Fidel’s best of 2015: part I

Evo malog pregleda najboljih deset knjiga koje sam čitao tokom 2015. Biće tekstova i za ranije godine pošto sam definitivno rešio da vas ugušim, a još će i svaki biti podeljen u dva dela tako da ovde imate prvih 5 knjiga. Knjige nisu poređane po nekoj rang listi već po tome kako su mi pale na pamet, dakle potpuno proizvoljno.

“Besnilo” Borislava Pekića je jedna od onih knjiga za koju svi znaju iako je većinom nisu čitali. Nije lako pročitati ovo remek delo, impozantan je i broj strana i dubina naših strahova koje on istražuje u ovom delu. Mislim da bi Stiven King da je ovo ikad pročitao verovatno batalio pisanje shvativši koliko je lošiji pisac od Pekića. Anegdota kruži da je Pekić trebalo da napiše triler za jednog engleskog izdavača, ali kad je odneo ovu knjigu oni su je odbili pod izgovorom da je preobimna za njihove čitaoce, i rekli da je skrati za jedno 200 strana, pa će razmisliti.

Stvarno ne znam da li je to istina, ali bilo bi šteta kasapiti ovakvo delo. Teško da ću ikad smoći snage da ponovim iskustvo čitanja ovog dela, ali smatram da bi svako ko želi da kaže da dobro poznaje našu književnost morao bar jednom da je pročita.

phoe849d630-9dc7-11e2-8503-c41494ecb8b1-805x453“Veliki Getsbi “ je takođe roman čije sam čitanje dugo odlagao, sve čekajući pravi trenutak. Posvetio sam mu se kad sam dobivši boginje od sestričine morao da ležim dve nedelje. U takvom stanju, to je knjiga koja se pročita bukvalno za dan, ali ostaje u sećanju još dugo. Ficdžerald je izuzetan stilista, možda i najbolji pisac svoje generacije. Ova knjiga je pravi portret 20-ih godina u Americi i treba je čitati uz džez muziku. Zanimljivo je da se knjiga nije dobro prodavala I kad je pisac umro još se nije smatrala značajnim delom, ali tokom 40-ih i 50-ih je nanovo otkrivena i postala deo srednjoškolske lektire. Žao mi je što je nisam čitao mlađi jer bi mi verovatno „promenila” život, ovako sam u ovoj modernoj tragediji primetio mnoge cinične tonove, što uopšte ne smatram lošim, čak naprotiv.

258-228x228“Nacista i frizer” Edgara Hilsenrata je knjiga za koju sam čuo zahvaljujući gospodinu Fesoviću, slobodnom umetniku. Inače sam od tog pisca, Hilsenrata ne Fesovića,  mnogo ranije čitao knjigu “Fuck America”, pozajmljenu od jednog nesvršenog studenta književnosti, varioca, romansijera, pesnika, filmskog i muzičkog kritičara. Hilsenrat je vrlo zanimljiv lik, Jevrej rođen u Nemačkoj, sa majkom prebegao u Rumuniju, da bi posle živeo u getu u Ukrajini, pa posle rata u Parizu, Palestini, Njujorku, da bi se na kraju vratio u Nemačku. Na kraju, ali ne na kraju života jer ima 90 godina i još je živ. Knjiga “Nacista i frizer” govori o masovnom ubici Maksu Šulcu, koji se da bi izbegao sud za ratne zločine počeo izdavati za Iciga Finkelstajna, Jevrejina, suseda iz ulice, školskog druga i vršnjaka. Roman prati njegovo detinjstvo pre rata, uspon nacista na vlast, Drugi svetski rat, povratak u razrušeni Berlin, putovanje brodom do Palestine, život u kibucu, a kasnije i zasnivanje porodice sa Jevrejkom. Dakle, psihološki roman satiričnog tona iz perpektive ratnog zločinca. Ovaj pisac je često poređen sa Ginterom Grasom, ali je po meni još i bolji i zanimljiviji za čitanje, ima dosta bizarnih, pa i fantastičnih momenata.

%e2%96%bajuzno-od-granice-zapadno-od-sunca-haruki-murakami%e2%97%84_slika_l_3065918“Južno od granice, zapadno od sunca” je još jedna knjiga Harukija Murakamija koja u naslovu ima naziv poznate pesme, ovog puta jedne džez melodije. A glavni junak je Haime, vlasnik džez kluba. Roman opisuje njegova ljubavna iskustva sa nekoliko žena, jednom koja mu je neuhvatljiva prva ljubav, jednom koju je izneverio, jednom sa kojom je doživeo veliku strast i jednom koju je oženio i koja mu sve prašta. Ima u zapletu ovog romana pomalo sličnosti sa onom Selimovićevom mišlju: “Čovek je proklet i uvek žali za svim  putevima kojima nije prošao”. Ko od nas nije poželeo drugu šansu sa nekom osobom iz svoje prošlosti? To je već kliše često rabljen u ljubićima sa kioska, ali Murakami i tu, kao I Oster, dokazuje majstorstvo izvlačeći iz klišetiziranog zapleta dobru priču o ljudima i životu zahvaljujući svom stilu. Stil je sve, kad imaš stila možeš da pišeš o najbanalnijim stvarima i da prežvakavaš stoput ispričane priče, a da to bude velika književnost.

price_s_ovog_i_s_onog_sveta-zoze_saramago_v

A možda i najbolji stilista kraja 20.veka je bio Žoze Saramago. Njegovu zbirku priča “Priče s ovog i s onog sveta” sam uzeo isključivo zbog priče “Grad” koju sam jednom prilikom dobio u inbox od jedne osobe. Ta me priča oduševila, pa sam pročitao i celu zbirku koju u stvari čine dve zbirke parabola Priče s ovog i s onog sveta i Putnikov prtljag, jedna zbirka pripovedaka Tobožnji predmet i novela Priča o nepoznatom ostrvu. Ako je iko  dobio  tog Nobela zasluženo onda je to ovaj čovek, volim njegovo pisanje zbog jezičkih eksperimenata, zbog ateizma, zbog toga što me tera da razmišljam I da vidim stvari sa druge, neočekivane strane. Možda nije svaka priča podjednako dobra, ali vredi ih pročitati.

Advertisements

5 Comments Add yours

  1. sentsava kaže:

    „Mislim da bi Stiven King da je ovo ikad pročitao verovatno batalio pisanje shvativši koliko je lošiji pisac od Pekića“ – да писци овако размишљају на свету би остао само један писац…евентуално пар егоистичних који себи неће да признају да постоји неко бољи! 🙂 🙂 🙂

  2. stF1 kaže:

    Zna se da volim Kinga k’o oca & mati, ali realno je masa njegovih knjiga precenjena. Jednom smo rečeni Fidel i ja (više on nego ja) pre ili posle basketa konstatovali da čovek ima bar trojicu pisaca koje drži u podrumu, jer on sam ne bi uspeo da izvede hiperprodukciju koju je imao jedno vreme.
    Mislim da ću posle ovog teksta probati da zamenim neku bofl knjigu za Besnilo, a videh da jedna od domaćica sa kojima sarađujem na FB grupi ima baš to.

  3. fidel kaže:

    Naravno da je to za Kinga saljivo, mada Pekic je stvarno ozbiljniji pisac…inace, Pekiceva ideja iz Besnila je plagirana nekoliko puta u filmovima, a negde je Pekic pomenuo da je citao Kingovu knjigu The Stand koja je izasla tri godine pre Besnila, i Aerodrom Artura Hejlija iz 1968. koje su ga podstakle na pisanje ali Pekiceva erudicija i psiholoska dubina likova je nesto nedostizno za ova dva pisca

    1. stF1 kaže:

      Šaljivo u smislu ne drži ih u podrumu, nego šetaju slobodno, ili u smislu da ipak sam piše svoja dela? 😉

  4. slavicat kaže:

    Tri od pet pročitala, Pekića obožavam, moja omiljena je Vreme čuda ali davno sam ih čitalapa bi mogla ponovo. Interesantno mi deluje Nacista i frizer, poku8šaću da je nađem i pročitam. 🙂

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s