Šri Lanka: Keep calm and chew betel

Na kvrgavom licu generala Almeide ispotiha se stvara osmeh. Kopno. Kez trulih bisera, popucalih od skorbuta, neće, doduše, naići na zaprepašćenje onih na čije ga je ostrvo bura nasukala. Da slučajnost nije umešala prste i oduvala portugalskog admirala od Maldiva na Šri Lanku 1502. godine, čini se kao da bi “svetlo ostrvo” zanavek ostalo tajanstveno za geografske atlase.

Utisak je kao da njeni stanovnici, mahom Sinhalezi, dobrano želje nemajubda se otisnu van svog ostrva i obznane glasno svetu svoje postojanje.Ne osećaju se ovde utorenim na ostrvu. Istini za volju, mnogi od njih u noćima obasutim blistavim mesecom i zuzukanjem komaraca sanjaju svoj odlazak u Italiju, pečalbu, njihovu obećanu zemlju, eldorado i šangri la, gotovo mitski entitet odakle im rođaci šalju pozamašne svote novca. Opet, van tog sna, nemaju ni volje ni želje pomaknuti se sa ovog ostrva. One gasnu pred nepisanim pravilima svakodnevice šrilankanskih ulica. Dopadljiva lenjost načičkanih ljudi koji dremaju u hladu svojih dućana, dečja naivnost i srdačnost prolaznika, trivijalna zapitkivanja vašeg helpera, dobroćudni mačizam vozača tuktukova… – sve to uokviruje šrilankansku indiferentnost prema spoljnom sveru i svojevrsnu “wedon’tcare” filozofiju. Budizam je tu tek ikebana. Nije to učmalost u kakve se utapaju naši gradovi. Pre je to prijatna ukotvljenost. Lenjost – da, ali sa merakom.

15320416_1432339550117301_1146360342_n

Pak, ništa bolje ne ocrtava taj merak i ništa jasnije ne govori o esenciji šrilankanštine od žvakanja betela. Zacelo, žvače to gotovo desetina populacije planete, čitava Azija dakako ali nikome to bolje ne pristaje nego Šrilankancima. Dok će ga burmanski radnik koristiti budnosti radi kako bi prebacio što više radnih sati, čovek iz, primera radi, Veligame će ga uzeti jer mu se ćefnulo da još više iščilira.

15319076_1427916360559620_5853977625252060728_n

Sam betel je vižljasta puzavica, visine krilnog centra a ono što ljude ovde zanima jeste njeno lišće. Na njega se namaže tanak sloj kreča te se pomeša sa palminom semenkom i duvanom (skupocenom poslasticom ostrva). Žvakanjem se crvena boja razliva po ustima ispuptajući narkotička svojstva uporediva sa šest šoljica kafe. Blaga euforija nadopunjuje užitak nabujale Singa Rađa džungle, razvijenog barjaka magle ispod Šri Pade, žitkog peska Ambalagude, monumentalnosti ruševina Sigirije. Zaista, zašto bi svoj mir na sva zvona oglašavali svetu kad im je sasvim lepo i bez njih.

Čak ni, ne tako davni, cunami nije prekinuo harmoničnu nit Šri Lanke. Strahota te nesreće prevaziđena je upravo zbog njihovog životnog stava. Krenuli su ispočetka. Bez histerije, život je samo ciklus. Obnovili su šta su želeli i mogli te sad zasluženo žvaću svoj ostrvski san. Mi koji dolazimo u taj njihov svet sa strane, iz tabuiziranih društava koja svoj betel ne žvaću javno što kudikamo dovodi do teških frustracija, zato i osećamo ovo ostrvo kao prostor slobode. Ne zbog raskalašnog provoda kvaziliberlanih tlapnji već zbog nepatvorene prirode i jednostavnih ljudi. Samo nas osmeh razlikuje.

preuzeto sa: celisvet.com

autor: Stefan Jankovic

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s