Najlepšoj I

Sutra je cupkalo nestrpljivo, stiskalo pesnice, čekajući Marinu da napokon izađe iz te tamnice zvane brak.

Ona, Marina, odluku je donela davno, još kad je prvi put zatekla onu malu droljicu na prvom sedištu auta, na njenom mestu, mestu prve žene, ali trenutak nije bio pogodan. Pravi trenuci dolaze sporo i nije ih lako uhvatiti, ali Marina nije bila igrač od juče, Marina je znala, umela, bila je lukava i prepredena. Nikako ne kao plava fufica o kojoj je on, njen muž, David, poslednjih meseci neprekidno pričao. Mala je bila ružna kao zlo, premda zgodnjikava, od onih obrazovanih gradskih cura uobraženih i umišljenih, onih koje ti se smeju u lice i pričaju nekako komplikovano, snobovski i uvek gledaju s visine  samo zato što imaju škole. Nemaju ni decu, ni čoveka jer ih niko neće, ali se one prave da su baš tako odabrale. Marina ih je mrzela. Ne zbog njihovog obrazovanja, već zbog slobode koju su prigrabile i koja im nikako nije pripadala. Tanju je mrzela i jer je imala još nešto, nešto za šta Marina nije imala reč, ali bi je mogla zaklati za to nešto. Glupača, Tanja, nije ni bila svesna šta ima.  Živela je mirno, tiho, potpuno nezainteresovana za moć. Imala je talenat, dar koji ničim nije zaslužila, koga je dobila nepravedno i Marina ju je prezirala, najviše zbog toga, jer bi ona, Marina umela sa tim, ne bi joj bilo kraja, osvojila bi svet za tren oka s time.

Ovako je zaglavila sa hrpom dece, u malom stanu sa Davidom koji je bio nesnosni davež. Svi su je tretirali kao kućnu pomoćnicu, niko nikada nije pokazao poštovanje koje je zaslužila. Kuvala je, prala, peglala, čistila, čak i fotografisla njegove kurve. I Tanju. Deca su joj se smejala, David joj se smejao, kurve su joj se smejale. I Tanja. Problem sa tom droljom je i što posle nje nije bilo nikog više. David je zapeo, govorio da je zaljubljen, ali on je oduvek bio pomalo zaljubljen u sve, najviše u sebe. Žene su dolazile i odlazile i na to je navikla. A ova je došla, otišla i onda muk. Ništa i niko. Svi su je čekali, čak i deca. Marina je jedina razumela da se Tanja nikada neće vratiti, takve se nikada ne vraćaju nikome, ali na trenutke je mogla uhvatiti čak  i sebe kako je čeka.

tumblr_o0csxpkatk1sanxo7o1_500.jpg

Situacija je lagano postajala neizdrživa, pogodan trenutak se ni malo nije žurio. Marko, njena nova ljubav,njena prava ljubav, govorio je da bude strpljiva,  da  izdrži još samo malo, istrpi, dok se ne skupi dovoljno para. I njemu je teško. Još teže.  Zbog te proklete bolesti nije mogao raditi, iako je želeo, nije bio lenj kao David.  Nije imao sreće i to je sve. Zato ga je Marina i volela.  Bio je pravi muškarac, kome je trebala pomoć, njena pomoć i koji je umeo to ceniti. On će poštovati, tretirati kako treba. Znala je to. Osećala je to, duboko u kostima. On je voli, baš kao i ona njega, možda još i više.  Zbog njega bi sve podnela, zbog njega je istrpela i tu poslednju noć sa Davidom. Nije smela priuštiti da bilo ko išta posumnja.

Novac je prebacila na svoj račun još u petak, vikendom ionako niko nije ni pomišljao na te stvari, priuštila bagrici kod kuće savršen ručak u nedelju (neka je pamte i neka im fali, čik neka je neka nadigra u kuvanju) i  Davidu seks za koja ona mršava dronfulja nije bila sposbna. Neka pamti i on! Luzeri,svi redom! Osim nje i Marka.  Plan je bio savršen, smislili su ga zajedno, ali je ona bila mozak operacije. Naravno, divila se Markovom umu, bio je genije, ali ovaj put smislila je skoro sve potpuno sama.  Šteta što neće moći da vidi izraz Davidovog lica kad shvati  šta ga je snašlo.  Dvadeset godina je to smeće tvrdilo da je ona nesposobna i glupa da bi uspela sama i sada će konačno  uvideti koliko silno je pogrešio. I platiti. Od blata će da je prave!  Svi! Ona nezahvalana derišta, David, kvazi prijatelji, sestra, majka! Ona će se poslednja smejati. I šta ako im je uzela sav novac?! Zaradila je, realno, a oni će se snaći. Ili još bolje, neće.  Mogla se kladiti da neće proći ni pola godine kada će David nazvati da cvili i moli.  Ali ona neće pristati, ostaće hladna i nedostižna, jer će biti daleko i biće srećna, sa  Markom ili ko zna, možda sa nekim još boljim. Napokon će ostvariti sve što je zaslužila.  Kupila je i avionsku kartu, takođe u petak.  Karta za njeno sutra, tako ju je zvala. I evo ga, to sutra, na njenom prozoru.

Ustala je, kao i bilo kog drugog jutra, popila kafu koju je David skuvao, ispušila cigaretu, istuširala se, očetkala grivu na koju je bila s pravom ponosna, obukla lanene pantalone i košulju, gricnula samo jedan keks (bila je na dijeti), bacila  još jedan kratak pogled na ogledalo (Gde si, mačko?!), sjurila se niz stepenište, poletno, kao devojčica.  Rekla im je da ide do svojih matoraca da pokupi smokve. Budale ništa nisu posumnjale. Nikom nije mahnula, lenštine su bile u svojim  krevetima kada ih je ostavila. Taksi je čekao. Crni Mercedes, kako prigodno! Sela je, napred, jer je to zaslužila , vezala pojas i gospodskim, pomalo zavodničkim tonom rekla: “Aerodrom”. Taksista je pokrenuo motor i izvršio naređenje.  Pokorno, kao sluga. Mogla bi se navići na ovo, da vlada, izdaje naredbe, isteruje hirove. Da, ovo je ona! Ona prava, kakvom ju je sudbina odredila, ona sudbina koju je napokon uzela u svoje ruke.

tumblr_odggqusPEs1u8vb8to1_540.jpg

“Život voli hrabre” pomislila je, a ona, to svakako jeste. Pobednički se nasmešila, a na radiju je išla neka strana stvar, nije je razumela.

Jedna ružna bora se upravo rodila.

nastaviće se…

foto: Tumblr

 

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s