Harper Li: Stražarka koja je bdila nad pticom rugalicom

“Upamti, greh je ubiti pticu rugalicu!” Harper Li 

Tokom 20. veka desile su se mnoge promene, ne samo u oblasti politike, nego i kulture. Tradicionalno, Rusi su bili ti čija je književnost  bila dominantna, ali tokom 20. veka sve je više američkih pisaca koji su skrenuli pažnju na sebe. Frensis Skot Ficdžerald, Tomas Vulf, Ernest Hemingvej, Džon Štajnbek, Vilijam Fokner, Džek Keruak, Truman Kapote samo su neki od njih. Po običaju, književnice su bile manje cenjene. Spisateljice koje su se najviše istakle su Harper Li i Toni Morison.

Harper Li rođena je 1926. godine u Alabami. Odrasla je kao najmlađe od četvoro dece, a moglo bi se reći da je na njen život i pisanje najviše uticao otac koji je bio advokat i urednik novina. Studirala je prvo na jednom ženskom koledžu, koji je napustila posle dva semestra i prešla na studije prava na Univerzitetu u Alabami, ali će i njega kasnije napustiti. Otac ju je, u pokušaju da je ubedi da je diploma važna, poslao u Englesku, da bi na Oksfordu prisustvovala predavanjima letnje škole. Po povratku u SAD seli se u Njujork gde počinje da prodaje avio karte, a u slobodno vreme i piše eseje i kraća dela. Svoja dela slala je mnogim izdavačkim kućama, ali, ili ne bi dobila odgovor, ili bi bila odbijena.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

U decembru 1956. godine stiglo joj je pismo od prijatelja. „Možeš da odsustvuješ godinu dana sa posla i da napišeš šta god želiš. Srećan Božić“ pisalo je u pismu. Prva verzija knjige poslata je 1957. godine, ali su agenti bili nezadovoljni sadržinom dela i pred Harper je bilo još posla. Roman je konačno objavljen 1960. godine. „Ubiti pticu rugalicu“ za osnov ima istiniti događaj. U romanu Atikus Fin, cenjeni advokat, dobija zadatak da brani Afroamerikanca koji je osuđen za silovanje belkinje. Cela priča ispričana je iz perspektive devojčice Džin Luiz (koja ima i nadimak Skaut, što znači „ona/onaj ko traga za podacima“) koja, tokom igre sa bratom Džemom i drugarom Dilom radi ono što okolina misli da ne priliči devojčici- pentra se po drveću, nosi pantalone i u školi se tuče sa onima koji ismevaju njenog oca zato što brani crnca. U stvarnosti situacija se nije mnogo razlikovala – Harperin otac je zaista bio advokat koji je branio dva Afroamerikanca i izgubio slučaj, a Skautin drug Dil zapravo je Truman Kapote sa kojim je Harper bila nerazdvojna.

harper-lee-1961.jpeg

Vrednost ovog romana ogleda se u borbi protiv rasne segregacije i u borbi za prava žena (Skaut koja odbija suknje i haljine i bira da trči u pantalonama). Takođe, motiv ptice rugalice koja se provlači kroz celo delo je izuzetno važan (ne samo zato što cela zbrka nastaje nakon što je upucaju).

Ptica rugalica simbolizuje sve one koji su otpadnici, autsajderi i koji se smatraju devijantnim.

U romanu su to Afroamerikanac kom se bezmalo sudi zbog rasne pripadnosti, Atikus koji je prihvatio slučaj, kao i komšija Bu Radli koji se godinama skriva od sveta, a deca ga zbog toga ismevaju i zbijaju šale, ali ipak spasava Skaut i njenog brata i pokazuje da može itekako biti junak. Knjiga „Ubiti pticu rugalicu“ godinu dana po objavljivanju dobija mnoge nagrade, među kojima je najznačajnija svakako Pulicerova nagrada za književnost. Po ovoj knjizi snimljen je i film 1962. godine. Ulogu Atikusa Finča dobio je Gregori Pek koji je i sam uložio mnogo novca u snimanje filma. Da bi budžet bio što manji unajmljeni su brodvejski glumci, a ne holivudske zvezde. Ovo se kasnije ispostavio kao zaista dobar izbor. Film je nagrađen i  Oskarima i to za najboljeg glumca (Gregori Pek) , najbolje adaptiran scenario koji je baziran na knjizi (Horton Fut) i za najbolju scenografiju u crno-belom filmu. Film je bio nominovan i u još 5 kategorija, ali su nagrade izostale. Meri Badam, desetogodišnjakinja koja je glumila Skaut, postala je najmlađa glumica koja je ikada nominovana u bilo kojoj kategoriji. Tokom snimanja filma Harper i Gregori su postali prijatelji, a nakon dodele Oskara ona mu je poklonila i sat koji je njen otac nosio tokom te ceremonije. Prema jednoj anegdoti, kada joj je priznao da je izgubio sat ona mu je uz osmehom rekla „Pa to je samo sat“. U njenu čast Gregorijev unuk dobio je ime Harper. Ipak, nakon uspeha koji je film postigao Harper se povukla i nije objavila više ni jednu knjigu (do 2015. godine).

footer-oprah.jpg

“…pre nego što mogu živeti sa drugima moram moći živeti sam sa sobom. Savest je jedna od stvari o kojoj se ne odlučuje glasovima većine.” Harper Li

Iako nije više pisala, pomogla je svom prijatelju Trumanu Kapoteu da napiše njegovo najpoznatije delo „Hladnokrvno ubistvo“. Harper je bila ta koja je od žitelja grada u kom je počinjeno ubistvo uspela da dobije najpotrebnije informacije. Moglo bi se reći da je bila Skaut, ona koja traga za informacijama. Harper je imala još jedan javni nastup tih godina, i to na nagovor Veronike Pek (Gregorijeva žena) koja je ubedila spisateljicu da dođe na književno veče i priča o svom radu, iako je obećala da to neće nikada raditi. „Očekivala sam brzu bezbolnu smrt kod književnih kritičara, ali sam se istovremeno nadala da će se nekome dopasti toliko da me bar javno ohrabri. Nadala sam se malom, a dobila sam mnogo i na neki način to je bilo podjednako zastrašujuće kao i brza bezbolna smrt koju sam očekivala” rekla je Harper Li o svom uspehu. Narednih nekoliko decenija provela je uspešno se skrivajući od javnosti, iako je njeno delo dobijalo na popularnosti.

U junu 2006. godine magazin “O. The Oprah Magazine” objavio je pismo koje je Harper poslala Opri Vinfri mesec dana ranije. “Sada, 75 godina kasnije, u razvijenom društvu gde ljudi imaju lap-topove, mobilne telefone, iPodove i glave poput praznih soba, ja se i dalje gegam uz knjige” napisala je ona u tom pismu. Naredne godine opet je dospela u javnost, a povod je bila Predsednička nagrada za slobodu. U svom stilu, kada su joj rekli da se mora obratiti publici, izjavila je “Pa, bolje je ćutati nego ispasti budala”.

Tokom 2015. godine u celom svetu na policama se našao novi naslov, knjiga “Idi postavi stražara” koja je prvobitni rukopis knjige “Ubiti pticu rugalicu”. U ovom “nastavku” upoznajemo odraslu Skaut koja se vraća u rodni grad i priseća prošlosti, ali i kao prava istraživačica otkriva stvari koje nije znala. Oko objavljivanja ove knjige pojavila se kontroverza. Naime, Harper je izjavila da nikada neće objaviti novu knjigu, a to se ipak desilo.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

“Sada, 75 godina kasnije, u razvijenom društvu gde ljudi imaju laptopove, mobilne telefone, iPodove i glave poput praznih soba, ja se i dalje gegam uz knjige”

Od 2007. godine gluva je i nepokretna, što je posledica šloga koji je doživela, odakle sledi da je knjiga objavljena bez njenog znanja i volje. Iako je knjiga stekla veliku popularnost širom sveta i iako se o Harper Li ponovo pričalo, čini se da ona ponovljeni uspeh nije mogla da podnese. Umrla je 19. februara 2016. godine. Na sahranu su došli samo najbliži prijatelji i rodbina, među njima su bili i potomci Gregorija Peka i Meri Badam.

Pročitajte i: Rekvijem za poroke

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s