Olimpija de Guž: Žena i građanka

„Bez obzira na kakvu ste prepreku naišli, vi to možete prevazići. Potrebno je samo da želite to.“ Olimpija de Guž
Kada govorimo o Francuskoj revoluciji mnogi će se složiti da je to jedan od značajnijih događaja u istoriji. Značaj i uticaj koji je Francuska revolucija imala neosporan je, kakvi god bili naši pogledi na nju. Kada danas pričamo o njoj nekako se uvek priča svede na pad Bastilje, giljotinu, Jakobinsku diktaturu, žirodince i promene u političkoj i socijalnoj misli. Ukoliko ste na času istorije, verovatno će vam reći i o snazi proleterijata, ali će nekako većina prevideti značaj i ulogu žena u ovoj revoluciji.
Žene su bile te koje su stajale u prvim redovima kada se krenulo na Bastilju, a bile su prisutne i u političkom životu, iako su uglavnom bile u senci. Danas ću vam predstaviti jednu od onih koje su izašle iz senke i pokazale se svetu.
olympe-de-gouges-fait-tourner-les-tetes-a-l-assemblee-nationale,M267093.jpg
Mari Guž rođena je 1748. godine na jugu Francuske. Nije imala aristokratsko poreklo pa samim tim ni adekvatno formalno obrazovanje, koje nije odmaklo od čitanja i pisanja. Ne želeći da živi onako kako su drugi mislili da bi trebalo, preselila se u Pariz gde je prvo promenila ime u Olimpija de Guž, a potom postala i članica intelektualnih i umetničkih klubova. Pošto je želela da postane književnica, a nije imala novac koji bi u taj san uložila, bila je primorana da živi od poklona koje su joj davali ljubavnici. Prvi posao koji je dobila je mesto autorke pozorišnih predstava u jednom pariskom pozorištu. U predstavama koje je tu uradila već se moglo videti koje su to teme i problemi o kojima će Olimpija pisati. Predstavu o ukidanju ropstva u francuskim kolonijama tadašnji gradonačelnik Pariza zabranio je nakon trećeg izvođenja, a novine bliske vlasti iskoristile su ovo kao povod za ismevanje. Kako se situacija u Francuskoj sve više zahuktavala, tako je i Olimpija de Guž sve više zalazila u politiku i aktivizam. Bila je čest gost u Nacionalnoj skupštini, a o svom trošku je štampala propagandni materijal.

„Sloboda i pravednost sastoje se od toga da se drugima uzvrati ono što im pripada. Tako žena u ostvarivanju svojih prirodnih prava biva trajnom tiranijom koju sprovodi muškarac. Ova ograničenja moraju se ukinuti samim prirodnim zakonima i zdravim razumom.“ Povelja o pravima žene i građanke, član IV

Iz tog perioda datira i njeno najpoznatije delo „Povelja o pravima žene i zajednice“ , a kao osnovu je uzela „Deklaraciju o pravima čoveka i građanina“. Na mestima gde su bile reči muškarac i građanin Olimpija je pridodala i imenice žena i građanka. Plaque_Olympe_de_Gouges,_18_rue_Sevardoni,_Paris_6.jpg U preambuli Povelje o pravima žene i građanke napisala je : Mi, majke, kćerke, sestre, zastupnice nacije zahtevamo da budemo primljene u Nacionalnu skupštinu. Imajući u vidu neznanje, zaboravljanje ili nepoštovanje prava žena koji su jedini razlozi javne bede i korupcije vlade, odlučile smo da u svečanoj Povelji definišemo i objavimo prirodna, neotuđiva i sveta prava žene, kako bi ova Povelja svim članovim društva stalno bila pred očima i podsećala ih na njihova prava i obaveze: kako bi svako vršenje vlasti od strane žena kao i ono koje čine muškarci bilo mereno svrhom političkih ustanova, te time bilo i više poštovano; kako bi se obratila pažnja i kako bi se podržale građanke koje se žale na poteškoće u ostvarivanju osnovnih principa koji služe za održanje Ustava, dobrih običaja i dobrobiti svih u zajednici. Pol kojem pripada lepota hrabrosti iznošenja materinstva ovim priznaje i objavljuje, pod okriljem Svevišnjeg, sledeća prave žene i građanke.
Povelja je stekla veliku popularnost i prevazišla je granice evropskih država, inspirišući žene, prvenstveno u Velikoj Britaniji i Španiji, da počnu da se bore za svoja prava i usprotive se tlačenju. Ali po samu De Gužovu i po njen ugled ovo delo je bilo opasno.
2705185298.2.jpgKrajem 1792. godine stala je u odbranu kralja. Zahtevala je promenu vlasti, ali nije želela da sloboda bude osvojena oružjem i krvoprolićem. Ovim svojim stavovima zamerila se političkim neistomišljenicima, a sredinom sledeće godine biva uhapšena zbog spisa u kome zahteva da narod izabere jedan od tri ponuđena oblika vlasti (republikanska vlast, federativna ili monarhija). U novembru 1793. godine suđeno joj zbog tekstova, odbrane kralja, podrške žirodincima, ali i zbog činjenice da je žena koja je svesna da zaslužuje sva prava koja ima i muškarac.
Iako su je osudili na giljotinu nisu je mogli osuditi i na zaborav. Njene reči i dela govore same za sebe.

Pročitajte i: Zapisi genija Vitgenštajna

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s