Mogao sam 1000 života imati

Mogao sam imati golfa. Zatamnio bih mu stakla, stavio bih mu nalepnicu NO FEAR na haubu, ugradio vufere, baseve… Sav bih bio u tom golfu.

Vozao bih po gradu, puštao ziku, bacao spiku. Otišao bih na pljedžu: jeo bih je onako „za poneti“ naslonjen na moga golfa u svojoj treši i air maksicama. Ali čekaj, pa i ta krava je nekad živela. Ja je sad jedem! Moram li ubiti da bih jeo?! I to je živo biće. A šta je to biće naspram svih bića što su na Zemlji ikada živela? Šta je uopšte biće, je l’ i bakterija, ameba? Što uopšte i ima života na Zemlji, što nije samo kamen i lava? A i šta je Zemlja naspram kosmosa, gde su tu životi, kakva su tu bića, ima li ih?!

Mogao sam i Srbenda biti. Gledao biH Šešeljeva suđenja, slušao Knindžu. Sanjao bih o Krajni, Kninu, srcu Srbije, povratku „pravim vrednostima“. Ali šta je uopšte Kosovo? Šta je naspram Rima, Egipta, Sumera?! Jedan tren u istoriji čovečanstva kome ja eto sad treba da se posvetim. Ima li čovečanstvo uopšte i istoriju? Ni 5000 godina. Šta je to naspram starosti Zemlje? Šta je i Zemlja, pa prvi komšija Jupiter je veći? A gde je on u svemu tome, u svim tim galaksijama, prostorima? Koliko je tu Jupitera, Zemalja?!

Barem sam mogao i sport pratiti, kladionicu igrati. Razmišljao bih o Arsenalu, Barsi, Partizanu, Šalkeu. Golovi, kečevi, dvojke, iskevi, kvote… Ali šta je sad ovaj fudbal naspram rimskog Koloseuma, naspram “panem et circenses”. Dok ovi jurcaju za loptom oni su nosoroge kopljima probadali. A i to je samo opijum za narod, mora se pokoravati. Dokle će oni gore vladati nad onima dole? Jesu li uopšte gore? Svi smo na istoj planeti, u istom vremenu. Ima li podele u kosmosu, ima li drugih društava, uređenja? Nije moguće da je ovo naše najbolje u vasioni? A i šta je uređenje: čoporski instikt prepušten institucijama.  I šta su sad te institutcije naspram (valjda?) večnosti svemira, naspram kosmičkih daljina?!

Mogao sam i u teretanu ući. Dizao bih bendža, lata, cepao bih sklekove. Mutio kreatine, proteine. Brojio bi masti, kalorije, slobodne radikale. Merio bi obim bicepsa svoga, nosio bi uske majce. Iščekivao bi leto da na Adu odem, da se skinem i prošetam tetovažu na tricepsu svome. Ali šta je telo nego samo nosač uma moga? I ono je materija Zemljina, koja kruži, razgrađuje i gradi. Ionako će mi svi moji bicepsi i tricepsi pod zemlju, na gozbu crvima. Rastvoriće se u nove materije na ovoj planeti i nastaviće kružiti. Da li uopšte kruže ili idu nekud? Ka čemu, kuda?!

Eto, mogao sam i posao imati, u nekoj firmi raditi. Imao bi h15 kravata, išao po sastancima, nosao fascikle pod mišku hodnicima. Računao razne troškove, kvartale. Čekaj, ko uopšte i pravi te kravate? Odakle više toliko pamuka, dokle će moći tako? Celu Zemlju ćemo iscrpeti! Koliko kravata po čoveku je uopšte održivo? Može li se uopšte čovečanstvo održati? Ko ti garantuje išta? Samo neka „civilizacija“ na nekoj usamljenoj planeti, negde. Gde je to zapisano da smo mi Ti i da ćemo opstati i gde sam tu Ja? Piše li se uopšte išta u vasioni?!

Mogao sam 1000 života imati, ali nisam. Imam jedan, svoj. Ja eto sedim, za svojim stolom, mislim i ovo pišem.

desk-lamp-wallpaper-45943-47224-hd-wallpapers

 

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s