Toni Morison: Prošlost na leđima sadašnjosti

„U poslednje vreme novinari me često zovu zbog intervjua. Verovatno očekuju da svakog momenta umrem“, reči su koje ova američka književnica često govori tokom svojih javnih nastupa.

Iako se godinama držala po strani i uglavnom odbijala da priča sa novinarima, predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama bili su povod za njeno veće angažovanje u javnosti. Otvoreno je podržala demokrate kritikujući Trampa i njegovu politiku. No, mi se ovde nećemo mnogo baviti Trampom, nego ćemo vam predstaviti Toni Morison, jednu od najznačajnijih književnica današnjice.

Kloi Entoni Vofort rođena je 1931. godine u Ohaju. Još tokom detinjstva zainteresovala se za priču i pripovedanje; najviše je volela dela Džejn Ostin i Lava Tolstoja. Ipak, na njen stil najviše je uticao njen otac koji joj je pričao priče o ne tako lepoj prošlosti SAD zbog čega će ona u svojim delima i pribegavati tradicionalnom afroameričkom načinu pripovedanja.

12mag-12morrison-t_ca2-blog427

Kloi Vofort upisala je osnovne studije engleskog jezika i književnosti 1949. godine i tokom studiranja promenila ime u Toni jer je mislila da je ime koje su joj dali roditelji teško za pamćenje. Tri godine po završetku magistarskih studija, dakle 1958. godine, udala se za arhitektu Harolda Morisona sa kojim ima troje dece. Nakon razvoda, sa decom se seli u Njujork, gde dobija posao u jednoj izdavačkoj kući i pokušava da pisce afroameričkog porekla približi široj čitalačkoj publici. Iako su mnogi pisci zahvaljujući njoj stekli popularnost u SAD, sama Morisonova nije imala tu sreću da njena dela budu prihvaćena.

Prvi roman „Najplavlje oko“ slala je mnogim izdavačkim kućama i knjižarima, a knjiga je bila čak 12 puta odbijana.

Kada ju je jedan novinar pitao da li misli da je razlog zašto je svoju prvu knjigu objavila tek u 39. godini upravo to što je crna žena, ona mu je rekla da su tadašnji izdavači bili  ipak naklonjeniji „revolucionarnim piscima koji su pisali „ubij belca“.

Prvi roman joj nije doneo veliku popularnost, ali je nagovestio koja su interesovanja i teme o kojima će pisati ova književnica- dekolonijalizacija SAD, robovlasništvo tokom ovog perioda, ali i muzika. Knjiga po kojoj je mnogi znaju svakako je roman „Voljena“(Beloved) za koji je dobila Pulicerovu nagradu.beloved-by-toni-morrison-777386818 Roman govori patnji i stradanju afroameričkog stanovništva po okončanju građanskog rata. U ovom delu možemo videti svakodnevnicu na ranču. Slatki dom, koji svojim stanarima nije ni malo sladak, a još manje dom. Set, glavna junakinja, priseća se kako su je, dok je bila dete, naterali da gleda vešanje majke, kako je danonoćno radila, ali se seća i trudnoće i silovanja tokom tog perioda. Toni nas je upoznala sa običajem „vezivanja preminulog srodnika za sopstevna leđa“, a u knjizi glavna junakinja na svojim leđima nosi, i doslovno i simbolički, mnoge bliske osobe.
Tu su, pored već pomenute majke i njen suprug i ćerka koju je rodila tokom bekstva, a kasnije i ubila. Međutim, Set na svojim leđima nosi i ožiljke koji su u obliku drveta na kom je njena majka obešena, a ona bičevana tokom boravka na ranču. Nakon što je pobegla sa ranča uspela je da nađe sklonište u jednoj staroj kući koju po njenom dolasku zaposeda i duh po imenu Voljena prema kojoj Set oseća i ljubav i strah. Naime, Voljena je duh njene ćerke, devojčice koja je ubijena, a na čijem grobu je pisala samo ta jedna reč „Voljena“.

download

Poigrala se  Toni i imenima svojih likova i u drugim knjigama, na primer u knjizi „Žena u belom“ (God Hepl the Child). Glavnoj junakinji dodelila je ime Nevesta, obukla ju je u belo iako prošlost te devojke nije nimalo lepa, a majci koja ju je zanemarivala dodelila je ime Mila. Takođe, ovo je prvi roman Toni Morison čija se radnja odvija u sadašnjosti koja je bolja od prošlosti, ali daleko od idilične slike koja se prikazuje svetu.

„Ukoliko postoji knjiga koju biste voleli da pročitate, ali ona nije napisana – napišite je!“ Toni Morison

toni-morrison-finney-chapel-3-m

Često su se knjige Toni Morison nalazile na crnim listama udruženja bibliotekara zbog surovih i mučnih scena, koji su govorili da preko njenih knjiga treba samo preći pogledom i nastaviti potragu za nekim drugim delom. O umeću i talentu ove književnice dovoljno govori i činjenica da je ona prva Afroamerikanka koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost 1993. godine.

Pored pisanja, godinama je radila kao profesorka na jednom prestižnom univerzitetu. Kako to često biva, uvek ima onih kojima kritika smeta, pa su pojedini političari pokušavali da je uvrede rečima da je marksistkinja i socijalistkinja, na šta je ona uvek govorila da to nije sramotno.

Pročitajte i: Harper Li: Stražarka koja je bdila nad pticom rugalicom

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s