Bolje izgleda nego što zvuči – neverovatne obrade muzičkih hitova

Nakon kratkog spiska domaćih pesama i slučajeva u kojima je izostala naplata autorskih prava, donosimo vam par obrada popularnih melodija, za koje niste ni pretpostavljali u kakvoj se formi mogu pronaći. Dragi čitaoče, ovaj neatraktivni uvod ni mene samog ne bi naterao da čitam dalje, ali poslušaj moj vapaj – nastavi, zabavićeš se, a nama omogućiti koji klik više. Setićemo te se kad na Havajima budemo naručivali deseto Ubsko pivo u nizu.

Yuval Banay – Julia vs. Chuck Berry – Johnny B Goode

Yuval Banay, pevač izraelske grupe Mashina (koja sama zaslužuje bar 10 tekstova čija tema su plagijati), odlučio je da izađe iz okvira malograđanštine koja okružuje njegov rodni Ašdod, a prvi korak ka njegovoj emancipaciji i sveukupnom blaziranju bila je obrada legendarnog hita Johnny B Goode.

U njegovoj verziji, apeluje se na izvesnu Juliju takođe da bude dobra, jede košer hranu, poštuje sabat i redovno baca bombe na Arape iz obližnjeg geta. Ovaj opskurni lik ne samo što je preuzeo sve note, već je tekst pesme bukvalni prevod originala, samo što je izbačen Džoni i uvedena gore pomenuta Julija. Fantastičan uradak, dobar za uvod, s toga idemo dalje.

Las Ketchup – Asereje vs. Sasan feat Yas – Raaz

Još uvek smo na Bliskom Istoku, ovoga puta u dvorištu jednog od najboljih prijatelja izraelske države – Iran. Fora „kako se pravilno kaže, Iran ili Irak“ je previše glupa da bi bila izostavljena iz ove disertacije, pa posle citiranja te urnebesne rečenice (evo, još se smejem, grohotom) prelazimo na poentu.

Pre nekih 15 godina, pesma Asereje (Ketchup Song) je proslavila četiri španske šiparice iz porodice Muñoz – bile su to Lucía (tatina mezimica), Lola (prava lola), Pilar (lokalna tračara)i Rocío (mozak akcije, autor svih tekstova i muzike, da nije pevačica bila bi organizator zločinačkog udruženja).

Tekst koji otprilike ne znači ništa, ali simpatična melodija, dovoljno da inspirišu persijski duo Sasan feat. Yas (od kojih jedan izgleda kao plod neželjene trudnoće iz neprirodne veze Željka Šašića i Franje Tuđmana, a drugi jednako nesrećni miks Grua i Milana iz Tap 011) da spevaju ep pod nazivom Raaz (u prevodu sa farsija: Wtf) o životu mladih Iranaca – seks, droga, verski fanatizam, gde se u refrenu oplakuje smrt glasnika koga je Leonida nogom gurnuo u bunar, a poslednja strofa je svojevrsno poređenje stilova vladavine i ekonomije Persije u vreme Kserksa (poznatog i po učešću u filmu 300) i Darija Trećeg.

Za nepoverovati, zato poslušajte, lako je i razumljivo, obiluje fantastičnim efektima od kojih se posebno ističu close-up haube automobila domaće proizvodnje i scena u kojoj njih dvojica stoje u sobi i pevaju.

One Direction „Live While We’re Young“ vs. The Clash „Should I Stay or Should I Go“

Ovo nije obrada u klasičnom smislu, već su idoli tinejdžera rođenih posle 2000-e iskoristili svega par rifova, ali dovoljno da oskrnave legendarnu pesmu The Clash. Razlog što su na ovoj listi je meni neshvatljiva ideja da neko poželi da pomeša stari dobri pank sa novim lošim sviranjem onoj stvari, ali eto, i to se dešava (kamo sreće da je to najgore što nas okružuje) i daje mi povoda da napišem reč – dve…

One Direction je besprizorna grupa hipstera kojoj su namenjene fore na nivou emisije Kočenje (fuck you, ex-Dnevnjak, ovo vam je što ste odbili intervju za Zabavište) i stidim se što sam ih uopšte pomenuo. Shame on me, zato prelazimo na second best thing.

Red Army Choir – Katyusha vs. Art Niyet – Katyusha

Nema sveta ni planete na kojoj se ne peva ova pesma, ali da li ste ikada mogli da pomislite da bi jedna turska rok grupa mogla da je obradi? Ponavljam, rok grupa iz Turske. Podatak da se u zemlji Bajazita i Hurem sluša nešto drugo osim zurli, Tarkana i Emine Jahović je sam po sebi zabrinjavajući – u kom pravcu to ide Osmanlijsko carstvo, ne možete a da se ne zapitate.

 
 

Umesto još jednog u nizu pitanja na koje nemamo odgovor, napravite si usporedbu i uživajte u obe verzije, pre nego što vas finale ovog teksta udari često tamo gde ne treba i kad mu se čovek najmanje nada..

Keba – U crno obojeno vs. Rolling Stones – Paint it Black

Za kraj, obrada groteskna na više nivoa. Odakle početi? Sa ove vremenske distance, jasno je da je Dragan Kojić „Čovek koji je hteo da bude Rom“ Keba (napomena: Rom = čovek, mala igra reči, meni tako svojstvena) imao više alter-ega nego David Bowie, a ova pesma je rezultat faze u kojoj je umetnik skromnih muzičkih i moralnih kapaciteta bio rok zvezda. Pre toga, kao što sam napomenuo, bio je Rom, potom je bio košarkaš – obavezno kliknuti ovo – pa modni guru, pa otac čoveka koji je nastavio Severinu tamo gde se prekinuo snimak… i tako redom.

O popularnom „kamenju“ ne bi trebalo trošiti reči, a konkretnu pesmu i sa svojih 8000 godina i isto toliko kilograma droge unetih u organizam od ’60ih do danas izvode svaki put kao da je prvi.

Nesrećnik iz Loznice je dao potpuno novu dimenziju obradama muzičkih hitova i ako bi postojala nagrada za životno delo iz te oblasti, ne bi bilo nezasluženo da postane prvi laureat. Slušajte sa uživanjem i pošaljite SMS na 007KEBA kako biste pomogli tom simpatičnom, ali duševno obolelom mladiću.

Za sada toliko, ostajte u zdravlju i veselju do naredne liste sličnih kazni za uši…

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s