Fidel’s best of 2014

Džordž Orvel “Niko i nista u Parizu i Londonu”

niko_i_nista_u_parizuOvo Orvelovo delo je nesporno inspirisano i Hamsunovim romanom “Glad”. Situacija je donekle slična, mladi intelektualac koji se bavi pisanjem gladuje u velikom gradu, samo što se Orvelovo drugo ja bori za život radeći neke marginalne poslove. Ipak, u pitanju su dve potpuno različite ličnosti, te ne možemo reći da je ovo bleda kopija slavnog uzora, već zasebno delo koje ima velike kvalitete.

Pre svega, dok je Hamsun orijentisan na unutrašnju dramu pojedinca, Orvel kao pisac levičarske orijentacije teži da nam predstavi ljude sa margine dve verovatno najznačajnije svetske prestonice u tom trenutku. Takođe se u toj okrenutosti svetu takozvanog lumpenproletarijata mogu prepoznati i uticaji romana Džeka Londona “Ljudi sa ponora”.

Ovo je jedno od prvih Orvelovih dela, napisano kada je imao 27 godina i bazirano je na ličnom iskustvu, što je karakteristično za mlade pisce, mada ima i uticaja literarnih uzora koje sam pomenuo. Snažna kritika kapitalističkog eksploatisanja bližnjeg svog i cinizam takođe odlikuju ovo delo koje se i po svom jednostavnom stilu “stvarnosne” proze i po tome što govori o marginalcima izvrsno uklapa u Lomovu biblioteku izdatih dela.

Oto Oltvanji “Kičma noći”

srpski faustMožda i najkvalitetnija knjiga žanrovskog tipa koju sam čitao, a da ju je napisao domaći pisac. Ovaj horor triler u početku prati tri lika da bi se pri kraju ti tokovi spojili u jedan. Radnja se odvija u Beogradu u alternativnoj stvarnosti koja je neki miks devedesetih i početka dvehiljaditih.

Tri lika i tri naizgled nepovezane priče, Oliver Novak, novinar koji izlazi samo noću zbog jednog retkog poremećaja, Vanja Radenović, seksipilna policajka koja po stilu ponašanja liči na Prljavog Harija, i Milan Nikolić (nazvan tako po najboljem autoru domaćih krimića u bivšoj SFRJ), taksista Kazanova koji sluša Azru.

U suštini je ova knjiga, čija se radnja dešava samo noću, miks žanrova, počinje kao krimić i u prvoj polovini se priča polako razvija da bi se zahuktala kao pravi triler sa elementima horora , a na kraju ima čak i folklorne fantastike. Iskusniji čitaoci žanrovske književnosti mogu svakako prepoznati uticaje u ovom delu, ali to nije nikakva mana jer pisac, koji je i prevodilac uzgred,  to vešto preoblikuje na svoj način. Jedna veoma zabavna knjiga, koja se i pored obima od oko 500 stranica lako i brzo čita, tj. bukvalno “guta”.

Aleksandar Mekol Smit “Prva damska detektivska agencija”

delfi_prva_damska_detektivska_agencija_aleksandar_mekol_smitPotpuno bi bilo pogrešno ovo delo etiketirati kao kriminalistički roman, iako ima elemente istrage i čak I naslov sugeriše tako nešto. Mada zvuči stereotipno to reći ovo je topla ljudska priča o ženi koju kolokvijalno rečeno život nije mazio, ali je ipak sačuvala vedar pogled na svet.

Igrom slučaja, nakon nekoliko traumatičnih životnih iskustava, Dragocena Ramocve postaje prva žena detektiv u Bocvani, neka vrsta gospođice Marpl. Njeni slučajevi vrlo retko uključuju pravo nasilje, više su to neki svakodnevni  problemi koji se daju rešiti i na drugi način, a ona ih najčešće rešava primenjujući jednostavnu i zdravu životnu filozofiju svog oca.

Tako imamo slučaj žene koja sumnja da li je čovek koji joj se pojavio na vratima zaista njen davno otišli otac, slučaj lekara koji je čas izuzetno vešt, a čas deluje kao potpuna neznalica, oca koji sumnja da se njegova ćerka krišom zabavlja sa momcima i pored njegove zabrane, a najozbiljniji je slučaj dečaka za kog se sumnja da je otet zbog mračnog sujeverja i pravljenja amajlija za bogataše.

Ova knjiga pruža pogled na jednu potpuno drugu Afriku od one kako je mi možda stereotipno zamišljamo. Pisac je odrastao u Rodeziji, i vidi se da dobro poznaje svet o kome piše, pa bez potcenjivanja, nadmenosti ili predrasuda govori o stvarnosti savremene Afrike između tradicionalnih shvatanja i modernog života .

Popularnost knjige je uticala da se napišu i nastavci u kojima autor razvija dublje odnose između glavnog lika i stalnih sporednih likova kao što su njena sekretarica Mma Makuci i Dž. L. B. Matekoni, vlasnik automehaničarske radnje u susedstvu agencije.

Ova knjiga je duhovita, ne da se valjate od smeha, ali prijatna i optimistična, stil je pitak, a pisac je ponekad blago ironičan i ima puno ljubavi za svoje likove.

Robert Perišić “Uvod u smiješni ples”

uvod_u_smijesni_ples_vvPerišić mi je jedan od omiljenih hrvatskih pisaca sa čijim se delima već dugo družim. Nažalost, njegov izdavač u Srbiji, Lom, se žali da se njegove knjige baš i ne prodaju dobro, pa su bile na vrlo povoljnoj akciji na Sajmu i ove godine.

Ovo je knjiga non-fiction proze (autor ih zove “autofabule”) u kojoj se autobiografski detalji mešaju sa piščevim esejističkim razmišljanjima. Odrastanje u Splitu se prožima razmišljanjima o maloj sredini, o razlikama između kontinenta i Mediterana; onda iskustva u JNA 1987-8; preseljenje u Zagreb i seljakanje po stanovima, osećaj izmeštenosti i neukorenjenosti; konferencija i druženje sa piscima u Gruziji; Kan koji je posetio kao glumac u kratkom filmu “Suša”; razmišljanja o specifičnostima omiljenih kafića; i tako dalje, sve je proživljeno i promišljeno, iskreno i jasno, pomalo melanholično, a pomalo smešno.

Rej Bredberi “Farenhajt 451”

6368Kultno delo jednog od najboljih, najmaštovitijih i sve naj američkih pisaca druge polovine 20.veka. Kad je on u pitanju ne mogu da budem objektivan. Svaka rečenica koju je ikad napisao je prosto savršena.

Kvalitet ovog dela je rano priznat, i prilično je brzo snimljena filmska verzija, koja predstavlja takođe izuzetno delo.

Ova distopija predstavlja svet u kojem je najveći greh čitati i posedovati knjige, glavni junak je vatrogasac koji je dakle neposredni izvršitelj kazne nad knjigama i nad onima koji ih poseduju.On radio ono što i drugi, provodi sa svojom ženom vreme ispred televizora. Pod uticajem poznanstva sa mladom Klaris i jednim profesorom, on će početi da misli svojom glavom i promeniće put koji mu je rigidni društveni sistem zacrtao.

Neki kritičari su u ovom delu prepoznavali kritiku makartizma u američkom društvu, ali je Bredberi dovoljno sublimisao svoje poruke da se delo može shvatiti kao vanvremenski tekst o slobodi duha koja je ugrožena u svakom sistemu. I idejno i stilski ovo je remek delo i klasik koji predstavlja obaveznu lektiru za svakog ko želi da kaže da je poznavalac književnosti, a citatima bih mogao zatrpati fejs.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s