Repasažujmo 1 ili Kako je Kraljević Marko spasao živu glavu sa Farme

800x0_scena-iz-predstave-vodja-vranjeU polupraznoj (optimisti bi rekli polupunoj) sali ubskog (nikako upskog) Doma kulture počeo je još jedan festival ružnog naziva, ali nije važno ime koje mi se nikad nije sviđalo, već to što je to jedini događaj vredan pomena ove jeseni.

Dočekasmo Vranjance bez Koštane, Zone i drugih komada koje po klišeu vezujemo za te krajeve. Održaše nam Vranjanci (UG „Cug“ i Pozorište „Bora Stanković“) lep master klas iz pozorišne umetnosti.

Bejah skeptik povodom dramatizacije Domanovića, pogotovo što po naslovu „Vođa“pomislih kako je tu premalo materijala u toj kratkoj pripoveci, te da je dramaturg morao sigurno pribeći domišljanju, a to bi moglo ispasti svakojako.

Ali reditelj Bojan Jovanović i dramaturg Milica Mladenović su sa ovom mladom ekipom uradili jedan izuzetan posao. Na prvom mestu pohvalio bih tekst koji u sebi sažima nekoliko najvažnijih Domanovićevih priča (Danga, Vođa, Marko Kraljević po drugi put među Srbima, nedostaje samo Mrtvo more, ali možda bi to bilo i previše), a za lajtmotiv koji ih uokviruje uzeta je Zmajeva pesma o Jututuncima. Ima tu i aluzija na dnevnopolitičke aktuelnosti, publika koja jede sendviče tokom političkog govora, suptilne kritike savremene generacije koja ne saoseća sa žrtvama nasilja već ih vidi kao dobar materijal za fotku ili video snimak, i otvorene kritike rialitija, konkretno Farme, koja je postala simbolično i simptomatično stanje svesti.

Na drugom mestu tu je neverovatno skladna igra mladih glumaca, koji su ponekad delovali kao jedna duša na sceni, toliko su im pokreti bili harmonični da se činilo da plešu po pozornici. Posle u programu videh da je predstava dobila milion nagrada na amaterskim festivalima, između ostalog i za najbolju kolektivnu igru. Svaka čast za koreografa Tamaru Antonijević Spasić.

Ovi mladi glumci amateri možda nikad neće postati profesionalci, ali imaju onaj šarm i entuzijazam koji često nedostaje blaziranim glumcima od škole i imena. Žao mi je samo što nije više Ubljana došlo da ovu zanimljivu predstavu pogleda.

I uzgred, jedno pitanje za razmišljanje: „Zašto se na Ubu ne napravi neka predstava sa dvadesetogodišnjacima?“

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s