preživeo ideološku čistku jer se radnja odvija tokom Drugog svetskog rata, a i pisac Mirko Vujačić je suviše pozitivno govorio o partizanima.

U Crnoj Gori je lektira bila njegova malo slabija knjiga „Morski jastreb“  u kojoj ima i malo romantičarskog preterivanja  i naravno da je izbačena jer i oni vrlo napredno žele da se liše balasta komunjarske prošlosti.

carobno-samarce_slika_l_47580009Od makedonskih pisaca nekad su u lektiri bili Vančo Nikoleski i Vidoe Podgorec. Prvi je autor romana „Čarobni samarčić“ koji možda i nije neko vrhunsko delo, ali je bilo i zanimljivo i dovoljno dinamično da drži pažnju desetogodišnjaka. 115411871

A „Belo ciganče“ od Podgoreca je bilo u stanju da me rasplače, ali ko bi sad čitao knjigu o Ciganima u kojoj su oni pozitivno predstavljeni?

E, sad, izbacivani su čak i srpski pisci. Ohoho, čak je i otac nacije, Dobrica, žrtvovan na oltaru promena pa je njegov predosadni roman o slomu partizanskog pokreta u Srbiji u zimu 1941-42. „Daleko je sunce“ završio u čabru. I neka je!

Izbačen je i „Ne okreći se, sine“ Arsena Diklića, koji je takođe pomalo patetičan, ali verujem da je glavni razlog tematika kao i kod Dobrice, partizani jednostavno više ne prolaze ni u kakvoj formi.  Izbačena je i knjiga „Svirač u dvorištu“ Mirka Petrovića, zbirka priča o detinjstvu pre i tokom rata.

lektira-bioskop-u-kutiji-sibica-vladimir-stojsin_slika_o_42524645

U nižim razredima bila je jedna fantastična knjiga „Bioskop u kutiji šibica“ Vladimira Stojšina o njegovom detinjstvu u Pančevu tokom Drugog svetskog rata.Bolju knjigu o detinjstvu, a da je namenjena deci, u srpskoj književnosti ja nisam čitao (ako ima bolja po vama obavestite me). Čak sam tokom faksa jednog dana kad sam bio izuzetno neraspoložen zgrabio ovo sa police i pročitao za jedno popodne, neverovatno popravlja raspoloženje. Izgleda blesavo, ali mene više duša nije bolela.

77138967

Ono što me takođe često zbunjuje je to što se „Hajduk Stanko“ Janka Veselinovića više ne obrađuje kao cela knjiga već samo odlomak. Kad već hoćemo neku srpsku tradiciju u programu zašto je to izostavljeno kad  tu imamo i bitan istorijski događaj, a i zanimljivo građenu priču o ljubavi, prijateljstvu, izdaji.

Postoje čak i veliki svetski pisci koji su podlegli ovim makazama institucija. Tako je „Oliver Tvist“ Čarlsa Dikensa poodavno već eliminisan iz borbe za naklonost mladih čitatelja. Ne pomaže dragi Čarlse, ni to što si jedan od najvećih pisaca engleskog jezika, ni što je ta knjiga više puta filmovana, neumoljivo si odstranjen iz lektire u zemlji Srbiji!

Hemingvej s druge strane nije potpuno eliminisan, ali je umesto odlične i jedne od najzanimljivijih njegovih knjiga za čitanje „Priče o Niku“ u čitanke ubačen odlomak iz dosadnog „Starca i more“. Hajde da ubijemo kod dece volju da čitaju starog dobrog Ernija, neko je rekao i tako izbacio knjigu priča o dečaku i kasnije mladiću Niku Adamsu, a ubacio knjigu koju ni odrasli ne mogu baš da shvate.

105602699

Da li se Dnevnik Ane Frank danas smatra preteškom knjigom za osnovce, iako ju je napisala devojčica od 12 godina ili je u pitanju animozitet prema žrtvama II svetskog rata, kad je iz cele knjige isečen samo jedan odlomak za čitanku? Inače je kod onih koji prave program popularno to seckanje odlomaka iz romana i priča.

Možda sam neku zanimljivu knjigu iz stare lektire i zaboravio pa bih voleo da me slučajni namernici podsete. Ne smatram ja baš da bi sve ove knjige trebalo vratiti u lektiru, ali čini mi se da su knjige uglavnom samo izbacivane, a nisu ih zamenjivale neke nove. Šta se čita u drugim delovima bivše SFRJ stvarno ne znam, ali ako i oni i mi hoćemo neke dobrosusedske odnose mogli bismo bar po jednu knjigu da imamo u programu. A ima i dosta pisaca iz naše savremene književnosti za decu i mlade koji bi mogli deci da budu zanimljivi.

hajduk-u-beogradu-gradimir-stojkovic_slika_o_45067605

Recimo „Hajduk u Beogradu“ Gradimira Stojkovića je već preko dve decenije jedna od najpopularnijih knjiga, ali i dalje se zaobilazi.

Možda zato što je pisac i dalje živ pa neko misli da bi se obogatio ako mu knjiga uđe u lektiru.

Ili roman Slobodana Stanišića “Tango za troje” koji je dobio nagradu Politikinog zabavnika 1992.

delfi_tango_za_troje_slobodan_stanisic

Ah, da i on je još živahan, pa neće moći. Od stranih pisaca se i dalje ignorišu oni koje deca najviše vole da čitaju u slobodno vreme, pa i dalje ništa od Harija Potera, Hobita, romana Filipa Pulmana. Pogledamo li koji su pisci ostali u lektiri teško da je u programu ijedan koji je rođen posle 1950. a već je 2016.godina.

Ono što je najveći problem je što  izostaje javna debata o tome kakve knjige želimo da deca čitaju kao lektiru.

Zvučalo bi paranoično reći da neko želi da lektira bude dosadna i da se deci čitanje ogadi što pre, ali istina je da se niko time ne bavi, ni struka, ni roditelji, a deca se i dalje smaraju čitajući klasike koji su primereniji uzrastu srednje škole nego osnovnoj. Sušta je istina da nikad nisu sva deca čitala lektiru, ali su je nekad čitali u većem procentu nego danas.

Bilo bi zanimljivo bar anketirati onu decu koja čitaju, a ima ih, šta bi oni voleli da vide u lektiri. Dok je kod (ne)braće Rvata prošle godine otvorena javna debata tako što je pred javnost stavljen predlog lektire za osnovnu i srednju školu, kod nas se to smatra nebitnim pitanjem za koje nemamo vremena. A vreme neumitno prolazi, i stasavaju generacije kojima ne pružamo ništa, a kukamo na njih da su nekulturni i neobrazovani.

Uskoro pokrećem novu rubriku u kojoj ću pisati o knjigama koje sam čitao u detinjstvu i prvoj mladosti, o tome kako su na mene uticale tad i da li mi isto znače sad, a možda mi se pridruži još neko od kolega sa bloga.

Saznajte i koje knjige bi trebalo pročitati pre 18. godine

Advertisements

24 Comments Add yours

  1. Shonery kaže:

    Pre nekoliko dana smo baš gledali spisak lektira za osnovnu i srednju školu i zaključili da tuma mesta da se ubaci onoliko zanimljivh knjiga. Pogotovo danas, kada pisaca za decu i mlade ima nebrojeno mnogo…

  2. pavlovicjelena kaže:

    Sjajno!

  3. PaPaja kaže:

    Treba ih poslati u rudnik da biraju kamenje a ne knjige za decu…

  4. Janko kaže:

    Notorna je činjenica da deca u Srbiji danas ne čitaju, ovaj tekst je dokaz da upravo ova država uporno već 26 godina radi na tome da se svaki interes za knjige saseče već u osnovnoj školi … Ovo je bitan deo ukupne priče o Srbiji kao državi jeftine radne snage, neukog i zatucanog naroda. Svaka čast za tekst, ja sam podelio svim srbistima koje znam.

  5. Vrhunski pregled. Hvala. Dosta od ovih knjiga sam i ja pročitao kao klinac, a čak se sećam i skoro svih korica.

  6. Талос kaže:

    Ја бих много волео то да се учини нешто око школске лектире. Из личног искуства кажем, јер раније нисам толико обраћао пажњу на књиге, више сам проводио времена на компјутеру. Или сам играо игре, или сам читао чланке на Википедији. (наравно, на енглеском)

    Али изгледа да академици у САНУ-у и Матици српској, као и у Министарству просвете, или их не занима питање српске књижевности или мисле да је њихова листа лектире светија од Библије. Нема никаквих промена по питању методике наставе српског језика нити додавања новијих књига домаћих и страних аутора. Зато имамо случај деце која знају енглески више него свој матерњи, на интернету користе енглески цитат, реч, изреку итд. кад год им се омане.

  7. Odličan i lepo napisan tekst. Debata, apsolutno, jedva čekam! U međuvremenu, kako bi bilo da se deci omogući čitanje po slobodnom izboru koje bi se ocenjivalo po osnovi truda i zalaganja. Zaključujem iz teksta da je prostor upražnjen.

  8. Katja kaže:

    Kad sam bila dete (davno, davno….kada se još imalo vremena da sve pomenute knjige pročitam), imali smo običaj da kažemo nekome: „Alal ti ćufta!“ Iako ni meni nije baš najjasnije značenje te izjave, ako ne prepoznajete njenu pozitivnu konotaciju, promašila sam generacijski…. Zato, da svima bude jasno: odavno nisam pročitala bolji tekst na temu lektire! Bravo!

  9. batotata kaže:

    Informacija bi bila potpunija da znamo koje se knjige srpskih pisaca nalaze u lektiri u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori i Makedoniji.

    1. stF1 kaže:

      To moramo pitati tamošnje prosvetne radnike.

  10. Vladimir Nazor – Bijeli jelen. Bajka koju sam obožavala. Ne sećam se da li je bila u lektiri (čini mi se da jeste u nekim baš niskim razredima tipa treći-četvrti).

  11. Bio je još jedan Slovenac – Fran Levstik i njegov Martin Krpan.
    A od Nazora i „Veli Jože“

  12. Olivera kaže:

    U junu sam pitala jedno pametno dete za lektiru za sedmi. Odgovor: „Nista, rekla nam je nastavnica da lektiru ne citamo preko let a je cemo je ionako zaboraviti.“

  13. Zoran Cacak kaže:

    Kao da sam bio u vremeplovu i ozarenog lica citam tekst…rekao sam vremeplovu,ne vazduplohovu 🙂

  14. Dragan kaže:

    Tuga !

  15. Hello kaže:

    Slavice, citate li tekst, pa covek je pomenuo obe knjige

  16. Aleksandar kaže:

    Da li mozete da objavite spisak celokupne lektire iz sedamdesetih i osamdesetih godina, jer vec godinama trazim taj spisak, ali ga nigde na internetu nisam nasao.

  17. fidel kaže:

    Tekst je editovan, uneo sam i one knjige koje sam prvobitno zaboravio, hvala svima na podsecanjima…ne postoji nigde spisak svih lektira, ali na pozadinama knjiga ima koje su jos bile za taj razred pa kad napravim fotografije podelicu…

    1. Aleksandar kaže:

      Ja sam upravo mislio na te spiskove koji se nalaze na koricama knjiga, ali kako nisam sacuvao lektiru, jedina nada mi je da neko fotografise ili prepise te spiskove, pa da okaci ovde. Fidel, nadam se da ce to biti uskoro. Unapred zahvalan.

  18. Dragana kaže:

    Evo citata ispod i možda razloga za neke izbačene lektire. To je verovatno objašnjenje i za sve veće nasilje u školama !?
    „Да ли можемо да очекујемо да деца усвајају вредности ненасиља, а ми их са свих страна „филујемо” вредностима насиља? У уџбеницима – крви до колена. Кроз историју, књижевност стално се наилази на малтретирање, злостављање, жртвовање… У програмима нема исказивања поштовања према жртви осим из улоге патриотизма.
    После читања преткосовског и покосовског циклуса деца долазе кући плачући. Деца не могу да уче напамет реченице о забијању ексера под нокте, зазиђивању мајке и дојењу кроз зидове. Школа не разуме да су те сцене за данашњу децу стравичне него им их нуди као вредности и садржај културе” !!?
    / Драгана Коруга, консултант Уницефа у програму „Школа без насиља” /
    „Политикa” 21.11.2010.

    Zato molim da se Marko Kraljević javno izvini Musi Kesedžiji što ga je tuko ili da Hajduk Stanko bude javno osuđen za svo nasilje nad Turcima. Takođe Mali Radojica da se izvini deci što ih je rasplakao jer nije plakao dok mu je Bećir-aga zakivao eksere i svi ostali iz pretkosovskog i pokosovskog ciklusa jer su između ostalog zbog svog ponašanja krivi i za današnje nasilje u školama zbog čega projekat „Škola bez nasilja“ evo do danas, ni posle 12 godina postojanja ovog projekta ne može da reši ovaj problem !?

  19. Uvedite Zagora kao obaveznu skolsku lektiru, nek uzivaju malo i ucenici i oni koji ih poducavaju.

    1. Pa stripovi su se čitali na drugim predmetma 😉

  20. Čarapice kaže:

    Baš sam emotivno doživela ovaj tekst. Iako nisu bile u mojoj lektiri, ipak sam malo mlađa, sve te knjige sam nasledila od mame i sama ih volela i čitala (zamislite, niko me nije terao). Vremena se menjaju, vrednosti se menjaju, možda se zato i programi menjaju. Nije tačno da se njima niko ne bavi, samo se to radi loše.
    A verujem da će deca koju to zanima sama ili uz pomoć roditelja naći put do tih knjiga.

  21. Kiza Majstor kaže:

    Većinu ovih knjiga sam pročitao, kao dete naravno (u dubokim sam 50-im danas). Uključujući i „Hrvate“ i „Slovence“.

    Ima dovoljno srpskih knjiga, ako ne želimo „strance“. Evo mog malog doprinosa (čitalačkoj) kulturi: Android program, sa ugradjemo, „čitačem“ i preko 140 klasičnih dela srpskih pisaca. Svako ima telefon, i gomilu „praznog hoda“ svakog dana – idealno za stranicu-dve, na telefonu koga stalno nose.

    https://play.google.com/store/apps/details?id=rs.majstorska_radionica.srpska_knjizevnost

    Bez reklama, bez oglasa, sve potpuno besplatno. Za djake, studente i sve nas ostale – „večne učenike“.

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s