Intervju sa Platonom: Okupajte svoju dušu i obrišite je belim platnom!

Napomena: Cilj ovog teksta nije da se prikaže Platonova ličnost (to bi bio nemoguć zadatak) ili zastupaju i brane neke od interpretacija njegovih dijaloga. Postoji dovoljan broj autoritarnih filozofa koji bi mogli da prigovore na bilo koju reč u ovom tekstu. Namera je krajnje dobronamerna – da se nekome koga uopšte ne interesuje filozofija bar zagolica mašta i pruže neke osnovne informacije o Platonovom stvaralaštvu.

Kako ste dobili ideju o ideji?

Ukoliko hoćete da naučite nešto o mojoj teoriji ideja, onda čitajte dijaloge ‘Fedon’ i ‘Država’. Teorija ideja – to je jedna hipoteza (nemojte se zgražavati nad rečju hipoteza, nije to tako strašno). U Fedonu hoću da kažem da su ideje idealna svojstva, kao recimo, lepo ili pravedno. One su prisutne u realnosti u pojedinačnim stvarima, ali na jedan nekompletan način, jer se odmah vezuju za pojedinačnost (lepa statua, pravedni Sokrat). Odatle zaključujem da su ideje potpuno odvojene od stvari koje su čulno opažljive. Ideje naprosto jesu, one su najrealnije, najpostojanije i najodvojenije od ovog sveta i mogu se saznati samo umom, a takođe nisu ni deljive. Tek mišljenjem izražavam opšte pojmove.

U današnjici reč idea prevode sa forma. Ali,  ja bih rekao, ideja je večna istina. Možemo imati konkretan trougao u geometrijskom prostoru, ali ako uklonimo taj trougao, ako on nestane, to ne znači da će trouglastost nestati. Ona je odvojena od fenomenalnog sveta, večna i nezavisna. Ovakva pitanja nas mogu odvesti dalje lingvističkim problemima.

6850754_f520

Što se tiče Države, tu bih odmah ukazao na ‘Mit o pećini’. Opet ukratko, mada nisam osoba koja voli da površno i kratko objašnjava stanje stvari, ovog puta ću napraviti izuzetak! U jednom delu tog dijaloga hoću da objasnim razliku između realnosti (stvarnosti) i privida. Naš svet je u velikoj meri privid. Evo, zamislimo zaista ogromnu pećinu koja se prostire u nedogled i u njoj okovane ljude. Pritom su od malih nogu tamo. Da bi situacija bila još gora, oni su tako usmereni da samo mogu posmatrati zid pećine. Iza tih jadnih ljudi se nalazi izlaz i ulica kojom prolaze drugi ljudi koji nose svašta u rukama (statue, raznorazne alatke i slično) i ispuštaju glasove, nešto brbljaju itd. E sad, iza svih njih se nalazi Sunce. Šta će ovi paćenici u okovima misliti? Da…na dobrom ste putu, za njih će jedina realnost biti senke na zidu ovih ljudi što nose kojekakve stvari u rukama, koji su slobodni napolju i čavrljaju o svemu i svačemu. Opet napregnimo maštu (koja današnjem svetu fali mnogo) i zamislimo da se jedan čovek iz okova oslobodi i istrči iz pećine. Šta će biti s njim? Na prvi mah ga naravno zaslepljuje Sunce. Ali kad se njegove oči naviknu, iako je to jedno izuzetno bolno iskustvo, razumeće da je u pećini video samo senke čulnih predmeta.

Ako bi taj čovek bio toliko dobar pa se vratio u pećinu i krenuo da priča kako je video divne stvari, da je svetlost neverovatna i da su statue koje oni vide samo na zidu savršene kada ih pogledate napolju, da se to rečima ne može ne može ni opisati, ovi bi ga proglasili ludakom, čak i opasnim čovekom koji hoće da kvari omladinu te bi ga osudili na smrt! Sada je dosta! Plače mi se kad pomislim na takav događaj, a vi znate o kome govorim! Zato smatram da su filozofi prvi koji se mogu osloboditi okova. Ima toliko ‘lažne realnosti’ u ovom svetu, i retkima pripada da se oslobode lanaca i iskorače u večni nepromenljivi svet ideja. Videćete, tamo u ‘Državi’ da smatram da samo filozofi mogu spoznati ideju dobra, koja je najviša od svih, jer i među idejama postoji hijerarhija, ali o tome ne možemo sad. Ovde se moramo zaustaviti, istražujte sami! Holivud je napravio triologiju gde je Neo shvatio: ‘Ovo je Matriks ja sam Neo, ovo je lažni svet.’ (Ovu rečenicu izgovara Kale Gospodar Vremena, čuo sam o njemu lepe stvari).

Digresija autora
Da sumiramo: Nećemo biti lažno skromni, Platon je uradio veliku stvar kada je uveo učenje o idejama. Kada ugledamo svinju, recimo da je to lepo podgojena mangulica, do čega dolazimo? To je jedna svinja koja ima mnogo toga zajedničkog sa svim svinjama. To je logično. Isto tako, mogu tvrditi da sve te svinje liče na idealnu svinju u noumenalnom (natčulnom) svetu. To je metafizika! Svinja u ovom svetu je samo bleda kopija idealne svinje. Metafizička svinja je drugo. Mnogi će pokušati da ismeju ovakav koncept rečima: vidim svinju, ali ne vidim ‘svinjstvo’. Pa, neka im je laka zemlja, videćemo ih u svetu ideja! Stvari se malo komplikuju sa apstraktnim suštinama kao što je na primer lepota. Kada kažem: Reka Dunav je lepa, onda sam ukazao samo na jedan konkretan primer, a ne na lepotu uopšte. Ideja o lepoti, tj. lepota po sebi ‘ispunjava’ mnoge druge stvari. U svakom slučaju budite pažljivi, Platon bi se zgrozio ako bi čuo da kažete: ‘Imam ideju!’ ukazujući time da je ona nekakav mentalni proces. Ideja je nešto više za Platona, suština koja se može ‘ugledati’ samo Umom, koja je večna i potpuno autonomna u odnosu na ovaj svet. Velike, lepe, dobre stvari, imenujemo prema ideji lepog, velikog, dobrog itd.

c56760404cac5ca001c2ba11e330d606

Kako ocenjujete trenutno društveno uređenje i situaciju u svetu?

Po mom mišljenju, tiranija i demokratija su najgore! Siguran sam da se Sokrat ne bi složio u mom stavu prema demokratiji, ali ja nisam Sokrat, šta ćete… Oligarhija priprema teren za demokratiju. Oligarhija je vladavina nekolicine ljudi među kojima je bogatstvo jedini kriterijum za dolazak na vrh vlasti. Demokratija je zato proizvod sirotinje koja se podiže protiv bogatih koji su uvek u manjini. Kako dolazi do toga? Među oligarsima dođe do razdora usled pohlepe. Obično se pronađe neki pojedinac koji je lukav i lenj, ali ima talenta za upravljanje ljudima. On svojim govorima zavodi masu. To je suština demagogije. Onda svetina pomoću ‘revolucije’ uzjaši vlast, neke protera, neke poubija koji nisu s njima (ili si s nama ili si protiv nas´, interesantna logička greška). Za vrhovni princip uzme to da su svi jednaki i slobodni. Tako svako javno može da kaže šta hoće i da radi šta hoće. Ali ja sam protiv toga! Baš zato što u demokratiji nema nikakvih ograničenja to vodi obesti. Sloboda udaljava ljude od pravog cilja. Smatram da je ratno okruženje nešto prirodno, to je kasnije tvrdio i moj učenik Aristotel. U demokratiji svaki pojedinac ne mora da se odazove odbrani zemlje i da živi udobno u svom okruženju. Iz svih ovih razloga demokratija je poredak koji je osuđen na propast, ona ide pravo u tiraniju. Upravo od demokrate lako nastaje dovoljno jak pojedinac koji se ne može kontrolisati. Eto koliko je demokratija opasna, ali je tiranija najopasnija jer je tu samovolja jednog vladara zakon za sve građane koji su u takvoj državi. Sreća je što vi u današnjici nemate pravu demokratiju, već neki privid demokratije, mešavinu svakakvih režima. Svako dete je već naučilo: Svi smo slobodni, ali neki su slobodniji. Čovek prosto voli da čuje reč demokatija, a izgleda da prosečan pojedinac ne zna puno o njoj. Ekonomija i tehnologija su zavladali svetom, to je režim današnjice.

Moj plan je bio idealna država. Ma koliko to paradoksalno zvučalo i ma koliko mi prigovarali. Život bez ideala je prazan. Moj stav je da državom treba da upravljaju najmudriji, jer su oni pravedni, njihova duša je u harmoniji. Zato ja državu izjednačavam sa dušom. Kada su tri staleža koja sačinjavaju državu u harmoniji, kada svako radi upravo svoj posao, onda je država u harmoniji. Dušu sačinjavaju tri dela: nagonski, srčani i razumski. Tako je i u državi tri staleža, nagonski je analogan rukotvorcima tj. najnižem staležu, srčani odlikuje čuvare vladare, a razumski odlikuje filozofe kraljeve. Da, filozofi treba da upravljaju državom što bi mnogima zasmetalo. Opet ću se pozvati na to da filozofi poznaju svet ideja. Takav svet je svet večnih istina.

Filozof zna najuzvišeniju ideju – ideju dobra. Filozof će zato uvek biti pravedan. Oni su zlatni, čuvari su srebrni, a rukotvorci su bronzani. Zalažem se za ‘eugeniku’ u idelanoj državi, tj. staleži ne treba da se mešaju. Pomešajte zlatnog i bronzanog i nećete dobiti ništa! Barem ništa vredno. Prosto je, ako sparimo zlatnog i zlatnog, opet dobijamo zlatnog. Posle je to zloupotrebljavao neki Nemac sa smešnim brkovima. Žao mi je. Kad su ova tri dela pod komandom razuma imaćemo pravičnu državu. Svaki stalež radi svoj posao, kao što i svaki deo duše radi svoj posao. Vrlina srčanosti je hrabrost, vrlina nagona umerenost, a vrlina razuma je mudrost. Izgleda da sam jedan od retkih koji smatra da državom ne treba da upravlja najjači ili najlukaviji već najmudriji. Ovo je kratka skica, čitajte ‘Državu’.

A da umalo da zaboravim, moja idealna država najbolje funkcioniše ako u njoj ima tačno 5040 domaćinstava, više o tome u mojim ‘Zakonima’.

af075152a48958b77070f5b1b8d9a0b1

Šta mislite o ‘platonskoj ljubavi’?

Ne znam ko je izmislio taj termin, ali nije ni važno. Najblaže rečeno – neznalice. Njima pripada svet, moram tako da kažem. Oni su sveli ovaj termin na neki ljubavni odnos između dve osobe koje NE odlaze zajedno u krevet. Erota spajaju sa negiranjem erotike, negiranjem seksualnog čina i slično. Cilj ljubavi je lepo. A što je lepo to je i dobro, tako je to kod Helena. Dao sam opis ljubavi u dijalogu ‘Gozba’. Na pijanci u Agatonovoj kući svako od učesnika u dijalogu je dobio priliku da iznese svoje mišlljenje o ljubavi. Ja sam to samo lepo uobličio, zapisao, i izneo svoje mišljenje. Mislim da sam u pravu, zašto bih bio skroman! Na samom početku zapisujem ‘Pohvalu Erotu’. Erot (može i Eros) je po Fedrovim rečima, ‘veliki bog i čudan je i ljudima i drugim bogovima’. Ko su Erotovi roditelji o tome još niko nije ništa rekao precizno, ali na kraju dijaloga ćete saznati nešto i o tome. Hesiod, jedan veliki stari pesnik koji je spevao ‘Teogoniju’ u VIII veku p.n.e. Ona je snažan izvor mitologije. Hesiod smatra da u početku beše Haos, a zatim su nastali Zemlja i Erot. Erot je dakle, najstariji među bogovima. To ga automatski čini uzrokom svih dobara. To je samo jedno od objašnjenja o nastanku Erota. Ne bih započinjao raspravu o zlu. Sokrat u poslednjoj trećini dijaloga počinje uvodnom rečju gde pretresa izlaganja prethodnih gostiju. Šesta beseda nosi naslov: Diotima-Sokrat. Sokrat pominje Diotimu kao osobu koja se razume o stvarima o Erotu. Ona ima poseban položaj u ovom dijalogu, ali o tome ne možemo sada. Erot je nešto između ružnog i lepog, a isto tako je i između smrtnog i besmrtnog. On je zaista poseban. Da citiram (sebe): On je Demon, ‘ jer sve demonsko leži u sredini između boga i smrtnog stvorenja.’ Kako je Erot začet? To je jedna duža priča, prilično romantična. Diotima smatra da je to bilo na dan Afroditinog rođenja. Beše velika gozba i među svim ostalim bogovima nađe se bog zvani Por (bog snalažljivosti i bogatstva). Kada se Por napio nektara, prilegao je da odmori, u blizini se našla Penija (koja predstavlja siromaštvo) i lako ga je zavela. Rest is history…Začeli su Erota. Tako je  dobio čudnu sudbinu. tfnyftdOn je povezan i sa Afroditom, jer je začet na dan njenog rođenja, te prema tome voli lepotu. Ali je i grub, nije nežan i lep. Siromašan je, to je dobio od majke, a od oca je dobio snalažljvost, hrabrost i drskost. Na neki način on je između bogatstva i siromaštva. Između mudrosti i neznanja. Erot je ljubav za lepotom. Iz spoja nemaštine i snalažljivosti rodila se ljubav. Zašto sam sve ovo govorio o Erotu? Samo da bih u ovako ograničenom odgovoru barem nagovestio šta je ljubav. Ona dakle leži između dve krajnosti. Nije ni lepa ni nežna, Erot nije takav. A hrabra je i snalažljiva. Isto tako ona nije ni smrtna ni besmrtna. Ona stalno umire i stalno se rađa. Najvažnije od svega, ljubav teži tome da joj uvek pripada ono što je dobro (206b). Teškoća je u tome što je ljubav mistična. Čovek koji je dobro upućen u tajne ljubavi (a ja ne mogu da vam dam brz i lak odgovor kako krenuti pravim putem otkrivanja tajne), taj će na kraju shvatiti da je ona nešto po svojoj prirodi čudesno lepo (211a). Ljubav je večna, niti nestaje niti propada, niti je smrtna niti je besmrtna. Erot je iz gore navedenih razloga – bog ljubavi. U našem svetu, ljubav se najpre vezuje za fizičku ljubav, ali kada se uzdignemo do duhovne ljubavi, ili umetnosti, ili pravde…na kraju nas ipak čeka dobro. Počinjemo od lepote naših tela, žudimo za njima, volimo ih, ali završavamo u lepoti dobrog. A što je lepo to je dobro. Opet ideja dobra – najviša od svih u hijerarhiji ideja.

Dosta! Stvarno žurim, čeka me Sokrat. Zar vam nisam rekao da je čak i najlepši mladić iz ovog sveta u poređenju sa Sokratom ružnjikav. Volim Sokrata! Aristotela manje zato… Ej! Speusipe, najdraži moj sestriću! Ostavljam ti Akademiju na upravu! A vi ljudi, okupajte svoju dušu, obrišite je belim platnom, dopustite joj da se pogleda u ogledalu, pa ćete možda dostići besmrtnost!

Pročitajte još: Elementarne čestice Mišela Uelbeka uskoro u novom prevodu!

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s