Pragmatizam Čarlsa Sandersa Persa

Mogu filozofi i naučnici da pričaju šta hoće – Pers je najveći američki filozof.

Njegova dela, naravno, ne interesuju većinu ljudi, ali šta je tu je. Nije bio popularan za života, ali je njegova misao ipak pronašla prostor na velikoj filozofskoj šahovskoj tabli.

16128503_10211717897204264_1519458504_nNajvažniji Persov (1839-1914) doprinos filozofiji jeste utemeljenje pragmatizma, ili pragmaticizma, kako je on nazivao svoju verziju. Svakako, nije pragmatizam njegova celokupna misao, ali ima jak odjek. Šta je pragmatizam? Najjednostavnije govoreći, to je filozofsko stanovište prema kome praktična korist predstavlja osnovni kriterijum kojim se procenjuje da li su saznajni iskazi istiniti i da li imaju smisao. Ovo je školska definicija. A šta je Pers rekao o tome, malo kasnije.

Pers je rođen 1839. godine. Njegov otac je bio profesor matematike i astronomije i jako je uticao na Persa dok je bio dečak. Već u osmoj godini Pers se samostalno bavio hemijom, a u 12-oj je čak  napravio malu laboratoriju. U 13-oj godini  čitao je udžbenike iz logike, a sa 16  Kantovu Kritiku čistog uma. U Koplstonovoj Istoriji filozofije ćete pročitati da je nakon samo tri godine Čarls S. Pers znao Kritiku čistog uma napamet od reči do reči!

Bio je jedan od najmlađih diplomaca na Harvardu, ali daleko od najboljeg. Persova filozofska aktivnost se sastojala u učešću u Metafizičkom klubu, držanju predavanja i pisanju članaka. Radio je pet godina na Univerzitetu Džon Hopkins, a njegov student bio je sam Džon Djui, o kome se, naravno, kod nas nepravedno veoma malo govori. Korisno je napomenuti da je Djui nastavio da razvija pragmatizam u poseban oblik koji se naziva instrumentalizmom. Instrumentalizam shvata saznanje kao posebno sredstvo za praktično ovladavanje prirodom.

cs-peirce.jpg

1891. Pers ostaje gotovo bez ikakvih sredstava. Ostatak života proveo je u divljim oblastima severnih država, sa svojom drugom ženom (prva ga je ostavila iz nepoznatih razloga još 1875. godine). Živeo je u kućici u kojoj je sredio potkrovlje, imao je veliku biblioteku i tu se potpuno posvetio filozofiji. Izdavači su, nažalost, bili nezainteresovani za njegova dela. Često mu je u pomagao kolega Vilijem Džejms, koji je takođe preuzeo pragmatizam. Da nije bilo Džejmsa verovatno pragmatizam ne bi ugledao svetlost dana, na ovakav način. 1909. Pers se teško razboleo. Iako je uzimao velike doze morfijuma nije prestajao sa radom. Posle njegove smrti, žena je sve rukopise prodala Univerzitetu Harvard za 500 dolara. Velika Persova biblioteka je ostala u životu do 1939.

Kada je njegova kuća prodata, novi vlasnici nisu znali šta će s knjigama…Pogodite šta se desilo sa njima? Spalili su ih na sred dvorišta!

Prelazimo na vedrije teme – stvaralaštvo! Najvažniji Persovi radovi su Pitanja o izvesnim sposobnostima koje se pripisuju čoveku, Kako učiniti naše ideje jasnim, Šta pragmatizam jeste… Međutim, ako treba reći šta pragmatizam jeste, onda se mora navesti da je za Persa pragmatizam samo metoda za utvrđivanje smisla teških reči i apstraktnih pojmova. Jednostavno, to je svrha: da postavi metodu za određivanje smisla intelektualnih pojmova. Osim ove odredbe, Pers definiše pragmatizam i kao teoriju o logičkoj analizi i istinskoj definiciji. To je metod za razmišljanje koji se rukovodi time što stalno ima u vidu svoju svrhu i svrhu onih ideja koje analizira. Smisao je vezan za pojmove, ali i za svrhu. Ali o kakvoj svrsi je reč? Naše mišljenje je takvo da je njegova svrha uspostavljanje verovanja. Dakle, smisao misli je da proizvode verovanja. Možemo i strože reći: Stvaranje verovanja predstavlja jedinu funkciju misli.

51lesyaigjl-_sx327_bo1204203200_

Pragmatizam se može formulisati i u tvrđenju da smisao bilo kog pojma leži u njegovom zamišljenom odnosu prema našem ponašanju. Ali šta je samo verovanje, kako ono funkcioniše? Pers smatra da ono ima trostruku ulogu: Prvo, ono je nešto čega smo mi svesni, drugo, ono smiruje nadraženje izazvano sumnjom, i treće ono povlači za sobom uspostavljanje u našoj prirodi jednog pravila za akciju ili ukratko jedne NAVIKE. Budući da verovanje smiruje nadraženje izazvano sumnjom, ono nadraženje koje podstiče mišljenje, misao se opušta i smiruje za trenutak kada je verovanje postignuto. Međutim, Pers suprotstavlja istinu i verovanje i izričito tvrdi da onome što se obično naziva verovanje uopšte nije mesto u nauci. Na ovome mestu ne možemo ući u dalju raspravu o suprotstavljanju istine i verovanja, jer bi potrajala. Ali, da bi prekratili muke možemo reći da se filozofija bavi činjenicama i da nastoji da utvrdi ono što je stvarno ili pozitivno istinito. Što se tiče misli: Misao je samo jedan od sistema. Njena jedina svrha, ideja i funkcija jeste da proizvede verovanje i sve što se ne tiče te svrhe pripada nekom drugom sistemu odnosa. Misao je poput melodijske niti koja se provlači kroz sukcesiju naših senzacija. Za kraj bi bilo zgodno navesti jednu od verzija pragmatičke maksime, a Pers je formuliše ovako: Da bi se utvrdio smisao jedne intelektualne zamisli, treba razmotriti kakve bi se praktične posledice mogle zamisliti da nužno proističu iz istinitosti te zamisli; i suma tih posledica obrazuje sav smisao te zamisli. U stvari, Persova pragmatička maksima je u isto vreme i kriterijum za jasnost i kriterijum za smisaonost pojmova.

Pročitajte i: Lament-Tadeuš Ruževič

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s