U Majdanu za šankom, u Majdanu na plaži

Postoji jedno mesto na svetu i zove se Majdan. Nekad me voli i na flašama mog piva piše: “Crne rupe, poljubiš me u dupe”, a moje crne rupe koje godinama galame i ne puštaju me da spavam tada ćute i nikako ne vole moju utopiju u neprestanom letu.

Nekad me ne voli i satima pušta lošu muziku, uzima previše mog novca i govori mi da odem. Ne znam zašto me nikada ne sluša kada mu pričam o ljudima koji ga vole i koji bi zauvek bili u ljubavi sa šankom i govorili o kafanama u Sarajevu, odlasku na more, tekilama iz Meksika i sve to dok jedu pomorandže, a Una se razočarala u život.

Tijana je rekla da mi zapravo nismo ljudi i da smo na drugoj planeti dok na pogrešnim mestima tugujemo za Majdanom koji nas ponekad baš nimalo ne voli.

Naljutim se i krenem da psujem sve na ovom svetu, a onda ipak sebe pronađem kako ujutru umesto kafe pijem rakiju sa Mojsilom dok Dušan uzima pivo jer ništa drugo ne može da uradi kada je leto u januaru i noć je u 12 popodne.

Ponekad kada mi treba da me neko bar 5 minuta drži za ruku, a Majdan to ne želi, ja poželim da odem i ne vratim se baš nikada. U velikom sivom gradu su večeri poezije i dobri filmovi u bioskopu, a stanovi mojih prijatelja uvek imaju jastuk viška samo za mene. Taman pomislim da bih tu mogla da ostanem zauvek, i baš tada Kaća, za koju je veliki sivi grad stvoren, kaže kako joj nedostaje Majdan. Zato što ne razumem zašto odem tamo i za tim šankom sa kojim sam ponekad u ljubavi pronađem nekoga da mi govori kako se Majdanu baš sve, sve može oprostiti dok ima nas.

Una se nekad razočara u život ali se ipak seti da ponese pomorandže da ih jedemo dok pijemo tekilu. Tijana misli da možda nismo ljudi, a onda nas void na bazen u 3 ujutru jer je leto neprestano i Mojsilo peva Bajagine pesme dok sa Dušanom delim pivo jer, ako tako hoćemo, 8 uveče će biti uvek. Dane Jani i Minji prepričava domaće filmove, a Krle tu negde govori o Malti. Kaća odlično zna šta joj nedostaje.

“Crne rupe, poljubiš me u dupe.”

I da je najgore mesto na svetu Majdanu baš sve, sve opraštam. Ipak je moj omiljeni san ta kafana, na moru, sa nama, i malo smo za šankom, i malo smo na plaži…

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s