Specijalna izložba bečkog Muzeja Sigmund Frojd u Beogradu

Malo je građana sa ovih prostora, zainteresovanih za psihoanalizu i njenog tvorca, koji nisu neki od svojih boravaka u Beču upotpunili posetom Berggasse 19, i kući u kojoj je Frojd tek nešto manje od pola veka živeo i radio, a u kojoj je danas njegov poznati muzej. Oni koji su nedavno posetili Frojdov muzej, mogli su da vide posebno zanimljivu tematsku izložbu posvećenu ženama u psihoanalizi.

Psihoanalitičko društvo Srbije ima veliko zadovoljstvo da, obeležavajući jubilej 160 godina od Frojdovog rođenja, sve one koji nisu imali ovu priliku, pozove da pogledaju ovu izložbu u našem gradu, u Kolarčevoj zadužbini.

Izložba je otvorena 9.decembra i trajaće sve do 27.12. Otvorena je svakog dana od 14.00 do 20.00 (osim 14, 21. i 26.12.2016. od 14.00 do 18.00)

„Dakle, ovo je jači pol“ – ironična je aluzija kojom je, kako se priča, Ema Ekštajn jednom prilikom pozdravila Frojda. Iako ovako sažeta, citirana opaska sadrži u sebi mogućnost novih interpretacija prevladavajućih rodnih uloga. Kao pacijenti, ove žene su Frojdu omogućavale temelj za otkrivanje nesvesnog; i sam “otac psihoanalize“ potvrđivao je da tretman koji je bio poznat kao „lečenje razgovorom“ razvio sa njima zajedno.

Osim kao psihoanalitičarke-praktičarke, ove protagonistkinje su dale suštinski doprinos razvoju psihoanalitičke teorije, inspirišući Frojdove radove, čak i anticipirajući ih, kao u slučaju Sabine Špilrajn. Besporan je i njihov doprinos u međunarodnoj afirmaciji i institucionalizaciji psihoanalize: Sabina Špilrajn u Švajcarskoj i Rusiji, Lu Andreas Salome u Nemačkoj, Mari Bonapart u Francuskoj, Helen Dojč u Sjedinjenim Državama, i Ana Frojd u Engleskoj.

U središtu pažnje izložbe su biografije i radovi ovih izuzetno upečatljivih ličnosti, kao i Frojdovi teorijski radovi sa stanovišta feminizma, roda i nekonvencionalnih kritičkih studija.

Pomoću posebno dizajniranih panoa kojim se izložbeni prostor deli na nekoliko segmenata, izložba posvećuje zasebni prostor svakoj od šest žena – pionirki psihoanalize, u nameri da na prikladan način osvetli njihov život i rad. Selekcija objekata i dokumenata povezuje njihove doprinose sa vremenom u kome su živele. Uticaj njihovih teorijskih radova na razvoj psihoanalize predstavljen je sa ciljem da koriguje sliku psihoanalize kao nauke kojom su dominirali samo muškarci.

Projekat se realizuje uz svesrdnu pomoć i partnerstvo sa Muzejom Sigmunda Frojda u Beču, Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu, te Bečkog psihoanalitičkog društva, Visoke škole likovnih i primenjenih umetnosti, i Kolarčeve zadužbine.

Više informacija o izložbi pročitajte: OVDE

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s