Strip vikend 18

Preko sto godina istorije stripa i filma za naše nastavne programe i dalje ne znači ništa, pa tako klasična dela ni jedne ni druge umetnosti i dalje nisu deo obrazovanja u našoj zemlji.

kralj-artur

A evo mog predloga dela devete umetnosti koja bi mogla da se čitaju kao deo školske lektire.

Na prvom mestu je Princ Valijant, koji je već priznat kao klasično delo avanturističkog stripa. Današnjim čitaocima bi naravno bilo dosadno da pročitaju sve tomove ovog stripa, koji mislim da i dalje izlazi jer je pod licencom King Features Syndicate, ali bi bar prvi i drugi tom svakako bili zanimljivi svakom za čitanje. Hal Foster, kreator Valijanta, je jedan od najvećih umetnika devete umetnosti svih vremena, njegova studioznost u pristupu crtanju istorijske epohe je već legendarna. Čovek je obilazio zamkove i muzeje kako bi skinuo prave modele za svoje stripove, istraživao kakvo se oružje koristilo u ranom srednjem veku, odeću, modu, utvrđenja. Takav njegov pristup je uticao i na druge crtače koji su sledili njegov primer.

princevaliant

Inače, radnja stripa je smeštena u doba kralja Artura, i Valijant će vremenom postati jedan od vitezova Okruglog stola. Autor se inspirisao mnogim anglosaksonskim, keltskim i nordijskim legendarnim pričama o srednjem veku. Od prvih stranica stripa javljaju se podjednako i fantastični i realistični motivi, razna čudovišta i bajkovita stvorenja, ali i realne pričice o srednjovekovnim društvenim odnosima. Malo je nama danas neobično da čitamo strip koji nema oblačiće, već je tekst upisan iznad ili ispod sličica, ali kad se unesete u priču naviknete se.

Zašto smatram da bi ovaj strip trebalo da bude lektira? Zato što neguje prave moralne vrednosti, glavni junak je u svakom trenutku motivisan pravdom i po tome je jedan od besprekorno pozitivnih likova, ali i zato što se smatra “greatest contribution to English literature in the past hundred years”, tj. smatra se boljim od većine avanturističkih romana napisanih tokom 20.veka.

1411122732_princ-valijant-iii-400

Kod nas je Čarobna knjiga u poslednjih nekoliko godina objavila 10 tomova u boji u tvrdom povezu. Kad se setim da sam kao klinac 1989. prvi put čitao crno-belog Valijanta i maštao tada da imam one Marketprintove albume koji su 90-ih dostizali fantastične cene kod prodavaca stripova osećam veliku zahvalnost prema ljudima koji su se prihvatili ovog projekta. Šteta samo što nam nisu ponudili i ćirilično izdanje, ne iz nekog nacionalizma već zbog toga što mi se čini da bi ćirilični font dao jedan poseban šmek starine.

Zanimljivo je da je u Evropi strip već korišćen kao medij koji olakšava učenje. U Italiji i Francuskoj je 80-ih Asteriks štampan na latinskom i poklanjan školama ne bi li se deca privolela učenju ovog jezika. Asteriks i Talični Tom su svakako stripovi koji bi trebalo da budu deo obrazovanja dece u osnovnoj školi.

asterix1Ova dva klasična humoristička stripa francusko-belgijske škole su bili uvek prihvaćeni gde god da su objavljivani. A reklo bi se da imaju čemu i da poduče. Asteriks koji je strip o malom selu Gala koje se jedino opire osvajanju Rimljana, dakle ističu se neke slobodarske vrednosti, o kojima se kod nas ponekad i previše razglaba. Onda, odnosi među glavnim junacima u kojima se uvek ističe važnost prijateljstva i međusobnog žrtvovanja. A onda, i zdrav humor koji se istina često zasniva na igrama reči, ali imamo mi vrsne prevodioce koji su uspeli to da nam dočaraju na pravi način.

luckyluke2Talični Tom se pojavio pre okruglo 70 godina, dok je Asteriks 13 godina mlađi, ali u pitanju su dva večno mlada lika. Čist vazduh vesterna i avanture začinjene humorom biće uvek evergreen u svetu stripa.Svakako je bolje da deca čitaju ovako nešto nego da ne čitaju ništa, a možda ih baš stripovi podstaknu da čitaju i knjige, bar je u mojoj generaciji to tako išlo, prvo smo čitali stripove ispod klupe, pa avanturističke i fantastične romane, pa tek onda ozbiljnu književnost. Inače, smatram da bi humorističkih dela trebalo da bude više u lektiri.

Malo je strip junaka koji su osvojili i običnu publiku i intelektualce kao što je Korto Maltežanin, mornar lutalica iz pera Huga Prata, legendarnog autora čiji je život bio uzbudljiviji od mnogih avanturističkih knjiga. Baš sam prošle godine u striparnici Darkvud pričao sa ljudima koji vode i istoimenu izdavačku kuću kako jako dugo nemamo srpsko izdanje ovog stripa. I kao da su mi  ispunili želju(koja datira još iz vremena kad sam kao student slinio nad tadašnjim Komuninim izdanjem u knjižari Stubova kulture) najavili su da će u toku ove zime početi sa izdavanjem 10 strip albuma u tvrdom povezu i koloru i na ćirilici. Pa generacijo, pošto mnogi od vas već imaju klince, evo vam prilike da se ženi opravdate što kupujete strip: “Ali uzeo sam ga zbog malog, da vežba čitanje!”

corto-maltese-005Šalu na stranu, Korto nije baš strip za klince, ali nema nekih drastičnih scena ni nasilja ni seksa, tako da neće ugroziti našu omladinu na taj način. U Bolonji je u toku izložba posvećena ovom modernom mitu druge polovine 20.veka pošto će u toku 2017. biti obeleženo 50 godina od objavljivanja prve priče “Balade o Slanom moru”.

Ovaj je strip istorijski dobro utemeljen, a za inspiraciju ima i neka klasična dela književnosti, kao i neke legende i mitove tako da može biti podsticajan i navesti mlađe čitaoce da pročitaju i ta dela kojima se Prat inspirisao, ili da istraže doba, početak 20.veka, u kojem se odvija radnja. Pogotovo bi se ovi stripovi mogli povezati sa nastavom istorije i geografije recimo.

Pročitajte još: Fidelov strip vikend: vol.17

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s