Evokacija (deo prvi)

Pozivam stare majstore umetnosti, filozofije i nauke

Da izađu iz skulptura izvajanih u njihovu čast.

Potrebna su nam velika imena prošlosti,

Autoriteti vanvremenski,

Razlomci, slova i note koji nisu elementi preuskog sistema,

Ideja koja ne želi da čeka, znanje koje ne juri titule.

Pozivam istoriju da nas podseti na svoju drugu stranu,

Da mozgove opijene veštačkom brzinom na početak vrati;

Jer ovo je zaleđeno doba koje čeka Prometeja,

Zaboravljajući da je prva iskra čovečanske vatre – upravo sama ideja,

Koja, uplašena serviranim životom, samo iskra ostaje.

Pozivam Slobodu da ti otvori makar svoja prva vrata,

Posle kojih mišljenja pronalaze svoje pravo mesto.

To mesto nije pod Suncem, pod Mesecom, na zvaničnoj tvojoj adresi,

To je mesto na kojem potpuno jesi.

Pozivam Ljubav da otpočne sve svoje simfonije,

Jer njih ima koliko ima tebe u drugima.

Zamoliću Hrabrost da vaskrsne u tebi

I postidećeš se svoje svakidašnjosti.

Ko te je zaplašio i ubedio u suprotno od onog

U šta ti duša, zapravo, veruje?

Ko to na tvoju urođenu snagu tako ofanzivno deluje

I oblike tvoje ličnosti menja u boje uzaludnih propisa?

Kreni u dubine bez osvetljenja, padaj i traži još,

Neka te povuče super-ego i osećaj moći;

Ono što Ludost zahteva, čovek rado daje –

Ali ono što Hrabrost zahteva, dolazi tek posle Ludosti.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s