Strip vikend 17

Ne može se napisati loša priča o Betmenu. Otkad su srušene barijere cenzura i tabua u američkom stripu zaista je tako. Kakva god nova priča o čoveku šišmišu da se pojavi obično odmah dobije epitet jednog od najboljih stripova godine.

500_500

I naše izdavačke kuće su poslednjih godina objavile više stripova o Betmenu nego ikada. Tako smo samo od Phoenix Pressa dobili tri nova klasika, čija izdanja smo očekivali decenijama.

batmangothic7Jedan od tih stripova je „Gotika“, priča izašla davne 1990. u Americi kada je na još uvek celuloidnom platnu Betmen beležio prve uspehe.

Gotika je priča iz pera jednog Škota, Granta Morisona, koji je iz plejade Britanaca koji su izvršili invaziju na američki strip tokom 80-ih godina 20. veka. A ova priča već naslovom sugeriše nešto neobično. Morison je ovde obradio staru temu pakta sa đavolom, mešajući elemente krimića i horora u stripu koji nas je navikao na akciju i nasilje u skoro svakom kadru.

Dobro poznata fleksibilnost Betmenovog lika omogućila je da ova priča dobro funkcioniše, mada je na neki način izmeštena iz uobičajenih okvira jer se osim batlera Alfreda ne pojavljuje nijedan od likova koji čine inventar Gotama.

Crtač Klaus Dženson je solidno odradio svoj deo posla, ali je scenario ipak jači deo ovog stripa. Svejedno, ovaj strip je dve i po decenije na listama najboljih dela o Betmenu, vredi ga pročitati.

Teks Viler je zaštitni znak Bonelija od 1948. kada se prvi put pojavio. I u Jugoslaviji je bio jedan od omiljenijih junaka u generaciji naših očeva. Danas, Tekst Viler (kako ga neki zovu zbog preopširnih objašnjenja) teško uspeva da privuče novu, mlađu publiku najviše zbog toga što je vestern definitivno izgubio nekadašnju popularnost.

obojeni-program-10-tex_slika_o_58219567Ipak, izdanje Veselog četvrtka u ediciji Obojeni program daje nadu da je moguće da se i Teks revitalizuje na neki način. U četiri kratke priče u boji imamo nekoliko različitih pristupa kakvi možda nisu mogući u regularnoj seriji, u kojoj se ipak uvek poštuju neka šablonska očekivanja žanra.

Prva priča, Limene zvezde, upoznaje nas sa dvojicom prijatelja Kita Karsona iz njegovih mlađih dana. Ograničenje od 32 strane uslovilo je brži razvoj radnje nego u regularnim epizodama, što je odlično legcolor-tex-6-beneventolo, ovakva priča bi se u regularnoj seriji razvukla na jedno 230 strana, ovako je bila taman.

Druga priča, Susret u Tularosi, je takođe povratak u prošlost, ali Teksovu. Ponekad baš prija kad Teks ne vuče u pustolovinu celu svitu svojih pomagača. Ovo je odlično ispričana osvetnička priča sa flešbekovima, i sa pomalo neuobičajenim tragičnim krajem za jednog Teksovog prijatelja.

Treća priča, U mraku, po zapletu podseća pomalo na neke popularne američke trilere sa elemntima horora, mali grad u provinciji, porodica koja krije dete čudovišnog izgleda, oteta devojčica i njeni masakrirani roditelji. Naravno, ispostavlja se da tobožnji Frankenštajn ima više ljudskosti nego oni takozvani normalci.

Četvrta priča je najbolja, kao da je neko smisleno napravio gradaciju po kvalitetu priča u ovom izdanju.Talični Rendi Rodžers je bio neuhvatljivi zločinac, dok Teks nije postao njegova senka. Cela priča je data iz perspektive pljačkaša i ubojice, koji postaje opsednut svojim tobožnjim progoniteljem.

Mada mi je inače smor da čitam skenove, jer je strip na papiru prava stvar i uvek će biti, u slučaju stripa kao što je „XIII“ morao sam tome da pribegnem. Ovo je sigurno najbolji triler francusko-belgijske škole, a napisao ga je scenarista čije je ime sinonim za dobro zapletenu priču, Belgijanac Jean Van Hamme, inače takođe i pisac popularnih romana i scenarija za film „Diva“.

van-hamme-vance-xiii-volume-1„XIII“ počinje tako što jedan stari bračni par na istočnoj obali Amerike pronalazi ranjenog mladića koji pati od amnezije, a na ključnoj kosti ima istetovirano XIII i u jednom džepu fotografiju sa Kim Roulend, udovicom kapetana marinaca Stiva Roulenda, koji je poginuo godinu dana ranije.

Ovo pronalaženje mladića na obali sa amnezijom podseća na Bornov identitet, ali se kasnije vidi da su priče potpuno drugačije, i da je priča „Trinaestice“ mnogo komplikovanija.

U prvih 5 albuma istražuje se zavera sa pokušajem državnog udara u USA, gde imamo i atentat na predsednika (mnogo sličan čuvenom Dalasu 63), jednu politički moćnu porodicu koja podseća na Kenedijeve, a XIII shvata da ipak nije Stiv Roulend. Tokom cele priče on ne može da se seti ničeg iz svog prethodnog života, jedino je jasno da je prošao obuku specijalnih jedinica.

U sledećim albumima XIII pokušava da sazna svoj pravi identitet, a takođe i identitet vođe zavere koja je otkrivena u prvom serijalu, broja I. Svaki album pršti od akcije i događanja, neki autori bez ideja bi od jednog ovog albuma napravili trilogiju, ali ovde se sve dešava veoma brzo kao na filmskom platnu. Scenarista je povezao sudbinu svog junaka sa proganjanjima članova Komunističke partije u Americi 50-ih, sa crnačkim pokretom 60-ih, sa Vijetnamom i intervencionističkom politikom USA u Srednjoj Americi 70-ih i 80-ih godina. I taman kad pomislimo da su sve tajne otkrivene u poslednjim albumima opet dolazi do preokreta.

1-1

Originalnu seriju je celu napisao Jean Van Hamme, ali komercijalna popularnost serijala je rezultirala i nastavkom koji sad pišu Iv Sent i Jurij Žigunov (20, 21 i 22. album). Međutim, daleko zanimljiviji serijal je spin-of „XIII: Misterije“ koji objašnjava životne priče sporednih junaka originalnog serijala. U Misterijama se smenjuju trenutno najbolji francuski scenaristi, Dorison, Alcante, Jan, Nuri, i mnogi drugi, u Francuskoj je izašlo već 10-ak albuma, ali sve je pod supervizorskom kontrolom tate Žana, tako da je duh originalnog potpuno sačuvan.

Crtač svih albuma, osim „Irske verzije“ koju je radio Mebijus, je Vilijam Vans, poznat  i po radu na viteškoj avanturi „Ramiro“. Vilijam Vans je crtač koji svakako spada među najbolje evropske u proteklim decenijama, ume da kadrira akcione scene, baš onako filmično, ima smisla za detalje, samo su ponekad face nekih sporednih likova malo previše slične, ali to nije neka prevelika smetnja.

„Marketprint“ je izdao celu originalnu seriju u albumima od po jedne priče, ali se nadam nekim integralima u budućnosti. Mada, da se ne bunimo previše, Dečje novine su početkom 90-ih objavile prvih 6 priča u ediciji Gigant, a onda je usledio zastoj od 12 godina dok serijal nije ponovo objavljen.

Šta mislite kako su se osećali oni koji su od 1991. čekali nastavke jedne ovako uzbudljive i zapetljane priče?

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s