Fidelov praznični strip vikend 19

batmanvampirkorice“Betmen: Vampir” je priča originalno objavljena u ediciji „Elseworlds“,  kasnije reizdato u „Tales of the Multiverse“, dakle ne pripada regularnom toku pa su autori imali potpunu slobodu da od Betmena naprave šta hoće ne poštujući kontinuitet ni bilo kakva druga ograničenja. Tako smo dobili jednu pravu horor priču iz tri dela. Prvi čin je “Betmen i Drakula: Crvena kiša”, drugi “Krvava oluja” i treći “Grimizna izmaglica”.

Prvi deo najviše podseća na epizode regularne serije pošto je u osnovi klasičan sukob sa negativcem koji ima posebne moći, jedino je neobičan način kako će Betmen pobediti svog suparnika. U drugom i trećem delu glavni protivnik Betmenu je on sam koji je u dilemi da li su svi vampiri zli ili samo oni koji piju ljudsku krv. Na kraju se sve završava potpuno logično sa stanovišta unutarnje zakonitosti razvoja ove priče, ali na način nedopustiv u originalnom serijalu.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Prvi deo je objavljen 1991, drugi deo 1994, a treći 1999, dakle vreme kad vampiri kao deo popularne kulture ponovo ulaze u modu, međutim ne bi se reklo da su se autori priklonili trendu, već da je u osnovi Betmena kao noćnog bića uvek postojala neka podsvesna veza i sličnost sa ovim noćnim krvopijama, pa samim tim i potencijal za jednu ovakvu priču. Ovoliki višegodišnji razmak između delova takođe pokazuje da ništa nije urađeno na brzinu.

Dag Menč je krivac za ovaj izuzetni scenario, a Keli Džuns je crtač koji nam je predstavio jednog Betmena mračnijeg i surovijeg nego obično, mada su linije čiste i jasne kao u stripovima za decu. Možda ovo neće biti vaša omiljena priča o Šišmišu, ali je svakako zanimljivo zaviriti u ovaj paralelni univerzum DC-a.

jezovnik-ortiz-korica“Jezovnik 4” Darkvuda donosi radove  Hozea Ortiza uglavnom iz horor strip magazina “Eerie” (mlađi brat strip magazina „Creepy“) izdavača Warren Publishing. Prva priča je “Apokalipsa” scenariste Bada Luisa, u četiri poglavlja koja nose naslove po imenima 4 jahača Rat, Glad, Kuga i Smrt. Ova parabola inspirisana Biblijom završava se kako bi to možda uradio Dostojevski, pobedom dečje igre nad ovim nosiocima uništenja ljudskog roda. Priča „Goblin“ je takođe delo istog scenariste i spada u jednu od najboljih kratkih horor priča koje sam čitao. Još jedna saradnja Ortiza i Luisa je mini serijal „Probisvet“ koji kombinuje elemente avanturističkog i horor stripa sa samurajskom pričom. Glavni junak je irski moreplovac koji na kocki osvaja figuru Boga koji vrišti, u kojoj je zarobljen demon koji se može osloboditi samo pomoću Mača crnog demona. Ovaj serijal koristi više šablonskih rešenja i stereotipa, ali sve mane scenarija nadoknađuje Ortizov superiorni crtež.

“Demoni Džeremaje Kolda” scenariste Bila Dubeja je takođe serijal od nekoliko povezanih kratkih priča. Motiv oko  koga se vrte sve priče su dve narukvice u kojima su zarobljeni demoni, a radnja se odvija tokom 1912. u državama i ambijentakozvanog Divljeg zapada. Onaj ko poseduje narukvice može koristiti demone da se obračuna sa svojim neprijateljima. Glavna  ideja je bliska ideji serijala o Dilanu Dogu, a to je da nisu demoni prava čudovišta već ljudi.

“Zvezdano dete” koje su napisali Luiz Džouns, Dejvid Mišlen i “Nuklearna hit parada Žestokog Džona Epla” scenariste Džima Stenstruma su u suštini sf priče. Prva priča je pravi mali dragulj  vrlo zanimljive ideje, a druga je mini serijal, nešto između Doktora Strejndžlava i Pobesnelog Maksa po tematici, a veoma antireligiozno nastrojen.

Kolekcija “Jezovnika” je pravo blago, a ova knjiga nam predstavlja Ortiza iz vremena kad tek počinje da stiče slavu, uz rad na serijalu “Hombre” ovo je možda njegov i najkvalitetniji period.

5btsbsm“Kapetan Amerika: Zimski vojnik” je priča koju je kod nas objavila „Čarobna knjiga“ u dva toma. I prva knjiga “Izvan vremena” i  druga “Poreklo” sadrže po 6 poglavlja.

Ovom velikom pričom je serijal o Kapetanu obnovljen tokom 2005. kada su ova poglavlja izvorno objavljivana kao mesečne sveske od po 22 strane.

oyglf3dPošto je radnja mnogima već poznata jer je u međuvremenu snimljen i film neću se u to udubljivati. Inače, nisam ljubitelj superherojskih stripova, ali ovaj strip me se dojmio iz razloga što priča nije previše klasična superherojska. Ok, ima superheroja i negativaca koji žele da unište svet, ali suština je lična drama glavnog junaka koji godinama oseća krivicu zbog smrti svog prijatelja. Sama postavka stripa je realistična, i on funkcioniše kao triler, suštinski je nebitno što su likovi superheroji.

Brubejker je scenarista koji sve ume da pozlati i koji uvek ima dobro razrađenu psihologiju likova bez nekih naivnih rešenja i površnih motivacija, u Marvelov svet je uneo dozu realizma koja je nedostajala. Sigurno je da ću kad god vidim njegovo ime na nekom izdanju to pročitati jer znam da mogu da očekujem dobru priču. I crtež Stiva Eptinga je u suštini odličan , mada ponekad  previše podseća na fotografiju. Ostali crtači i koloristi, a posebno Majkl Lark, su obavili odličan posao tako da strip vizuelno izgleda veoma privlačno za prelistavanje i čitanje. Kolor je malo tamniji i manje šaren nego u uobičajenim Marvelovim izdanjima.

Pratite Zabaviste i na Fejsbuku

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s