Jutro posle

on

Nadam se da je ta čarobna noć, koja je davno izgubila epitet najluđe, ispunila vaša očekivanja. Taj film, odnosno ispraćaj jedne kalendarske godine i doček nove, imao je mali milion scenarija.

Svi smo igrali svoje uloge i uživeli se u scenarije koje su nam drugi napisali dok je na nama bilo samo da ga prilagodimo sebi. Kako god da ste proslavili Novu godinu, koliko god srećni ili tužni, pijani ili trezni, sami ili uz nekoga da ste bili, moralo je osvanuti i jutro posle.

U ovom slučaju taj pojam „jutro“ je poprilično fluidan, granice su blede, oslikane sfumato tehnikom. 

hEhqx.gif

Ponovo ste se probudili u krevetu svesni da je još jedna (kalendarska) godina za vama. Nažalost, šanse da ste i dalje usamljeni dok jedete ostatke hrane od juče i dalje su velike. Nije važno da li ste sami ili uz nekoga, taj osećaj usamljenosti, hladne i ohole, biće tu i tog jutra, i jutra nakon 1. januara. Biće ta usamljenost vaš verni pratilac još dugo, proganjaće i boleti sve dok se ne suočite sa njom i dok je ne prihvatite takvu kakva jeste. Možemo bežati od nje, možemo se skrivati, možemo se okružiti prijateljima kao kakvim vojnicima koji bi nas štitili, ali u času samoće videćemo snagu našeg neprijatelja. Da li postoji alternativa? Da, ima je, uvek je ima. No, prisetite se vremena koje je za vama; da li ste se ikada osetili usamljeno?

Eh, a sad se vratimo praznicima koji su često okidač za raspoloženje slično depresiji.

be84244e27084392b3df0ca44a21db95.jpg

Svi ti filmovi o uspehu i ljubavi, osim što su poprilično uspeli da ukalupe viziju o tome kako izgleda sreća, tokom praznika će uspeti još i da izazovu pomenute „minus faze“. Desiće se još jedna stvar, prišunjaće se usamljenost i bićemo primorani da se sa njome suočimo. Možda ćemo je ponovo oterati, ali doći će ona ponovo. Uvek dođe. Biće potrebna sitnica, nešto uobičajeno, svakodnevni događaj i mi ćemo se ponovo gušiti u tom dobro poznatom osećaju. Ili je pametnije reći odsustvu osećaja.

Borba nije laka, a neprijatelj je vešt i pametan. Neke od njih stvorili smo sami, neki su tu oduvek. Sami smo stvorili sve ove socijalne mreže da ne bismo bili toliko usamljeni, plan se izvitoperio i sve je krenulo ka lošem. Ono što je trebalo da nas poveže, da nas zbliži, napravilo je još veći jaz među nama. Kakva je budućnost čoveka? Surova i okrutna, zato i mi moramo biti takvi- surovo iskreni i ogoljeni. Moramo još jednom odgledati sve one praznične filmove koji se iznova i iznova vrte na televiziji.

6d14b1df834b06b85785d0f09a677316

Vidite, možemo ovako u nedogled. Zato procenimo čemu možemo da se nadamo i šta da očekujemo.

Znam da su ove reči obeshrabrujuće i pesimistične, ali sve ovo radim iz ljubavi prema ljudskom biću, ljubavi prema drugima i ljubavi prema sebi. Zapravo, ljubavi prema onome što je od nas ostalo. Dok ima tog atoma, te čestice koja i dalje daje nekakve znake života vredi se boriti za ljude.

Pročitajte i: Tako je govorio Fridrih

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s