Fidel’s best of 2013

Ovaj podsetnik na ono što sam čitao te godine jednostavno ne može da bude opširan jer sam detalje nekih knjiga silom godina zaboravio, ali evo nekih generalnih utisaka.

Džulijan Barns „Nije to ništa strašno“

view_imageKnjiga van žanrova, u kojoj pisac kroz intimnu istoriju svoje porodice analizira fenomen smrti. Meni je posebno ostavila utisak jer sam u tom vremenu preživljavao gubitak jednog prijatelja.Mudra knjiga, bez patetike i lažnog optimizma.

Sergej Dovlatov „Beležnice“

Skup anegdota, knjiga koju ne treba pročitati odjednom, nego što bi rekle bake razgađati svaki dan pomalo, kako bismo se što češće smejali, već ima na Zabavištu tekst o ovoj knjizi.

Tuve Janson „Leto“

Baka i unuka i njihovi razgovori, čista nostalgija, knjiga koju bih poklanjao svakoj devojčici (od 17 do 77 godina), koja voli da čita. Takođe sam već pisao na Zabavištu o ovoj knjizi.

Džordž R. R. Martin „Ples sa zmajevima“

ples-sa-zmajevimaMrzim te, debeli! Mrzim te zato što godinama čekam nastavak ovog vrhunskog serijala epske fantastike. Mrzim i seriju, iako je gledam,  zato što zbog nje ne završavaš knjige, debeli skote! Već nekoliko godina mi je glavna novogodišnja želja da izađe taj 6.deo, ali džabe, bezdušnik ne mari zato što nam slama srce!

Inače, za one koji su gledali samo seriju moram da kažem da su knjige bolje, ali i mnogo opširnije. Međutim, u poslednjih deset godina ne znam da sam čitao neke knjige do 4 sata ujutru i da mi je bilo krivo kad zaspim, ovo kad me uhvati ne pušta me dok ne završim. Hiljadu strana mi proleti.

Džon Fante „Bratstvo loze“

bratstvo-loze-228x0-0000016224161Još jedna prelepo napisana njegova knjiga, od početka do kraja puna duha i ljubavi prema životu. Matori tata Bandini i njegovi snovi, odnos oca i sina, toliko suzdržanih emocija u svakoj rečenici. Bez patetike, sublimiranih emocija,  šarmantno i sa stilom, a opet tako jednostavno, čini ti se ma mogao bih i ja ovako nešto da napišem.

Borislav Pekić „Novi Jerusalim“

novi_jerusalim-borislav_pekic_vKakve je ideje imao taj čovek, i koliko znanja, i koliko je dobro pisao! Ne znam kakav je bio prijem njegovog dela na Zapadu, ali kad god čitam njegove knjige ne mogu da ne pomislim koliko je bolji od nekih svetskih veličina. Pekić je jedan od pisaca koji našu književnost čini bitnom. Ova zbirka priča koja se vremenski proteže od srednjeg veka do neke antiutopijske budućnosti je gotska hronika i integralni letopis istorije sveta istovremeno, sažima sudbinu čovečanstva kroz priču o pet različitih likova čineći tako jedan alegorijski mozaik.

Vladimir Vladimirovič Nabokov „Pnin“

pnin_vv-2Taj prividno jednostavni Nabokov je u stvari jedan prevejani lisac od pisca. Vi mislite da čitate humoristički roman ako razmišljate samo s pola mozga, ali ako se uključite do kraja uvidećete koliko je ovo i Čehov i Kafka u jednom, pre svega jedna priča o neprilagođenom čoveku koji ne spada nigde zaista, koji je možda i svestan da je mediokritet i ni po čemu izuzetno biće.

Pol Oster „Čovjek u tami“

9ec3b62f539377e1a5ed2624ff699945Čitao sam je u hrvatskom prevodu, što mi nije bio problem, ali ima i srpski prevod Geopoetike, ali je kao i sve njegove knjige rasprodato. Od svih ovih možda bih nju najpre obnovio jer sam dosta detalja zaboravio, uglavnom se dobro sećam atmosfere. Glavni lik je starac koji se ležeći u mračnoj sobi oporavlja od saobraćajke i kako je čovek koji se bavio književnošću počinje da mašta o jednoj alternativnoj istoriji USA i o tome kako bi to promenilo nesrećne živote članova njegove porodice.

Zoran Ćirić „Hobo“

Magični Ćira je napravio mitologiju urbanog Niša u našoj književnosti, kako ga on zove Nišvila. Hobo je roman ekstatičnog pripovedanja, u kojem on kombinuje opet inspiracije bluz i rokenrol pesmama sa urbanim srpskim legendama. Ovo je sigurno jedan od boljih romana o kraju devedesetih u Srbiji, i bilo mi je žao što ga nisam ranije čitao, ali sam zato i napisao jedan tekstić tad kad sam ga najzad pročitao.

Tomas Pinčon „Objava broja 49“

1364759271_objava-broja-49-158x0-00000118224Ovo je knjiga koja me je najviše zbunjivala, ali valjda je Pinčon takav pisac. Da li je satira ili postmoderna proza, da li je ovo ili ono? Uglavnom, atmosfera 60-ih u Kaliforniji, misterija, a sve pomalo kao Daglas Adams neozbiljno i komično, od naših pisaca možda bi Basara mogao ovako da piše kad ne bi bio inficiran politikom i trošio energiju na dnevne teme.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s