Kad reči izblede

on

Ukoliko bismo uzeli olovku i list papira i pokušali navesti po čemu se razlikujemo od životinja verujem da bi negde pri samom vrhu liste pisalo „Mi se sporazumevamo govorom“. Da, naravno, ali šta se dešava kada reči nestanu, kada izblede ili izgube značenje? Koliko puta vam se desilo da ste, naizgled, tek tako prekinuli komunikaciju sa prijateljima ili partnerima/partnerkama?

Često je teško primetiti kad reči među ljudima postanu sve ređe i zato je gotovo nemoguće odgovoriti na pitanje „A kada je sve to počelo, odnosno kada je prestalo?“Dug je to proces koji napravi provaliju između onih koji su nekada bili bliski. Tek kad prođe malo vremena i kada se prisetimo kako je i kada sve krenulo niz brdo, možemo naći polovične odgovore.

Prisetićemo se vožnje autobusom i razgovora tokom kojih bi se povremeno pogledali i brzo skrenuli pogled. Posle određenog perioda pogledi postaju sve ređi, vi pričate i gledate ispred sebe dok oni gledaju kroz prozor. Neće proći mnogo, a već će i ti razgovori biti sve kraći i ređi. Neko će konstatovati da je materijal od kog je napravljena haljina koju nosi devojka na bilbordu u trendu, a druga osoba će samo reći „Da“ nakon čega dolazi ona teška tišina koja je toliko neprijatna da imate osećaj pucanja bubnih opni i gušenja, dok se srce sve više grči. Ukoliko se u ovom slučaju radi o prijateljima onda će ta tišina nestati po izlasku iz autobusa kada se na stanici nađete sa ostatkom ekipe.

Setićemo se i svih onih noći provedenih bez sna u krevetu voljene osobe. Oživeće ponovo sve one misli koje su nam prolazile kroz glavu u tim momentima gledanja, čas u plafon, čas u onog/onu koja pored spava bezbrižnim snom. Potiskivali smo saznanje da nam vreme koje dolazi nije naklonjeno, da je seks sve lošiji i ubeđivanjem samih sebe da će sve biti kao pre.

Čak i nakon tog, u najboljem slučaju osrednjeg seksa više nema razgovora. Razgovori kada se vode, naravno tokom dana, vode se bez gledanja u oči, a kada se dopisujete preko ovih silnih aplikacija onda odjednom imate obaveze koje ne mogu da čekaju. Uvek ste u nekoj frci i žurbi i „čućete se sutra“. Doći će i to sutra i još jedno sutra i još trideset jedno sutra, a vi ćete biti u frkama i žurbama. Eh, možda će baš trideset drugo sutra biti presudno, možda ćete baš tog „sutra“ reći „Ovako više ne ide. Ne mogu ja ovo. Život je isuviše kratak“.

Da li ste možda u ovoj fazi trenutno? Da li se vredi boriti?

To ne bih znao reći jer to zavisi isključivo od vas. Čemu se nadate i šta očekujete? Ako nađete malo praznog prostora na onom papiru i napišite razloge zašto ostati i razloge za odlazak.

Ukoliko su reči izbledele možda imate sreće, pa vam hemijska olovka i dalje radi da ih možete podebljati, ali ja tu sreću često nisam imao. Kod mene se nekako ono mastilo iz hemijske osušilo pre isteka roka upotrebe.

 

Foto: Pixabay

 

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s