Andergraund u srcu Evrope

     Neke jače vazdušne struje su me iz beogradske zime odnele pravo u srce Evrope. Sletela sam na raskrsnicu najvećih metropola u kojoj i prosjak ima bolje patike od prosečnog građanina Srbije. Oduševljena kulturom visokog društva, nisam lako uspela da nadjem ulične umetnike jer su ulice puste. Ljudi ima samo kada naiđu ture turista, i kada ove doline obasja sunce – jednom u 10 dana na 10 minuta. Takođe, teško je bilo naći rođene Luksemburžane jer ih ima samo 15% od ukupnog stanovništva.

     Luksemburg je čist u svakom smislu te reči, nema pikavaca, nema plakata, ali nema ni grafita. Za strance je teško tek tako skočiti u podzemlje grada, jer i sami znate da pravi hip-hop nije na radiju. Stvorila sam novu naviku: zapažanje i fotografisanje svakog zanimljivog stikera na svim banderama u gradu, jer ta vrsta reklame nije kažnjiva. Tako malo parče papira može vam otkriti celu kulturološku pozadinu grada, ako zaista pažljivo posmatrate.  Bila sam oduševljena  što je tako stara,  u Srbiji gotovo iščezla, kultura lepljenja nalepnica sa tagovima ovde jako aktuelna. Kao da su svi prelepljeni i ispisani zidovi  grada kompresovani u nalepnicu.

     To je bio samo put koji me je doveo do Mr Dixona, retro bara u centru grada koji je stecište okupljanja „frikova“ svih dobi, a u  kome radi velika glava hip-hop kulture Luxemburga,  Crux Cutz. Ovaj  DJ, moviemaker, producent, barmen i još mnogo toga, za više od 20 godina svoje karijere nije prihvatio da bude intervjuisan. Sve do danas i to samo zato što što nisam iz Luksemburga i što nikakvi drugi interesi ne stoje iza ove priče, sem moje ogromne istraživačke ljubavi prema hip-hopu.

Predstavljam Vam Crux Cutza,  četrdesetogodišnjeg  umetnika sa srcem tinejdžera.

Šta je tvoje prvo sećanje na hip-hop kulturu?

Video sam  klip od Tone Lock-a, svideo mi se beat, bubnjevi. Onda sam počeo da kupujem ploče. Prvu  sam kupio u Portugalu od istoimenog izvođača. Tada sam počeo da mixujem muziku,  nisam imao turntable, bilo je preskupo u to vreme. Mixovao sam na kasetama sa dva deka, gramofoni su bili preskupi. Grandmaster Flash je imao dobre gramofone.  Bilo je cool, drugačije. I onda sam 91-e  kupio prve gramofone. Pravio sam hip-hop na njima dve godine, igrao brejk, crtao grafite… U Belgiji imam prijatelja koji  vrti tehno, a tamo su klubovi bili jako aktuelni. Tehno je dobra muzika za DJ-a da zaradi novac.  Hip-hop nije tolko isplativ, nema klubova u kojima možeš da vrtiš. Dvanaest godina sam u tehno muzici, produciram tehno, a u slobodno vreme produciram hip-hop. Takođe, radim kao organizator događaja u klubovima.

Dakle, ne može se živeti od hip-hopa?

Sa hip-hopom je drugačije, to je muzika koja mi je potrebna. Moja porodica je veoma muzikalna, moja majka peva u horu, otac takođe. Moj brat je poznati tehno DJ.

Da li si ikada pohadjao muzičku školu?

Muzičku školu?! Školu? Sve je po osećaju. Nikada knjigu u životu nisam pročitao. Ne volim da čitam knjige.  Sa osećajem nije komplikovano.  Imam dar od svoje majke.

Muzičku školu?! Školu? Sve je po osećaju.

Kada si napravio svoj prvi beat i kako?

Bio sam u Nemačkoj godinu dana sa prijateljicom koja mi je davala savete i pokazivala trikove kako da pravim hip-hop studio. Onda sam se vratio u Luxemburg i kupio PC. Napravio sam osam albuma na tom računaru i prodavao diskove na crnom tržištu.

12711297_820396651439730_4895103636412057788_o
Photo: Crux Cutz

Koji posao ti je zapravo omogućio prikupljanje opreme za studio?

Imam prijatelje i prijatelji imaju mene. Moji prijatelji su sjajni reperi, odradim im album i oni mi kupe instrumente. Da bi pravio dobru muziku potrebne su ti mašine.

Da li si ikada sanjao o tome da postaneš svetski poznati producent?

Ne… ne. To nije zbog novca, volim muziku. Vidiš… Volim trenutke. Živim u hip-hopu. Radim grafite, fotografije, video klipove… Dokle god mogu da platim račune, okej  je. Ne gladujem. Volim andergraund. Komercijalu ne volim. Beat je pufffff, lirika je loša. Ja sam revolucionar, volim Če Gevaru.

Da li misliš da će vreme promeniti tvoj stil?

Danas je isti beat kao i devedesetih, samo su se MC-evi promenili. Repuju mnogo sporije nego tada, drugačije.

Gde nalaziš inspiraciju za bitove?

Prijatelji dolaze kod mene. Nemam bitove spremljene, oni pišu liriku ovde, a ja  pravim bitove … Trenutak i atmosfera nas  inspirišu. Nekada satima  slušam šta su ti reperi ranije radili, kakve bitove vole i onda zajedno radimo na novim pesmama.

Koju muziku slušaš sem hip-hopa?

Iz filmova, video igrica… Semplujem sve … Semplujem i klasičnu muziku. Ne slušam je, ali je semplujem.

Kako muzika utiče na tvoje raspoloženje?

Uglavnom slušam melanholični hip-hop.

Trip-hop?

Da, spremam novi trip-hop album, imam gotovih par stvari.

A koju muziku slušaš kada naiđe neka negativna emocija?

Slušam trep, ali bez lirike. Volim i Sex Pistols, Led Zeppelin, jazz… sve.

Čula sam da ovde ljudi ne „vise“ na ulici. Kako stvaraš uličnu muziku bez ulice?

Drugačije je danas, komotnije je kod kuće, svi su kod kuće. Ali, na primer u nekim selima, ljudi su stalno na ulici, i svi imaju internet. Drugačije je nego ranije. Pre nego što sam bio hip-hop, bio sam na ulici, igrao sam brejk.

Da li ti neko svira  na trakama ili je sve odrađeno na kompjuteru?

Imam nekoliko prijatelja koji su muzičari, ostalo je sve kompjuterski, na looperu i midi klavijaturi.

Da li još uvek vrtiš muziku po klubovima?

Da, vrtim jazz drum and bass.

Da li misliš da će hip-hop kultura ikada stati?

Danas je kul, produkcija je dobra. Ima stare škole,  ali ima i nove. Trep je aktuelan, trep nije hip hop.

13958103_927726844040043_1192639605411035390_o
Photo: Crux Cutz

Kako bi opisao hip hop scenu u Luxemburgu?

Ljudi imaju mnogo para i svako može da bude producent. Ali mogu da nabrojim svega 6 dobrih repera i isto toliko producenata. Imamo dobre repere ovde, sviđa mi se jezik, sličan je nemačkom. Teme su političke, socijalne. Sve ostalo je mejnstrim. Takođe, ima brojnih i sjajnih grafiti artista, i sajferi se često organizuju. Ali sve se to dešava po selima, van centra. Ne možeš videti grafite u centru jer su kazne za to  preskupe.

A sada jedno filozofsko pitanje, zašto se budiš ujutru?

Pas me budi ujutru.

Više detalja o hip hop kulturi Luksemburga možete videti u dokumentarnom filmu “Hamilius”, koji je izašao 2010. godine, a za koji je Crux Cutz takođe radio muziku.  

     Iako nisam imala dovoljno vremena da i sama doživim njihovu andergraund kulturu u svom punom sjaju, drago mi je da me je intuicija, pored 140 nacija u zemlji koroporativnih poslova, odvela do pravih ljudi.  Istina je ono što piše o Luxemburgu, ovde ljudi zaista jesu srećni. Nigde ne žure, automobili se zaustavljaju i van pešačkog prelaza, prodavci su nasmejani, a kultura pozdravljanja ljudi na ulici čini da se osećate kao kod kuće. Toliko iz ove bajkovite metropole, nove zanimljivosti o hip-hopu  uskoro stižu iz Beograda. “Adi!”

Pročitajte i: Najbolji r’n’r albumi u 2016. godini

Advertisements