Maga Magazinović: Žena koja je umela da igra

U detinjstvu se, tokom igre sa dečacima, borila za pravo da bude vođa – „harambaša“, kako je napisala u svojoj autobiografiji. To pravo joj je oduzeto po rođenju samo zato što je bila žensko.

Godine su prolazile, Srbija je išla ka Evropi, ali žene nisu dobile prava koja su im pripadala. Kako je sazrevala, i želje su postale veće. Više se nije borila samo za mogućnost da bude predvodnik (odnosno predvodnica) dečije igre, sada se borila da devojke dobiju indekse „pa makar na njima pisalo ‘vanredni student’“.

Nekoliko godina kasnije, ovaj cilj Marije Mage Magazinović se ostvario. Početkom 20. veka postala je jedna od prvih redovnih studentkinja filozofije. Tokom godina studiranja sa koleginicama je osnovala Klub studentkinja, a članice ovog udruženja su prevodile dela poznatih socijalistkinja i feministkinja kao što su Elen Kejn, Lili Braun i Klara Cetkin.

Osim prevođenja feminističkih tekstova, Maga Magazinović radila je i na prevođenju Maksima Gorkog i Henrika Sjenkjeviča, uglavnom za Narodno pozorište.

standard_634569342107202500

Potekla je iz ne tako  bogate porodice, koja se 1896. godine iz Užica preselila u Beograd. Zbog nedostatka novca morala je raditi nekoliko poslova kako bi živela iole pristojno.

Međutim, nije se Magina borba za ravnopravnost polova završila samo na dobijanju diplome i formiranju Kluba studentkinja. Nakon završenih studija postala je prva novinarka koja je pisala za Politiku, prva bibliotekarka Narodne biblioteke, a uz to učila je nove jezike.

Preselila se u Nemačku gde se zainteresovala za ples i pozorište. Bila je dovitljiva i saznala da će sa svojih 25 godina teško biti primljena na časove plesa, pa je izmislila priču kako joj je tek 20. Razlog zašto su je primili na časove je taj što je došla iz zemlje u kojoj se nije mnogo znalo o baletu i modernijim vrstama plesa, pa su se nastavnice i nastavnici nadali da će po povratku u svoju domovinu svoje sunarodnike upoznati sa novinama Zapada.

U Nemačkoj Maga upoznaje Gerharda Gezmena, 6 godina mlađeg momka koji se nakon njihovog upoznavanja odlučuje za studije slavistike. Gezmen je izuzetno lako i brzo učio njemu egzotični jezik, a koliko je dobro  naučio ćirićicu vidi se iz njegovih pisama koje je slao Magi i njenoj porodici, a ta pisma je završavao sa „Vaš Švabo“.131792_maga2 Pod izgovorom da će jezik bolje naučiti dolazi u Beograd, nekoliko godina kasnije prelazi u pravoslavlje, prosi Magu i oni se venčavaju. U to vreme je radio kao nastavnik u Prvoj realnoj muškoj gimnaziji i kao lektor na Univerzitetu, a ona je bila nastavnica u Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji. On je dobio odmor za medeni mesec, a njoj je to bilo uskraćeno pa ju je on svaki dan pratio na posao i čekao.

Ali porodičnu idilu prekida početak Prvog svetskog rata kada se Gezmen sa srpskom vojskom povlači u Grčku preko Albanije. Tokom tog perioda Maga rađa sina Harolda- Rajka, koji umire godinu dana kasnije. Nemačke vlasti obaveštavaju je da je njen muž bolestan i da se leči u Švajcarskoj, a nakon što je ovo saznala odlazi mu u posetu. Međutim, tamo saznaje da rat nije izmenio samo jedan kontinent, osnažio jednu naciju, nego i da je isti taj rat izmenio njenog voljenog koji je prekršio bračni zavet i našao ljubavnicu.

Te noći njih dvoje poslednji put spavaju, u nadi da će dobiti još jedno dete koje bi predstavljalo njihovu nekadašnju povezanost. Devet meseci kasnije rađa se njihova ćerka Rajna, zbog koje će se bivši supružnici i dalje povremeno viđati. Maga se više nije udavala, a on je sa ljubavnicom, kasnije ženom, dobio sina Volfa.

Postoji anegdota da je jedne noći Gezmenov sin iz drugog braka slušao celonoćni razgovor koji su njegov otac i Maga vodili i da je tada iznenađeno ih upitao „A zašto ste se vi ikada razveli kad imate jedno drugom još šta da kažete?“

Tih godina Maga Magazinović osniva prvu školu plesnu školu, piše knjige o ritmičkoj gimnastici i plesu i svoju domovinu upoznaje sa modernim evropskim plesovima. Ipak, ono što predstavlja tamnu i nedovoljno istraženu stranu života ove velike umetnice i humanistkinje jeste period Drugog svetskog rata kada piše profašističke tekstove i zauzima ksenofobične stavove. Po okončanju rata vraća se pređašnjim uverenjima i ne napušta ih do smrti.

maga1

Časovi samoće nagnali su je na pisanje autobiografije „Moj život“ u kojoj je pisala o onome što je videla i onome što je osećala. Knjigu je počela da piše na svoj 70. rođendan, na koji niko nije došao.

Umrla je kao, kako su mnogi tvrdili, iznenađujuće vitka i snažna žena, 1968. godine, u svojoj 86. godini. Institut za novinarstvo je 1992. godine objavio knjigu Dva veka srpskog novinarstva (1791- 1991), a od sto novinara koji se spominju u knjizi, svega tri žene su našle svoje mesto. Jedna od tih novinarki je i Marija Maga Magazinović, a uz nju, rame uz rame stoje i  Milica Jakovljević (Mir Jam) i Desanka Glišić.

Magin dečji san da pronađe dugu, prođe ispod nje i postane momak koji će moći da bude harambaša nije ispunjen, ali kao samouverena i hrabra žena nije dozvolila patrijarhatu da je potlači, a samim tim  postigla je mnogo više od pronalaska duge.

Pročitajte još: Omaž Leonardu Koenu u beogradskom Poletu

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s