Osakaćenost kultur – snobizma

Osvrt na “Osvrt na „Sudbinu čoveka u savremenom svetu“  Nikolaja Berđajeva”

Aristokratija je oduvek zloupotrebljavala kulturu. Ona se njome kiti, koristeći je poput svoga pedigrea, zarad distanciranja od masa. Ide i dalje: samu kulturu je koristila kao instrument za očuvanje svoga položaja.

Na jednog aristokratu, koji je uživao u vrhunskim delima, dolazilo je hiljade pripadnika mase koji su svojim radom omogućavali svome sizerenu da, velikim zalogajima, konzumira kulturu. Srećom, i masa je svesna  – istorija poznaje niz revolucija kojima se masa uzdigla, a aristokratiju svrgla.

Silaskom kulture među masu dobili smo eksploziju iste. Podsećanja radi, jedan Betoven isprva je smatran za nekulturu. Džez, delo nepismenih i bezubih crnaca, danas je svakako kultura. Potekavši sa samog dna, sa taloga društva dopro je do vrha: osvojio je srca i uglađenih bakica s bisernim ogrlicama i lešinama lisica oko vrata. Paradoksalno, kada je tu dospeo i stekao status kulture, biva odbačen upravo zbog toga od mase. Danas džez služi kultur – snobizmu (u biti kultur – fašizmu) kao oruđe diferencijacije „vrednih“ od mase.

Sagledajmo samo šta je „silazak u narod“ kulture doprineo književnosti. Dosta je bilo patetičnih romana o kraljevima, kraljevićima i prinčevima. Silazak nam je doneo jednog Selindžera, Hemingveja i Bukovskog. Pokazali su da i u životu najnebitnijeg pripadnika mase postoji niz nijansi, doživljaja i događaja vrednih pisanja. Jugoslovenima je Ćopić pokazao da i dete jednog siromašnog seljaka, dakle pripadnika mase par excellence, ima pravo da u Bašti sljezove boje, pokuša da uhvati svoje Mesec. Da i ono ima život, želje, nadanja, da i ono traži kulturu, i da i ono ima pravo da bude konzument iste.

Sami birajte šta želite čitati, bez snobizma i etiketiraja “kulturom“ – kao što i sam Bukovski reče, taj mesija kulture masa:

“Sećam se dugog besnog pisma koje sam jednog dana dobio od čoveka koji mi je rekao da nemam prava da kažem kako ne volim Šekspira. Poverovaće mi isuviše mnogo mladih i neće se potruditi da pročitaju Šekspira. Nisam imao prava da uzmem takvu slobodu. I tako dalje i tako dalje. Nisam mu odgovorio. Ali odgovoriću ovde.

Jebi se, druže! A ne volim ni Tolstoja!”

U biti, kultura se ne da definisati. Mnoge isprva ne – kulture, ili kontra – kulture, danas se smatraju za itekako „kulturne“. U muzici džez, bluz i rok imali su status današnjeg turbo folka. Lično, smatram da niko ne bi trebalo da uspostavlja vrednosti, pa ni Ničeov Zaratustra, one su tu da ih svaki pojedinac za sebe definiše. Ne sviđa mi se turbo folk, kome se sviđa – za njega, to je kultura i neka u njemu bez griže savesti uživa.

Vekovima aristokratija je pokušavala da kulturu hermetički zatvori, ne bi li nedajbože i masa u njoj uživala. Ali, kako to kaže još jedan od mojih omiljenih pripadnika nekulture – Leonard Cohen: „There is a crack in everything that’s how the light gets in“.

Ukoliko se treba vratiti aristokratiji zarad „više kulture“ i to Ćopićevo dete naterati da se mane svoga „Meseca“, ne bi li poput vola samo radio i time omogućio „višima“ da u njihovoj kulturi uživaju, prvi bi se protiv takvog sveta pobunio. Verujem da i svi koji zagovaraju povratak aristokratije svakako sebe vide kao deo nje: imaju iskonsku potrebu da svoje postojanje ograde od mase, i u tu svrhu upravo svoju načitanost, svoj prefinjeni sluh ili uopšte umetnički dojam, koriste kao instrument zarad svoga uzdizanja i tuđih snižavanja, upravo oni siluju kulturu i akteri su njene zloupotrebe.

Pročitajte i: Ko je taj Aristotel i zašto nema legitimaciju?

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s