Fidelov strip vikend: volume 8

Ovaj strip vikend ću posvetiti trojici italijanskih majstora stripa. Kad se među mlađim stripofilima u Srbiji govori o strip školama onda se obično pominju francuska, američka i japanska, dok se italijanska prilično zanemaruje jer se izjednačava sa Bonelijevim stripovima koji su uglavnom b produkcija. Međutim, Italijani imaju mnogo razuđeniju strip scenu i mnogo autora koji su vrlo osobeni, možda čak i inovativniji od francusko-belgijske škole.

kolekcionarnaslovna

Serđo Topi je jedan od najoriginalnijih italijanskih autora, više umetnik i ilustrator nego strip crtač. U nekim stripovima mu to i zameraju, da su priče više nizovi ilustracija slabo povezanih nekom fabulom nego celovita kompoziciono uravnotežena dela. Ali bez dvojbe, njegov crtački rad je uvek izuzetan, iako je o stripu govorio kao o zanatu.

“Kolekcionar” je jedini njegov strip serijal i ima  5 posebnih priča o jednom junaku. Ovaj junak je nešto slično Alvaru Majoru ili Kortu Maltezeu, ali dok su oni sanjari kojima blago stalno izmiče(ako za blagom uopšte i tragaju) on tačno zna šta hoće i nikad ne ostaje bez dragocenosti na koju se nameračio.Očigledno je da je za Topija ovaj junak bio nešto posebno, možda jedini njegov lik prema kojem je razvio dublju simpatiju, pa mu se zato od 1982. do 2004. pet  puta vraćao. Za svog junaka autor kaže  da je čovek s beskrajnim materijalnim mogućnostima, sposoban da se izvuče iz najzamršenijih situacija, uvek dobija ono što želi i ima sarkastičan i nemilosrdan smisao za humor(i da ga crta izduženog sa dugim nogama kao kompenzaciju što on sam ima kratke noge).

kolek-03-660x852

U pet priča na raznim egzotičnim lokacijama krajem 19.veka( prva priča se dešava 1880. u SAD)opisane su Kolekcionarove potrage za izuzetnim predmetima. On nije kao drugi kolekcionari koji dopuštaju drugima da se dive njihovom blagu, koji zapravo i sakupljaju predmete radi divljenja drugih, on sakuplja samo predmete koji za njega imaju poseban značaj i kad ih dobije čuva ih za sebe i niko ih nikad ne može videti.

U prvoj priči “Kalumet od crvenog kamena” se  najviše govori o osobinama glavnog junaka i predstavlja njegov životni kredo, on objašnjava da juri za izuzetnim predmetima koji često imaju i magijska svojstva, ali samo za onog ko je posvećen u njihove tajne.  Naravno, nije suština u zadobijanju predmeta već u pričama o ljudskim naravima, o želji za moći i svemu što takva želja može da proizvede. U drugoj priči “Obelisk iz zemlje Punt” Topi je iskoristio priliku da ubaci i ratnu pricu o italijansko-etiopskom ratu koji su Italijani izgubili i time se donekle vratio ratnoj temi koju je često voleo da obrađuje(pogledaj Makondovo izdanje “Priče iz velikog rata”).

kolek-02-660x852

Treća priča “Suza Timura Lenka” uvodi lik Bele gospođe, Kolekcionarovog najvećeg neprijatelja, koja će se pojaviti i u poslednjoj priči. Ova i četvrta priča “Muirdegovo žezlo” se izdvajaju po prekidima radnje i promenama ambijenata. Za Suzom Kolekcionar traga prvo na Karpatima, a zatim na ostrvima blizu Nove Gvineje, da bi na kraju priče tek u Avganistanu uspeo da se dočepa željenog predmeta. Priča o Muiredgovom žezlu se proteže kroz najduži vremenski period od 1865. u Irskoj pa preko Novog Zelanda do Australije. U ovoj priči saznajemo i da Kolekcionarovim žilama teče krv irskog kralja Nila Glundluba. Inače Kolekcionarovo ime kao i poreklo njegovog bogatstva ostaju potpuna tajna do kraja.

U petoj priči o Padmasumabavinoj ogrlici radnja je smeštena samo na jedno mesto, Tibet. Ovde će se Kolekcionar ponovo suočiti sa Belom gospođom i čak iskusiti i smrt pre nego što nadmudri Crvenog lamu, ali takav je on, legendarno uporan dok ne dođe do onog što želi.

I scenaristički i crtački Kolekcionar je izuzetno delo, a Darkvudovo izdanje ovog stripa izuzetan doprinos našoj strip kulturi.

Atilio Mikeluci je još jedan maestro italijanskog stripa. Pasionirani čitatelji Politikinog zabavnika su svakako upoznati sa većinom njegovih bitnih radova, ali je šteta što je malo njegovih strip albuma na srpskom jeziku.

couv_9301

Strip kom se divim još od 1993. i kome se povremeno vratim je Marsel Labrim. U priči „Vrelo bejrutsko leto“ koja se odvija tokom II svetskog rata Mikeluci je ispričao jednu priču namerno sličnu filmu Kazablanka. On to nije ni krio, ali je ipak stvari složio tako da priča istina očigledno podseća na uzor, ali je dovoljno drugačija da se ne može smatrati bledom kopijom.

orka_25

Mikeluci je istorijski verno, kao što je inače radio i u stripu Petra Cherie čija se radnja odvija tokom Prvog svetskog rata, predstavio pozadinu događaja u Bejrutu tokom 1940. Tu su predstavnici kolaboracionističke vlade maršala Petena, predstavnici fašističke Nemačke, tu su i Francuzi koji podršavaju De Gola, na jugu je Palestina pod britanskom upravom, sukobi Jevreja i Arapa, Arapa hrišćana i Arapa muslimana. A u svom tom zamešateljstvu rabin Spirakovski sa sobom nosi dokumenta o užasima iz nemačkih logora. Mikelucijev junak Labrim (na francuskom magla) je čudna ptičica, novinar tj. piskaralo koje se bavi sumnjivim poslovima, avanturista  bez ideala koji će se u događaje uključiti zbog lepe Amerikanke Kerol Gibson u čije se plave oči zagledao.

planchea_9301

U ovaj strip sam se zaljubio zbog tog divnog lirskog stila pripovedanja Mikelucija koji ne govori sve onako bukvalno već ti ostavi da malo razmišljaš o rečenom dok nekoliko stranica kasnije ne shvatiš na šta je zapravo mislio. A crtež je tako dosledan I tako pogađa I stil I atmosferu kraja 30ih godina 20.veka. Pedantan je Mikeluc I što se tice fakata, I što se tiče mode, kod njega nema ništa otprilike, svaki predmet, svaki detalj je nacrtan onako kako su izgledali u to vreme. Veliki majstor je ovde ispevao baladu o bitangi koja se iz ljubavi žrtvuje za borbu koja ga suštinski ne interesuje.

marcel_labrume1

Iako prezirem citate, a pogotovo ljude koji se hvališu citiranjem tuđih misli, već 23 godine su mi u glavi neke rečenice iz ovog stripa

Jednom sam rekao da je raščistiti sa prošlošću isto što I umreti…ali nije tačno, to je kao da se ponovo rađaš…

marcel_labrume2

Na kraju, najveći italijanski majstor stripa je Hugo Prat. Mada je za njegov razvoj verovatno ključni period boravka u Argentini. Pošto smo za Korta Maltezea svi već čuli (ako još niste napustite prostoriju kako biste što pre pročitali neku priču o melanholičnom mornaru) pomenuću neke druge Pratove stripove koje bi valjalo pročitati.

500_500

Na prvom mestu tu je Ana iz džungle, strip koji mi je otkrio izvesni Nikola iz Požege davne 2002. godine dok smo čekali ispit iz dubrovačke književnosti kod Zlate Bojović. Ana je prvi potpuno autorski Pratov rad i opisuje dogodovštine jedne devojčice u Africi u predvečerje Prvog svetskog rata. Crtež podseća na kasniji njegov rad na Kortu, ali su priče manjeg obima i uglavnom se duhovito razrešavaju.

ana-iz-dzungle-hugo-prat_slika_o_27849705

Još jedan veoma dobar Pratov strip su Pustinjske škorpije, koje govore o doživljajima jedne specijalne jedinice italijanske vojske u severnoj Africi početkom II svetskog rata. I Prat mnogo voli ratne teme, i naravno pristupa im sa antiratnog stanovišta tako da njegovi vojnici nisu heroji, već obični ljudi uhvaćeni u vrtlog zbivanja kojima ne mogu da se odupru.

j4mrkjwg0rukuesaheyi

Po meni najčudniji Pratov rad je izašao godine kad sam ja rođen 1980. Jezuita Džo. Vrlo neobičan lik je taj kanadski urođenik u uniformi kanadskog konjičkog policajca, koji putuje kroz divljinu i iznenađuje nas svojim postupcima, u jednoj situaciji spase oteto dete, a u drugoj ubije ptičicu čije ga pevanje iritira. Očekujte neočekivano kao da je pravilo njegovog ponašanja.

originalslika_hugo-pratt-jezuita-dzo-107940273

Fort Viling je epska priča, malo možda i teška za čitanje o vremenu Američke revolucije, i  dvojici prijatelja koji su se zaljubili u istu ženu, Indijanku, a silom prilika početkom rata će se naći na suprotnim stranama. Pratov crtež je i ovde prepoznatljiv,mada je tada  nekih 5 godina pre nastanka Korta bio detaljniji, a i u pripovedanju je možda bio i preopširan.

fortwheelingcouv01

U svakom slučaju Pratovi radovi i mimo Korta zaslužuju pažnju, a ima ih još (Makumba, Morgan, Kapetan Kormoran, Erni Pajk, Narednik Kirk, Poslednji let) i nadam se novim izdanjima na srpskom jeziku jer većinu ovih stripova trenutno možemo čitati samo u hrvatskim albumima, a Prat ovde sigurno ima dovoljno ljubitelja da zaslužujemo neko integralno izdanje jer ga ni Hrvati nisu objavili u potpunosti.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s