Uroš Timić, autor romana „Četrdeset dana“: Niko nije pobegao od smrti, ali plašim se da ću pobeći od života i da me neće stići

„Četrdeset dana“ je drugi roman  mladog pisca Uroša Timića, koji je objavljen u ediciji Alfa – Mladi dolaze izdavačke kuće „Galaksijanis“, u avgustu prošle godine. U četvrtak, 2. februara od 20h, u pabu Dylan Dog, održaće se beogradska promocija ovog romana.

15781306_10210133197439747_1100161696220156453_n.jpg

Roman na podroban i verodostojan način govori o istorijskom i savremenom ljudskom stradanju, kao i o životima onih koji ostaju. Zbog misterioznih događaja, ovo književno delo može se okarakterisati kao „religijski triler” sa elementima drame, a ponegde i horora. Prvi Urošev roman Osmi život” objavila je izdavačka kuća Laguna” 2015.godine

 

U razgovoru za portal presstiz.rs, Uroš je rekao da je njegov roman zasnovan na ličnom gubitku i da se knjiga sastoji od tri priče koje se bave ljudskom patnjom i žaljenjem, ali ujedno i požrtvovanošću i ljubavlju. 

„Tištila me je istina. Nisam mogao da se pomirim sa time da nas nakom smrti „nema“. Razgovarao sam sa mnogim ljudima, sa sveštenim licima, sa pripadnicima različitih verskih grupa, čitao literaturu koja se tom tematikom i bavi… Stavovi su različiti, ali onaj ko se odvaži da baš zagrebe ispod površine, shvati da je odgovor samo jedan i da je zapravo ljubav jedina stvar u celom tom besmislu za koju se vredi boriti.“

U akciji  Black Friday Uroš će pokloniti jedan primerak svoje knjige.

Knjiga može biti vaša ukoliko:

U komentaru, ispod posta (prvi post na stranici Zabavište), napišete uz koju biste pesmu čitali knjigu „Četrdeset dana“. Svoj muzički predlog možete poslati do sledećeg petka, 3. februara kada će Uroš izabrati  pobednika. Nagradna igra namenjena je stanovnicima cele Srbije. Srećno!

cetrdeset-dana-uros-timic

Koje mesto je bilo osnova za „Nesvakidašnje selo“ i u koliko mu je slično?

„Iz određenih razloga ne bih da otkrivam ime mesta, reći ću samo da je selo pored Smedereva. Nije slično, isto je. Možda je malo prenaglašeno u romanu, ali je opis mesta verodostojan. Istorijski momenat koji je karakterističan za to mesto, bio je velika inspiracija za deo romana. Ti trenuci opisani su onako kako su se desili. Čak su i imena koja se spominju potpuno tačna.“

U jednom delu knjige sveštenik „Nesvakidašnjeg sela“ kaže kako su nepravde cela suština. Na šta konkretno misli?

„Kada se ne bi dešavale nepravde, ne bismo umeli da cenimo pravdu, ljubav i dobrotu. Ako nas nepravda pokrene da isteramo pravdu, to je pokazatelj da smo dobra osoba i da nam je ipak stalo. Do svega. Zar ne bi bilo dosadno kada bi se ostvarila „utopija“?“

„Razmišljao sam o grobljima. O hladnom mermeru koji postaje jedini dokaz da smo postojali, nakon što umru sva sećanja na nas. Mesta večnog počivališta. Mesta na kojim život i smrt dobijaju drugačiji oblik.“

Da li se Pavle na kraju zaista pomirio s tim da je umislio prikaz njegove majke na prozoru njegove sobe? Ako da, zašto?

„Prvobitna verzija romana bila je takva da je zaista postojao duh dečakove majke koji ga je proganjao, ali sam onda dublje sagledao stvari i shvatio da se to kosi sa ostatkom romana i sa mojim shvatanjima. Pavlova majka, kao duh, bila bi potpuno ista kao duh Vaske. A to nije bila poenta. Čak je Vaska, osvetoljubiv duh, neko ko je pokrenut ljubavlju. Vaska je spasila nedužnu dušu od sudbine koja je pretila da bude kao njena. Pavlova majka, kada bi zaista bila duh, ne bi mogla da se objasni kao „dobar“ duh, a opet, ne mogu da je predstavim kao lošu osobu jer ona to nije bila. Da, ona je možda zarobljena u nekom svom „paklu“ kao Vaska, ali svakako ne bi proganjala sopstvenog sina na takav način. Pavle je dečak koji mi je poslužio da pokažem i taj psihološki aspekt. Najveće zlo koje se dečaku desilo jeste to što je prisustvovao sceni kada njegov tata pokušava da spase njegovu majku, bez uspeha. Ta scena ostala je urezana i manifestovala se na jedan „horor“ način“, nastavlja Uroš o svojoj novoj knjizi.

14725752_10209432793650090_3003764939078788846_n.jpg
Uroš Timić

Na pitanje da li je smrt zapravo novi početak, mladi autor odgovara da je to u potpunosti njegovo razmišljanje.

„Prosto mi je nemoguće da smo kao energija nastali onda kad smo se rodili i da nestajemo onda kada umiremo. Šta je onda suština svega? Živeti sedamdesetak godina? Reprodukovati se i nastaviti „lozu“? Prosto verujem da nešto mnogo veće leži iza ljudskog nastanka. Zapravo, donekle mislim da čovek nije „nastao“ već da je oduvek i postojao. Ali to su već neka moja filozofska razmišljanja u koja se udubim onda kada me uhvati melanholija i trudim se da se ne posvećujem previše stvarima koje mi nisu bliske. Ono što mi jeste blisko je upravo taj zemaljski život od sedamdesetak, osamdesetak godina i trudim se da ga proživim maksimalno dobro iz dva razloga. Prvi je da mislim da smo trenutno ovde da bismo dali svoj maksimum koji ćemo preneti tamo odakle smo došli. Tačnije, iskustvo stečeno ovde. A drugi je za slučaj da nisam u pravu što se tiče mog pogleda na život. Mada bi to bilo fatalno, ipak postoji kao opcija.“

„Smrt me ne plaši ni najmanje. Niko nije pobegao od smrti. Plašim se da ću pobeći od života. Da me život neće stići. I u tom strahu se osećam tako usamljeno.“

Kako kaže, uskoro planira zbirku gotičkih priča.

„Posvetiću ih mom najvećem uzoru Edgaru Alanu Pou, a u planu imam još četiri knjige. Koncept stoji i čeka da bude pretočen u delo. Neću skretati sa svoje putanje, svaki roman će biti išaran misterijom, elementima fantastike i trilera, uklopljenih tako da deluju realno. Priče će biti veoma drugačije od prva dva romana.“

Uroš Timić je rođen 1991. godine u Smederevu, gde je završio gimnaziju. Diplomirao je na katedri za Bibliotekarstvo i informatiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Član je udruženja „Mladi dolaze“ koje podržava Udruženje književnika Srbije. Za kratke priče u kategoriji pisaca do 30 godina osvojio je nagradu „Duško Trifunović“, koju mu je dodelila Scena svih kreativnih, za tri priče koje su kasnije objavljene u magazinu „Umetnički horizont“. Danas radi u Narodnoj biblioteci u Smederevu, piše za portal „Pokazivač“, ima rubriku u magazinu „Plezir“, a kratke priče objavljuje na portalu „Blacksheep“. Osnivač je grupe „Fit365srbija“.

Detaljnije o knjizi „Četrdeset dana“ Uroša Timića možete pročitati OVDE

izvor:presstiz.rs
autor: Dušan Veselinović

 Pročitajte i: Beogradska beležnica Siniše Stojanovića

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s