κόσμος

Putešestvija po galaksijama se nastavljaju. Odmalena gledaš oblake. Oni su nešto magičnije od vode i vazduha i odsjaja sunca; pritom ne zanemarujući esencijalnu važnost ta tri pojma za duše koje se svetom napajaju. O vazduhu možeš pisati čitav vek, o sunčevom odsjaju dva veka, a o vodi beskonačno dugo.

Ono u šta bi trebalo da se uključiš jeste nemerljivo prostranstvo prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, te elemente galaktičkog svetog trojstva na jednom mestu. Ta se vremena sudaraju hronološki sa nebeskim telima i objektima; ono što je prošlo, jasno je vidljiva, prisutna ali samo opominjuća konstelacija. To je fizika, poštovani moji, nauka, egzaktnost, dokazi…

Ali mi nismo naučenjaci. Mi smo lutalice od tačke A do tačke B, skupljači impresija na danonoćnoj stazi između te dve tačke, večito zamišljeni, polu-tragični junaci međuprostora; tragični za ovaj svet, svečano dočekivani u drugom. Taj je svet konstruisan na uzvišenom znanju o svakoj mogućoj duhovnosti, našaran svime onime za šta reči oduševljenja ne postoje. Taj svet nije savršen u svojoj simetriji (čemu onda postojanje našeg istraživačkog duha u tim sferama kosmosa?). To je sfera prividno neznanih istina, za koje smo smatrali da oduvek nisu u nama; prostor iracionalan koji predstavlja sve što je u nama nepopravljivo racionalno… Ili obrnuto? Kako volite. To je sredina uređena određenim zakonima, koji same sebe određuju i ne daju se ukinuti.

Melanholija je ovde samo nostalgija; za tim visinama u kojima smo nekada bivstvovali i gradili svetove od vode, srebra i tonova soprana. Svi elementi naših sazvežđa su beskonačne klice jedne jedine celine beskrajnih osećanja.

„Mi smo elementi više sile, satkani dobri, po uzoru na istu. Mi smo zapravo ta materijalizovana sila, jedina je razlika u tome što smo fizički prisutni. Na nama je da to fizički pokažemo“, odjekuje govor Ljubavi kroz prostore kombinovane logikom i duševnošću.

Vraćamo se iznova i iznova u te magline nostalgije; svakim trenutkom preispitivanja i težnje ka nečemu neuporedivo višem; još od pitanja „Zašto?“ ili „Kako?“. Oduvek smo odgovore znali, usput su postali previše složeni za um napadnut niskim frekvencijama sa površine. Rotiramo se toliko brzo u bojama spiralnih struktura da i sami ne primećujemo brzinu i čini se da se i ne krećemo.

Naša vatra gori usred tog prostora.

Grčka je to vatra; predvodnik odlučnih kretanja u bitke koje mirišu na neizvesnost; okružena je ništavilom prepunim svega svrsishodnog; sedimo oko nje dok posmatramo Sunčev sistem. I kreće se sve pored nas, iza nas, ispred nas, u nama, sa nama, mi sa svim tim entitetima. A kretanje je činjenica, fisija se odigrava u kontinuitetu; to je fisija delova nas na druge ljude, dok su svi ljudi u našim životima – naše umetnosti. Svi oni su ti blistavi obrasci oslikani na ptolomejski način, vidljivi onima koji u tami prepoznaju oblike. Jasno su vidljivi kada se pojave u bojama koje našem prostoru nedostaju – u boji duboke šume, simbola života na sada dalekoj nam majčinskoj planeti i u boji Ljubavi, one vaseljenske, sveobuhvatne, zbog koje sada i osluškujemo zvukove teorije relativnosti i počinjemo da zauvek učimo o onome ko sedi pored nas. To je naša inspiracija; to je naša muzika; to je melodija svih univerzalnih čestica mira.

Brzina vizuelno neuhvatljiva, dok spokoj preplavljuje um.

Tišina jaka kao simfonija.

Sudaranje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti dirigovano neuništivom Harmonijom.

Naša vatra gori usred tvog svemira.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s