Heraklit: Mizantrop snažnog karaktera

„Prava mudrost se ogleda u znanju toga kako svet funkcioniše.“ Heraklit (544-480. god. p.n.e.) 

Jednoga dana stanovnici grada-države Efesa proteraše Hermodora. Heraklita je naljutila ova vest, pa je Efežanima poručio: „Trebalo bi svi odreda da se obesite jer ste proterali Hermodora, najboljeg među vama!“ Ovaj ‘odbegli’ aristokrata je prepustio sve uticaje mlađem bratu. Odrekao se nasledstva i vlasti. Tek tada je mogao da se bavi filozofijom. Živeo je, a verovatno i umro kao pustinjak. Da ste u ono vreme bili u Efesu, često biste mogli da ga vidite kako se igra sa decom u Artemidinom hramu. Što se tiče političkog opredeljenja više je preferirao aristokratiju od demokratije.

Ephesus.jpg

Ako poslušamo Heraklita i usvojimo da je: „Karakter svakom čoveku sudbina (preciznije daimon)“, ili „Karakter je čoveku duh zaštitnik“, onda možemo nešto izvući i o njegovoj sudbini. Heraklitov karakter se oslikava u fragmentima koji su ostali iza njega. Nažalost, nisu očuvani u celosti, razbacani su. Diogen Laertije svedoči da je Heraklit napisao jednu knjigu koja je nosila naslov „O prirodi“ i da je ostavljena na čuvanje u Artemidinom hramu. Odavno je nema, ko zna kako je završila…Preostalo je samo oko 140 fragmenata, koji se sigurno mogu tumačiti na mnogo načina.

Kakav je bio Heraklit?

Istoričari, ali i očuvani fragmenti u kojima su zabeležene njegove misli pokazuju: on je ironičan, sarkastičan, mračan i superioran u odnosu na ostale stanovnike grada Efesa. Često ih naziva budalama, zahteva, kao što smo već čuli na početku, da svi ljudi koji vode Efes izvrše samoubistvo, a vlast prepuste golobradim dečacima.. Kad su ga Efežani zamolili da im napiše zakone, što je u to vreme bila ogromna čast, odbio je opet uz rečenicu da treba da se obese. On mišljenja većine ljudi uzima kao igrarije male dece. Možda je samo bio neshvaćen. Kritikovao je i velikog Homera, uz strog komentar da bi ga trebalo išibati!

Pa…ostatak teksta će biti nejasan u heraklitovskom stilu. Šalu na stranu, izdvojiću anegdote i nekoliko važnijih fragmenata i osnovnih stavova njegove filozofije. Najpre, zašto je Heraklit mračan? Priča se da su mu takav nadimak dali zbog opskurnog i zagonetnog izražavanja, ali i direktnog iskazivanja mizantropije. Slušaoci nisu mogli tako lako da ga razumeju. Izgleda da ga je mizantropija skupo koštala. Lekari su odbijali da ga leče i izgleda da je njih posebno mrzeo.

Tu zapravo nema nikakvog mraka. Mrak se i ne može videti, osim ako ne znamo šta je svetlost.

Istina, teško je tumačiti fragmente koji su ostali iza ovog filozofa prirode. Izgleda da je jedini ozbiljniji pokušaj da se to učini načinjen od strane Platona i Aristotela. Ali ni oni nisu imali pristup celokupnom Heraklitovom delu, što je otežavalo tumačenje. Platon u dijalogu ‘Kratil’ zapaža: Heraklit, verujem, smatra da sve stvari protiču i da ništa ne stoji, on poredi postojeće stvari sa rekom koja teče. On kaže da ne možete zagaziti dvaput u istu reku. Sve teče, sve se kreće, to je sigurno kada govorimo heraklitovskim jezikom. Dakle, presokratski filozof prirode smatra da je arhe (prvi princip sveta) borba suprotnosti. Zato Heraklit zapisuje: „Rat je otac svega i kralj svega, nekima se pokazuje kao bogovi, drugima kao ljudi, neke čini robovima, a neke slobodnima.“

Ako pojednostavimo stvari onda Heraklit smatra da je bolest ono što čini zdravlje prijatnim, glad čini da je sitost prijatna itd. Dakle, suprotnosti se nadmeću i bore za ‘prevlast’. U borbi tih suprotnosti se na neki način pokazuje suština. Bez bolesti nema zdravlja, bez gladi nema sitosti. U osnovi svega je razdor. Stalne promene su osnovna odlika prirode! Pa to ima smisla, bez ovih ‘igara’ suprotnosti svet bi verovatno prestao da postoji.

Uz ovaj prvi princip, Heraklitovi komentatori smatraju da je vatra najznačajniji element stvari! Jedan fragment kaže: „Ovaj svetski poredak (kosmos) nisu napravili ni bogovi ni ljudi, već je uvek bio i uvek će biti večno živa vatra koja se s merom pali i s merom gasi.“ Iako je u celokupnom kosmosu rat, on omogućava mnogo. Naime, da se menjaju kvaliteti postojećih bića koja bivstvuju. Količina svega što postoji je uvek ista, ali menja oblike. Taj rat zapravo rađa skrivenu usklađenost, ali ona je nedostupna ljudskom čulu. Kao da „munja upravlja svim stvarima“.

fire-05

Što se tiče ljudske duše – duša koja je suva i poletna je najčistija i najbolja, ona teži da bude vatra. Međutim, većina ljudi ima „vlažne“ duše, nesavršene. Duše koje boluju od „bolesti vode“. Što se tiče Boga, to svakako za Heraklita nije Bog iz mitova. Bog je po Heraklitovom mišljenju nešto što je u celom postojećem svetu. On je rat i mir, noć i dan. Zgodnije je umesto reči Bog koristiti reč logos. Ova reč najjednostavnije govoreći znači – razum! Ali je višeznačna u zavisnosti od konteksta. Dakle, ovako protumačeno postoji neki „svetski razum“, on upravlja svime u prirodi. Suštinski, svet je u stalnoj promeni. U kosmosu vlada rat. I ljudske duše su u stalnoj promeni, iako često odbijaju da oslušnu svet oko sebe.

Sve teče.

„Oči i uši su loši svedoci ako imate duše koje ne razumeju njihov jezik!“ Retkima pripada tolika moć da razumeju svet koji ih okružuje. Ali ako se sve menja, onda se moramo osloniti na čulne utiske i barem verovati da su pouzdani.

I još jednom za kraj, pokušajte da zagazite u plitku reku. Prvi put kad zagazite vi i voda ste jedno, već drugi put ste nešto drugo. Zato ne možete dvaput zagaziti u istu reku, jer je sve u stalnoj promeni!

Pročitajte i – Ludvig Vitgenštajn: Zapisi jednog genija

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s