Fidelov strip vikend : volume 11

Ovog puta malo o sf-u u evropskom, francuskom i italijanskom stripu.

Aster Blistok je strip za koji sam saznao tek kad je pocela da izlazi nova Stripoteka, dakle negde početkom 2000. I odmah mi se svideo, mada sam se ukljucio tek od neke 14.epizode. Slušajući priče starijih stripofila koji su govorili da je Aster trebalo da bude završen u 13. epizodi  po prvobitnom planu autora, potrudio sam se da nađem te starije epizode i onda sam zaista bio oduševljen.

Taj prvi ciklus od 13 epizoda je vrhunac ovog serijala. Aster je zapravo parodija spejs opere sa elementima satire. Kristijan Godar I Hulio Ribera su umetnici koji su 1974. stvorili ovaj klasik evropskog sf stripa, koji je uticao dosta i na kasnije filmove i stripove ovog žanra. 1976. su dobili nagradu “Alfred” za najbolji naučnofantastični strip, a Aster je objavljivan i u Americi, koja je uvek skeptična prema evropskom stripu.

unistavanje-buducnosti-aster-blistok-14

Čitajući ovaj strip nekoliko puta u proteklih deceniju i po uvek mi se činilo da je Aster neki egzistencijalistički mislilac, melanholik koji želi da živi u snovima jer samo tamo može sresti svoju ljubljenu Himeru.

Svetovi tj planete koje on posećuje bežeći od Velikog Zbora su bizarna ogledala našeg sveta, ekstremi u koje bi se naša planeta jednog dana mogla pretvoriti. Maski je lik koji ga verno prati, neobično hermafroditsko biće koje ima večitih 13 godina, i koje će početi da stari kad se odluči koji pol će izabrati.

Meni je najomiljenija od tih prvih epizoda Aksela Munšajna (originalan naziv, ali naš prevod je izuzetno dobar) “Veliki alhemičar”(peta po redu i prva koju je obajvila Stripoteka 1983.godine), u kome se scenarista Godar ironično dotakao teme boga i stvaranja. Ali i većina drugih epizoda je odlična, u mnogima od njih se variraju klasici sf književnosti i filma, tako da će ljubitelji žanra moći da osete tu draž prepoznavanja citata, ali i da se dive kako su te teme ipak malo drugačije obrađene.vrhovni-alhemicar-aster-blistok-5

Aster je kod nas uglavnom izlazio u crno-beloj varijanti u više strip revija, i piratsko izdanje krajem 90-ih mini integrala je takođe crno-belo, dok su Hrvati reltivno skoro objavili nekoliko integrala u boji.

Mnogi čitaoci smatraju da je Riberin crtež bolji u nekolorisanoj varijanti, mada svakako on nije jedan od najvećih umetnika crteža, ali ja i ne bih mogao da zamislim Asterov svet nacrtan drugačijim stilom. Nadamo se da  će neko od domaćih izdavača objaviti kompletnog Astera.

Drugi strip, koji je takođe nemilosrdno potkradan od filmskih stvaralaca, je Valerijan. Sa njim sam se takođe upoznao u Stripoteci. Još stariji od Astera jer je nastao 1967. delo je scenariste Pjera Kristena i Žan-Kloda Mezijera, crtača koji je možda jedini koji se može upoređivati sa Mebijusom.valerian-star-wars-french

I ovo je takođe spejs opera, ali sa više akcije nego Aster, ali ništa manje inteligentno napisan strip. Valerijan i Lorelina su prostorno-vremenski agenti koji će posetiti mnoge planete i doživeti mnoge avanture.

6c69a1eb7580e8c893d7c10beb2d3e04Zanimljivo je da te avanture nisu osmišljene po uobičajenom kalupu, često su situacije potpuno izvrnute u odnosu na očekivanja. Iako ima akcije ne može se reći da ima nasilja, verovatno zato što je ovaj strip bio namenjen širokoj publici, od dece do odraslih. A i ovaj strip je takođe kritičan prema savremenom svetu, i uopšte nije antropocentričan.

Odnos između glavnih likova je posebno zanimljiv. Lorelina nije samo Valerijanova pratilja, ona je potpuno ravnopravan lik, a u mnogim epizodama zapravo ima i glavnu ulogu.

U Francuskoj je strip i objavljivan pod naslovom “Valerijan i Lorelina“, ali se kod nas zadržao samo muški deo tandema u naslovu.

Darkvud nas je počastio integralom od prvih 5 epizoda ovog stripa u boji, što nam pruža mogućnost da se upoznamo sa počecima ovog stripa, koji je tek skoro konačno završen u Francuskoj, tačnije 2010. nakon 43 godine izlaženja. Inače, očekuje se uskoro 2017. francuski film Luka Besona (koji ovime ispunjava svoju staru želju, a vraća i jedan umetnički dug) po ovom stripu, a znajući da je ovo delo uticalo na Star Wars, Peti element, Avatara, očekujemo jedno scenografski bogato ostvarenje.

o7pyki

Treći sf strip koji povremeno volim da čitam je Bonelijev serijal Natan Never. Ovaj serijal nikad nažalost nije zaživeo u Srbiji, iako je u pitanju atraktivna sf akcija. Natan izlazi u Italiji još od 1991. i msilim da ima svakako preko 250 epizoda redovne serije, a ima i nekoliko spin-ofova tj. sporednih i specijalnih izdanja.1405428300737-jpg-my_name_is_nathan_never Natan je privatni agent agencije Alfa koji živi u distopijskoj budućnosti u gradu koji je inspirisan Los Anđelesom iz filma „Blade runner“. I njegov fizički izgled je donekle sličan glavnom junaku ovog filma.

U početku serijala glavni protivnici su mu Jakuze, a glavni saradnici Legs Viver (koja je imala i sopstveni serijal) i poljski kompjuterski genijalac Zigmund Baginov.

Priče ponekad liče na klasičan krimić, mada ima i političkinever01gh trilera, i horora. Ovaj miks žanrova ipak dobro funkcioniše jer su scenaristi odlični.

Strip su kreirali Mikele Meda, Antonio Sera i Bepi Vinja, koji su radili i na Marti Misteriji, pa otuda i susreti sa Martijem u dva superbook specijala.

Sličnost sa Martijem je i u tome što je Natan Never pasionirani kolekcionar knjiga, ploča i filmova iz 20.veka.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s