Fidelov strip vikend: volume 12

U ovom tekstu će biti govora o stripovima koje su crtali domaći autori.

29739_1381320134

Francuska je najveće evropsko tržiste stripova i uvek ima mesta za crtače iz drugih evropskih zemalja, a prostor bivše Jugoslavije, samim tim i Srbije je dao dosta dobrih crtača. Tako je i Zemunac Milan Jovanović jedan od naših crtača koji radi za francusko tržiste.

jason-brice-3-plaatje-2

Jovanović je za francuskog izdavača Dupuis radio na stripu „Džejson Bris“ zajedno sa scenaristom Svisen Didijeom, koji se potpisuje pseudonimom Alcante. Ovaj strip je izlazio u tri toma od 2008. do 2010. i predstavlja jedan mračni triler sa elementima fantastike, smešten u epohu dvadesetih godina 20.veka.

0026fae9

Radnja počinje u Londonu 1920. gde Bris radi kao privatni istražitelj koji raskrinkava lažne medijume koji ucveljenoj gospodi i damama izvlače novac tobože omogućujući im kontakt sa preminulim rođacima. Brisa angažuje mlada bogata naslednica Tereza Prendergast, koja je u kući koju je kupila pronašla knjigu misterioznog Morgana Fetoja u kojoj je predviđena njena smrt. Tokom istrage o Morganu Fetoju, čija je mašta predvidela i potapanje Titanika, i mnoge druge događaje s početka 20.veka, skeptični Džejson Bris će morati da se suoči sa natprirodnim, počiniće nehotično ubistvo, saznaće istinu o svom ocu i svom poreklu.

00191db8

Sve tri epizode “Tako je zapisano”, “Ono što je skriveno” i “Ono što je otkriveno” su objavljene u našoj Stripoteci. Jovanović je svojim crtežom uspešno dočarao epohu, a scenarista je održao tenziju priče sve do poslednjih kadrova kad se sve razjašnjava. Strip je vredan pažnje i kako sam video na francuskom sajtu posvećenom bande desinee prosečna ocena na skali 1-5 je 4.

1412342337006-jpg-the_world_of_adam_wild

Strip crtač iz Aranđelovca Darko Perović ranije je radio na serijalu „Magični Vetar“, a sada sa scenaristom Đanfrankom Manfredijem radi na serijalu „Adam Wild“. Ovo je najnoviji Bonelijev serijal kojem je odobren ugovor na neodređeno tj. koji nije limitiran, što znači da će se raditi dok postoji interesovanje publike.

adam-wild-br-1-robovi-zanzibara_slika_o_38107013

Scenarista Manfredi koji je jedan od najplodnijih Bonelijevih pisaca radio je scenarije za Magičnog Vetra, Skriveno lice, Šangajskog đavola, Teksa Vilera, Nika Rajdera i Dilana Doga, rešio je ovaj put da se upusti u avanturu pisanja stripa čija se radnja odvija u Africi. Jeste da su se neki Bonelijevi junaci povremeno nalazili na tom kontinentu (kultna Mister Noova afrička saga) nijednom od junaka to nije rezidencijalno boravište.

Adam Wild je Škot, član Kraljevskog geografskog društva, ogorčeni protivnik ropstva i ubijanja slonova zbog slonovače. Ovog visoko obrazovanog avanturistu slobodnog duha zatičemo u Zanzibaru godine 1893. kako drži radnju na hridi nedaleko od obale. Italijanski grof Narćizo Molfeta ga angažuje da mu bude vodič na putovanju po Africi koje treba da sledi puteve Dejvida Livingstona, legendarnog britanskog istraživača. Adam pristaje da vodi grofa, ali se čini da ima i druge planove koji uključuju obračune sa trgovcima robljem i slonovačom.

adamwild26fb

U prve tri epizode koje sam do sad čitao pojavljuju se razni živopisni likovi, Makibu, mladi crnac kojeg je Adam oslobodio iz ropstva, Bantu ratnik Londo, i crnačka princeza Amina, mornar Sem, koji je napustio službu kod kapetana koji je prevozio robove, kao i negativci Daki, trgovac robljem i slonovačom, i Dakijev poslovni suparnik, Musa ben Kaled, Frenki Frost, lovac na slonove, koji organizuje i kupovinu robova za Barnamov cirkus, i lejdi Gertruda Vinter, koja iz još nerazjašnjenih razloga mrzi Adama Wilda.

adam_wild_2_-_juris_slonova_vv

Prva epizoda „Robovi Zanzibara“ predstavila nam je glavnog junaka i bavi se pripremama za ekspediciju, druga epizoda „Juriš slonova“ uvodi glavnog negativca Frosta mada izostaje direktan susret sa Vajldom, a u trećoj epizodi „Livingstonovi tajni dnevnici“ otkrivaju se neke informacije koje je legendarni istraživač prećutao.

adam_wild_3_-_livingstonovi_tajni_dnevnici_vv

Manfredi kao i uvek suvereno vlada istorijskim činjenicama i ne podleže nekim klišeima, on bez ustezanja govori o tome kako su i crnci sudelovali u trgovini pripadnicima svoje rase, tako imamo lik Nokoa koji je zbog povređene sujete pomogao trgovcima da porobe susedno pleme. Iako su priče povezane , svaka epizoda ima jednu zaokruženu radnju.

adam_wild_desenhado_por_alessandro_nespolino

Lik Adam Wilda je nacrtan prema poznatom holivudskom glumcu Erolu Flinu, a crtači angažovani u prve tri epizode su Nespolino, Perović  i Laci, s tim što je Peroviću pripala posebna uloga da crta naslovnice. Nemam nikakvih primedbi na njihove radove, s tim što mi je Laci u trećoj malo odskočio, možda i zato što ranije nisam čitao ništa gde je on sudelovao.

Phoenix press i System Comics zajedno objavljuju ovaj strip i za sad je kod nas izašlo 6 od 26 epizoda koliko su do sad objavili Italijani. Ako kvalitet i dalje bude na nivou prve tri mislim da će ovo biti jedan od omiljenih serijala kod nas.

skrobonja-kovacevic-tocak-prorocanstvo-korota_slika_xl_479747

Jedan potpuno domaći proizvod je strip “Točak: Proročanstvo korota”, mada je prvobitno objavljen u Francuskoj, na francuskom jeziku naravno. U pitanju je strip adaptacija priče Gorana Skrobonje. Adaptaciju je uradio Vladimir Vesović, ali ono što je bitnije je fenomenalni crtež Dražena Kovačevića, Zemunca rođenog u Zagrebu. Autori su pobedili 2000. na Glenatovom međunarodnom konkursu, a srpsko izdanje kod Marketprinta je izašlo tokom 2001.

tocak-07

Priča je kombinacija sf-a i epske fantastike. U budućnosti kriminalce kažnjavaju sistemom Točak, koji podrazumeva izlaganje toh česticama, koje izazivaju elektromagnetna vrtloženja, te tokom tako izazvane kome um zatvorenika boravi u drugom svetu, nekoj vrsti paralelne dimenzije, iz koje se samo retki vrate. Bogati Alfred Čester, zbog ubistva svoje žene, biva osuđen na Točak i završava u jednom srednjovekovnom svetu Arkamu, u telu prestolonaslednice Leone, koju stric pokušava da ubije pre krunisanja. Alfred uspeva da ostvari drevno proročanstvo,  na kraju priče se vraća u svoj svet,  a ostaje i mogućnost ponovne posete Arkamu.

verso_2544

Najbolji deo ovog stripa su prizori borbi, koji su zaista epski i ostaju u sećanju, nije ni čudo što su Kovačevića Francuzi angažovali za strip „Valkira“. Majstorski koristi različite tonove i boje da prikaže dva suprotna sveta, i vrlo je umešan u crtanju ljudskih figura, eksterijera i enterijera.

Upravo sam saznao da „Točak“ u Francuskoj ima još tri nastavka pa se nadam da će neki domaći izdavač i to objaviti.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s