Spomen na Branka Miljkovića

Branko Miljković, jedan od najvećih srpskih pesnika u drugoj polovini dvadesetog veka, rođen je u Nišu, na današnji dan, 29. januara 1934.

 

Naigrao se mladić sa svojom kometom,
Crni i zlatni mladić,
Okrenuo je grane prema zemlji i na koren se popeo
Pomešao je krompir i rajske jabuke,
On, koji je razlikovao istu reč,
Koji je propovedao: reč- šakal ne ume da bude krvoločna
A odmah zatim tvrdio da iz te reči kaplje krv
On je biljkama govorio da mogu da prohodaju
ako nauče glagole
I odmah zatim, pridev ne može da bude zelen.

Aleksandar Sekulić

branko_miljkovic1.jpg

„Znate šta je bilo u Zagrebu? Obesio se Branko Miljković“, rekao je februara, 1961. Aca Sekulić. Poznati srpski pesnik  pronađen je u noći između 11. i 12. februara 1961. godine obešen o drvo u Ksaverskoj šumi.

Brankovo telo pronađeno je u Jandrićevoj ulici, nadomak šume. U blizini drveta o koje je obešen nalazila se krčma. Mnogi navode da je iz nje u neko doba dopirala velika buka, ali to je bio takav deo Zagreba gde noću nije bilo bezbedno izlaziti. Miljković je nađen u klečećem položaju, a kako su kasnije naveli svedoci, a preneli Brankovi prijatelji, književnici, oko tela bilo je mnogo otisaka stopala u snegu, navodi se u tekstu M.Stojanovića za telegraf.rs pre dve godine. Tako su se, kažu, nalazili i tragovi po kojima je bilo očigledno da je telo pesnika dovučeno upravo iz obližnje krčme. Telo mu je bilo u modricama. Međutim, vlasti se nisu mnogo bavile istragom. Brzo je zaključeno da je reč o samoubistvu, a svedoci su suptilno primorani da o svemu što su videli ili čuli, ćute.

„On je pisao filozofske pesme o smrti, ali je voleo život. Sve je sumnjivo oko njegove smrti. To što izaziva radoznalost, nikada nije ispitivano. Svi ti događaji nikada kasnije nisu ponovo istraženi, ali postoje verovatno i neki podaci koje mi ne znamo. Njegova rodbina i prijatelj Tasa Mladenović su išli u Zagreb da sve to ispitaju, ali zaustavilo se to istraživanje. Kada smo njegovoj majci izrazili saučešće, ona je rekla: “Ja ga najbolje poznajem, on se nikad ne bi ubio”, rekao je književnik Petar Pajić, Miljkovićev prijatelj.

Branko_Miljkovic_rukopisi.jpg

Jedna od pretpostavki o smrti Branka Miljkovića je i da je stradao jer se bavio istraživanjem porekla Josipa Broza po njegovom dijalektu. Navodno, neposredno posle rata Tito je veoma malo govorio srpski. Miljković je tvrdio da je Broz imao izmešan govor s asocijacijama na ruski, austrijski i nemački jezik. Takođe, navodi se da su ga ubili hrvatski nacionalisti jer im se rugao i pevao srpske pesme.

Međutim, u prilog činjenici da je izvršio samoubistvo govorilo je pismo koje je pesnik poslao kritičaru Petru Džadžiću govoreći o svojoj neizmernoj ljubavi prema jednoj ženi. Međutim, njegovi prijatelji tvrdili su da je pesnik to uradio namerno, kako bi Džadžića doveo u zabludu. Takođe, navodno je i ranije pokušavao da izvrši samoubistvo, ali o tome postoje različite verzije. Prema jednoj od njih to se dogodilo u kafani “Prešernova klet”, gde su se često okupljali književnici.

Ipak, zvaničan nalaz istrage nikada nije ponovo ispitan, a drvo o koje je obešen je odavno posečeno. Povremeno bi na tom mestu osvanuo poneki buket. “Umesto posečene vrbe”, navodi Kosta Dimitrijević, “likvidatori su stavili veću drvenu tablu s krupno napisanim rečima upozorenja: Zabranjeno za pse, Srbe i Cigane.”

 Da li se obesio ili su ga obesili, vreme će pokazati, a jednog dana možda i saznamo istinu.

izvor: telegraf.rs

 

 

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s