Fidelov inventar pročitanih knjiga, epizoda 9: Septembar

“Misija London” Aleka Popova je  bugarski humoristički roman sa elementima krimića, objavljen 2001. Radnja počinje dolaskom novog ambasadora Varadina Dimitrova u bugarsku diplomatsku misiju u Londonu.

view_image

Zaposleni u misiji, među kojima je posebno dobro prikazan Kosta Gibaničarov, kuvar, žive u strahu od povratka u svoju zemlju. Novi ambasador svoje nameštenje duguje Devorini Seljakovoj, ženi jednog tajkuna, koja želi da on organizuje u ambasadi dobrotvorni koncert kojem će prisustvovati i engleska kraljica. Na jednom prijemu upoznaje engleskog diplomatu koji je u vreme komunizma posetio Bugarsku i koji mu preporučuje agenciju koja radi poznanstva sa slavnim ličnostima, ali ono što nije objasnio ambasadoru je da ta poznanstva imaju veze sa erotskim maštarijama. U toj agenciji počinje da radi studentkinja Katja, koja je povremeno pospremala kancelariju ambasadoru, a uloga joj je da imitira pokojnu princezu Dajanu za bogate klijente. U međuvremenu, iz jednog parka su nestale patke, a ukrali su ih jedan bugarski glumac bez posla i jedan bugarski mafijaš kog će ubiti Rusi. Preko puta ambasade je restoran koji drži jedan Srbin, koji je militaristički nastrojen pogotovo kad se pomene južna pokrajina njegove države.

Sve ovo zamešateljstvo će se ipak pozitivno razrešiti za većinu likova jer humor Popova nije surov. Iako je autor prema svojim junacima ironičan on ih u suštini razume. Ovo je prava studija balkanskih naravi u belom svetu, i lako bi se mogla primeniti i na nas i na druge susede. Ali Popov se ne podsmeva samo svojim sunarodnicima, već bogme i Englezima koji se i ne trude da Balkance razumeju, već imaju o njima razne sulude predrasude.

Hvala Geopoetici na izdanju ovog zanimljivog i duhovitog romana, i što nam je pokazala da bugarska književnost ima šta zanimljivo da nam ponudi. Čitajući susede možda ćemo i sebe bolje razumeti jer nismo toliko drugačiji od njih. A tek kad sam sastavio ovaj tekst videh da ima i film iz 2010.

misija-london

 

Drugi sused, koji će za mene zauvek ostati domaći stvaralac je Arsen Dedić. Ovaj kantautor je objavio desetak zbirki pesama od kojih su neke imale kultni status. Zbirka “Brod u boci” je tokom SFRJ prodata u za poeziju neverovatnih 60.000 primeraka.  Malo je i romana koji su prodavani u tom tiražu, čak i u to srećno vreme.

arsen-dedic-slicne-samoce_slika_xl_54119939

Najbolje izdanje koje obuhvata skoro sve njegove najbolje pesme je “Slične samoće”, izdato u Gornjem Milanovcu 2002. Ova antologija je urađena prema hrvatskom izdanju, ali je naš naslov bolji, tamo se zove jednostavno “Stihovi”. Sve su zbirke tu predstavljene, od pomenute “Brod u boci”, pa “Za moreplovca”, “Narodne pjesme”, “Hotel Balkan”, “Ex voto”, “Pjesnik opće prakse”, “Slatka smrt”, “Pozdrav proleću”,” S gramofona”, “Narudžba”, “Božanstvena prikolica”. Uz nažalost samo jednu Arsenovu sliku iz mladosti izdanje krase crteži Arsenovog brata, Milutina i izuzetan tekst Tonka Maroevića o Arsenovoj poeziji, o kojoj neko ko nije poznavalac može imati utisak da je samo ljubavna, a ima i satiričnih, i socijalnih stihova. On to mnogo bolje analizira nego što bih ja iako slušam Arsena već 20 godina, ali Arsena ne treba analizirati već uživati, pogotovo ako dolazi jesen i počinje sezona kiša.

“Kome ja to pjevam, dolazi mi pitanje neočekivano,

Kažem mu – nikada onima koji me prisvajaju,

Ni onima koji me razumiju,

Ni onima koji misle da sam njihov,

Iako bih mogao pod pijeskom I kožom mora

Dodvoriti se podesnom baladom

I na prohladnoj predvečernjoj terasi pod lozom,

Ali ja ipak moram ponovo uzmicati

I već sam na lijevoj strani svoje strane,

Ovog svijeta, ovog života, ljubavi, smrti i prijateljstva.”

 

arsen-dedic-slicne-samoce_slika_o_54119943

 

 Rejmond Karver je čuveni američki pripovedač, pesnik i esejista, rođen u Oregonu 1939. Iako se danas smatra možda i najznačajnijim američkim piscem priča u 20.veku, uz Hemingveja i Selindžera, on je samo u poslednjih 12 godina života zaista bio posvećen književnosti. Do 1976. kada je najzad zapažen kao pisac on se bavio svim i svačim kako bi preživeo i izdržavao svoju porodicu koju je rano stvorio, sa 18 godina, uz to je bio i alkoholičar.

456967_karverKarver nikad nije živeo u nekom velikom američkom gradu, ali je ipak uspeo da u reči pretoči toliko mnogo životnih iskustava kao retko koji velegradski pisac. Njegove priče razaraju onaj najveći mit američkog društva, porodicu. Ta američka svetinja, koja se uvek u filmovima i serijama i lošim romanima glorifikuje kao stub američkog društva, kod Karvera je skoro uvek disfunkcionalna i izvor sukoba I nesporazuma. Zato kod Karvera nijedna porodica ne liči jedna na drugu, mada su problemi uvek isti, alkoholizam najčešće (verovatno zbog njegovog ličnog iskustva,  zanimljivo je da se razveo kad je prestao da pije), neverstva, lagano umiranje ljubavi u braku, finansijske nevolje, borba da se preživi u surovom svetu kapitalizma.

odakle_zovem

Karverove priče su kod nas objavljivane u nekoliko izbora i izdanja, ali je definitvno i ultimativno izdanje LOM-a u prevodu Flavija Rigonata “Odakle zovem”, rađeno prema izdanju koje je godinu dana posle Karverove smrti priredila njegova druga žena, književnica Tes Galager. Ovaj prevod je 2012. dobio nagradu “Milos Đurić” za najbolji prevod. Kao i uvek, izdavač je napravio dobar izbor pa se ove Karverove priče o marginalcima, potonulim ljudima iz provincije, gubitnicima i antiherojima, potpuno uklapaju u Lomovu biblioteku koju Rigonat gradi već deceniju i po. Rigonat je uspeo da u svom prevodu sačuva utisak spontanosti i nepretencioznosti, specifičnog karverovskog stilskog minimalizma kojim ceo svet svojih junaka sažima u orahovu ljusku kratke priče i pruža nam je na dlanu. Ove priče te potpuno obuzmu i čini ti se da si i ti to proživeo, toliko se urežu u svest.“ Šta ima na Aljasci“, „O čemu govorimo kad govorimo o ljubavi“, „Ono treće što je dotuklo mog oca“, „Šefova kuća“, „Bicikli, mišići, cigarete“, „Studentova žena“ su neke od izuzetnih priča koje me asociraju na ovu zbirku, ali ni ostale priče nisu uopšte loše.

tess_gallagher_raymond_carver31

 

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s