„Krvni prijatelji“ Radovana Puletića

Postoje Ubljani koji se još sećaju njegovih driblinga i golova u vreme kada se fudbal igrao iz ljubavi, a takozvane „niže lige“ bile za tri klase jače od ove današnje Superlige. Drugi ga znaju iz kafane, treći – oni koji su se tek nedavno našli na spisku žitelja naše varošice – iz „društveno-političkog života“, ali teško je reći da postoje oni koji ne znaju Radovana Puletića – Puleta iz bilo koje od ovih situacija.

Lično, znam ga oduvek i ne sećam se dana kada smo počeli da se javljamo jedan drugome na ulici. Nije da smo prijatelji koji idu na slavu jedan drugom, ali i pored razlike u godinama, uvek se lepo ispričamo i razmenimo ono što nas u tom trenutku muči. Ne zamerite što ću ga u nastavku teksta oslovljavati nadimkom – tako bih radio i da pišem o Dostojevskom, a da sam ga kojim slučajem poznavao iz grada još dok nije postao popularan.

radovan-puletic-pule

Puletove tekstove počeo sam da čitam još u Tamnavskim novinama, a potom se više ni sećam gde sam ih nalazio, da bi jednog dana na mejl prvog i jedinog ubskog sajta stigao fajl sa svim njegovim tekstovima – čini mi se da su tu bili i domaći zadaci iz osnovne škole. Kao veliki lokal-patriota i kolekcionar svega što se može dovesti u vezu sa Ubom, bio sam oduševljen što posedujem i sve do tada napisane tekstove jednog od najboljih pisaca iz senke, ili kako drugačije nazvati one koji imaju tu nesreću da nisu Basara ili Koeljo, a za razliku od njih znaju šta i o čemu pišu…

Kad, ne lezi vraže, fajla nestade zajedno sa sajtom, migracijama, mejlovima i menjanjima hostinga i ko zna kakvim još čudima što ne umem ni da izgovorim. Nije baš da mi se u tom trenutku svet srušio, mogao sam otići do Puleta i snimiti to ponovo, ali osetio sam prazninu kada je svanuo dan u kojem nisam čitao bar neku od (ne)objavljenih priča.

Srećom, Pule nije bio tako pasivni posmatrač zlehude sudbe, već je objavio svoju prvu knjgu – „Brat“, a nedugo potom usledili su i „Krvni prijatelji“.

Budući da nisam od onih koje je lako naterati da odu na promociju bilo čega (pretpostavljam da ću izostati i ako jednog dana neko sastavi kompilaciju mojih literarnih ispada, ili nedajbože dobijem Nobelovu nagradu za ekonomiju), delegirao sam staru majku da bude deo publike koja će čuti više o Puletovoj drugoj knjizi. Rezultat tog čina je primerak sa potpisom autora, za koji verujem da će u godinama koje slede sve više dobijati na značaju i vrednosti.

„Krvni prijatelji“ sadrže devet poglavlja i 40 tekstova iz kojih možete mnogo saznati o Puletu, ali pre svega o stvarima koje nas okružuju i od kojih ne možemo pobeći, čak i kad bismo to želeli. Veština mogućeg, od koje često zavise neke naše odluke, zatim sport, ljubav, pozorište i priče o običnim ljudima, sve uz autorove ilustracije znaće da unesu svežine i entuzijazma u dane za koje mislite da ih ništa ne može popraviti.

Pule donosi i par priča o lokalnim legendama će vas vratiti u neko lepše vreme ili inspirisati da činite dobre stvari, u nadi da će vam se neko u tome pridružiti, a sve kako bi jednog dana i za ove tmurne godine ipak mogli da kažete „eh, kad se samo setim kako nam je bilo nekada…“.

Da sam školovani književni kritičar, možda bih primetio neke zanatske nedostatke, ali pošto sam samo običan  lik iz grada, mogu vam reći „ljudi, ovo je stvarno lepo za pročitati i šteta je što nema više anegdota o ljudima koje svi znamo…“. Zaista, ovom gradu fale hroničari tipa pok. Bokina Marjanovića ili Milutina Đoke Jovanovića, pa evo, Pule, ako čitaš ovo, jednog dana reci da si ideju za treću knjigu dobio od mene…

Radovana Puletića možete čitati u Glasu Tamnave i na sajtu kolubarske.rs, ili uzeti „Brata“ i „Krvne prijatelje“ iz Gradske biblioteke ukoliko vam nije do kupovine knjige, a vrata su mu uvek otvorena i za ovo naše mesto dobrog mentalnog zdravlja, u kom slučaju ga možete pratiti i nešto češće.

U sledećem broju: Par reči o Blagoju Coniću i kakva je njega muka naterala da svoje misli objavljuje javno i bez blama.

Advertisements

One Comment Add yours

  1. sedefina kaže:

    Knjigu pročitala i prvu i drugu. Nemam šta reći loše sem da takvi ljudi i dalje na ubu su u senci. A sljamovi ne školovani rade nam o glavi.

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s