Rene Dekart: Pionir moderne misli

on

Dok je Rene (1596-1650) sedeo u svojoj omiljenoj stolici u najomiljenijoj kućnoj haljini izuzetno crne boje, svašta mu se motalo po glavi.

Vatra u kaminu je pucketala, a on je meditirao i meditirao, i na kraju ‘izmeditirao’ jedno delo koje je preneo na papir. Nazvao ga je ‘Metafizičke meditacije’. To naravno nije jedino značajno Dekartovo delo, ali prosto većina ljudi na pomen Dekarta ima na umu baš ovaj spis.

Zašto je Dekart važan filozof?

Dekart je začetnik moderne filozofije. Njegovi radovi su promenili čitav tok zapadne misli. Projekat i cilj je jasan: Izvesti rezultate iz malog broja jednostavnih i jasnih principa. Zato Dekart veliki značaj daje matematici koju je smatrao pouzdanim i preciznim modelom koji ujedinjuje strukturu znanja. Šta je filozofija? Dekart u svojim ‘Principima’ eksplicitno beleži: ‘Cela filozofija je drvo. Koreni su metafizika, stablo je fizika, a grane koje se pružaju iz stabla su ostale nauke.’ To ne znači da najveću važnost Dekart daje metafizici već je usmerio pažnju i na ‘grane’ jer samo one daju plodove. Zato on želi pre da razvije jednu praktičnu filozofiju, a ne spekulativnu. Filozofiju koja bi bila korisna za život i načinila nas gospodarima prirode.

Ipak, da bismo pronašli pouzdane sisteme saznanja moramo se upustiti i u metafiziku. Dekart sve istine vidi kao povezane u jednoj ogromnoj mreži. Odatle da su i sve nauke međusobno povezane.

Nekoliko reči o činu sumnje i postojanju

Svi znaju onu popularnu izreku : Cogito, ergo sum. Ili Mislim, dakle jesam. Šta je stvarno Dekart pod time podrazumevao?

rBL2h22.png

On je smatrao da je to nesumnjiva istina. Sopstveno postojanje najavljujemo u činu sumnje. Interesantno je da je ovakvo gledište već izlagao Avgustin. Sumnja predstavlja jedan oblik mišljenja. Mišljenje je ono sve čega smo svesni, a zbiva se u nama. Tako se svest o vlastitom postojanju stiče onda kada mislimo. Mi ne izvodimo sopstveno postojanje nekim komplikovanim nizom silogizama i zaključivanjem, već kroz čin prostog duhovnog sagledavanja. Dekart smatra da se ova stvar sama po sebi razume.

Pročitajte i: Hajdegerovo Biće i vreme

O prvoj meditaciji

U prvoj meditaciji Dekart govori o stvarima koje možemo dovesti u sumnju. U mirnoj samoći on preispituje koja su to mišljenja koja su pogrešno zasnovana, tj. koja nisu potpuno izvesna i nesumnjiva. Dakle, Dekart hoće da odbaci sva znanja koja su samo verovatna, a da veruje samo u ono što se savršeno zna i što je imuno na sumnju. Ovo je u široj filozofskoj literaturi poznato kao Metod sumnje. Važno je reći da ovo nije celokupan metod kojim se Dekart vodi u svojoj filozofiji. On je daleko sofisticiraniji.descartes_meditations_title_page

No, ovaj metod daje pozitivan rezultat, berem iz Dekartove perspektive. U sve sumnjam da bih otkrio istinu. Pa ipak, mi često kažemo da smo došli do istine, ali se ne zapitamo da li je ona nesumnjiva.

Dalje, u prvoj meditaciji Dekart zapaža da sve što je do sada usvojio kao istinito i pouzdano jeste naučio od čula ili preko njih. Ali, čula su često varljiva (štap u vodi nam može izgledati kao da je prelomljen, udaljeni toranj kao da je veoma mali, a kada se približimo ispostavi se da je veoma visok itd.)

Ovde moramo postaviti pitanje zašto je Dekart napisao Meditacije? Najkraći moguć odgovor je: Ne da bi doveo sve stvari u sumnju, već suprotno, da bi došao do istine i da bi dokazao postojanje Boga i prikazao razliku između ljudskog duha i tela. Iz prve meditacije koja zaključuje da je moguće da je sve ovo san i da me čula varaju u pogledu materijalnog sveta, Dekart potom u drugoj meditaciji izvodi zaključak da, čak iako sam sve stvari u koje se može sumnjati uzeo kao da ne egzistiraju, jedna je sigurna- nije moguće da ja sam ne egzistiram.

Ne bih da banalizujem stvari, ali nešto se može i preskočiti. Jedna anegdota kruži u nešto ‘popularnijoj filozofskoj literaturi’, ako tako nešto uopste postoji. Veruje se, mada možemo osnovano sumnjati u to, da je Dekart izjavio ovakvu rečenicu: Dovoljno je baciti pogled na nekoliko stranica i slika u knjizi. Sve ostalo je nepotrebno, napisano da bi ispunilo papir. Ipak, Dekart je vrlo jasnim stilom ispunjavao veliki broj svojih papira i zato ne treba izbegavati čitanje njegovih rečenica.

Ako želite najkraće moguće objašnjenje Dekartove misli njega je u neku ruku istakao pisac ‘sažvakane istorije filozofije’ Lućano De Krešenco: ’Ako sumnjam, mislim, ako mislim onda postojim, a ako postojim, i Bog postoji!’ Na ovo se može još dodati: Duh i telo se razlikuju. Osnovni atribut duhovne supstancije je mišljenje, a osnovni atribut telesne supstancije je protežnost. Ovo su samo polazne tačke Dekartovog filozofskog i naučnog projekta.

 

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s