Čovek, duh i savremeni svet

on

Savremeni svet, nakon svih tehnoloških revolucija koje su i danas u velikom napredovanju, donosi iz dana u dan mnogo negativnih činjenica. Naime, tehnološkim i ekonomskim revolucijama je ugušena bilo kakva ‘duhovna revolucija’, kako na opštem tako i na pojedinačnom planu. Mala je razlika između roba koji je pravio piramide u Egiptu i današnjeg roba koji radi za bilo koju veću ili manju firmu. Drevni rob i današnji rob podjednako dobijaju naknadu za izvršen rad, hranu i sklonište.

Da li je čovekova svrha rad u korporaciji gde ga računaju kao broj i slovo na papiru? Ili je čovekova svrha da iz dana u dan oslobađa svoj zarobljeni duh i dopunjava ga lepim materijalom koji je zagušen opštim problemima nametnutim od strane opšteg društva? Da li je opšti čovek  obezduhovljen?

Makroekonomija, a tako i sve što ima prefiks ‘makro’ u sebi, učinilo nas je akterima svetske prostitucije – opšte prostitucije u kojoj je čovek opšta vrednost i gde se pojedinačne sudbine ne uzimaju u obzir već samo opšteustaljeni poredak.

rusty-185531_960_720.jpg

Broj, crtica, minus i plus. Pokorno ispunjavamo radne sate i trošimo svoje vreme na hiperprodukciju.

Više nema onog tvoj svet, moj svet, njen svet. Postoji samo naš svet, koji opet ograničeno vidimo zbog sputanog duhovnog vida. Hiperprodukcija se okomila na sve. Industrijalizacija se okomila na sve. Umetnost čija su svrha, a ujedno i ciljevi, lepota i sloboda, počinje da se kuje industrijskim čekićem.

cannon-340237_960_720.jpg

Informacije, grana industrije, previše opkoljavaju svakog od nas. Opet,  radi se o najopštijim ili parcijalnim informacijama koje kontrolišu masu, tj. opšteustaljenog konvencionalnog čoveka. Od velike količine informacija ubrzanih svim tim tehnologijama, satelitima, telefonima, kvantnim kompjuterima, čovek će poludeti. Ili je možda već poludeo i izgubio kontrolu. Upravo u prividu da imamo kontrolu nad svime što nas okružuje stoji suprotno – da je nemamo. Kao što Paskal uočava, važna odlika ljudskog bića jeste da je u prirodnom odnosu sa svime što poznaje. Ali koliko je danas taj odnos prirodan? Zaboravili smo na vreme i prostor, ali i na unutrašnji prostor u svom Ja. Isto tako, drugi ljudi su nezainteresovani za tuđe Ja, ali opet i svoje. Odatle dolazi obezličenje individua što rezultuje stvaranjem srednjesiromašnih radničkih klasa. Pa ipak, i ovakav čovek u bednoj opštesvetskoj situaciji vidi svetlost, oseća tela i ukratko je sve u vezi sa njim, paskalovski rečeno.

Takođe, barem prema onome što vidimo u svakodnevnim radnjama, izgleda kao da je čovek sprečen da spozna stvari od suštinske važnosti. To je zbog toga što je postao previše materijalan, čime se naglašava njegov telesni, a ne duhovni karakter.

Koliko zaista aktiviramo naše duhovne radnje u savremenom svetu?

Svaki čovek je sazdan od dve suprotstavljene i raznorodne prirode (Paskal 2006:53). Te prirode su duša i telo. Deo koji u nama rasuđuje je duhovni. Istina je da koristimo njegove funkcije, ali su one ‘više’ duhovne radnje skrajnute i otupele. Duhovna radnja je i najprostije sabiranje i oduzimanje, ako banalizujemo celu situaciju. Ipak, naglasak bi trebalo da bude stavljen na nešto više. Čovek mora najpre osvojiti sebe iznova od temelja, pokoriti svoje Ja, spoznati svoju unutrašnjost i vladati njome, ali je i prepustiti slobodnim aktivnostima, koje opšte društvo i veliki sistemi sputavaju. Tako se pojedinac i pojedinačna sudbina gube, a pojedinačan čovek postaje opšti čiji se duh kontroliše isto tako opštim zakonima i konvencijama. Tako se postaje rob sistema, izgleda već u najranijem detinjstvu.

chain-19514_960_720.jpg

Pokoravanje je osnovna jedinica naše stvarnosti. Nadajmo se optimistično da će tome doći kraj i da će se živeti u nešto drugačijem svetu u godinama koje su pred nama. Čovek je interesantna krhka tvorevina u svemiru. Na više mesta u svojim Mislima Paskal uočava da je čovek trska. Ali trska koja misli. U kjerkegorovskom maniru možemo primetiti da je svetina uzela maha. Kjerkegor, kao i Sokrat, strogo upozorava: Nemojte ćerdati i rasipati život (Kjerkegor 2016: 22). Kjerkegor govori da je potrebno upozoriti čoveka na njegovu vlastitu ruševinu. Čovek je dakle porušen. To se mora shvatiti milom ili silom. Kroz stadijume na životnom putu koje Kjerkegor deli na najniži estetski, potom etički, i poslednji religiozni, čovek se mora uzdizati do osvajanja onog najvrednijeg, a to je ono njegovo Ja. To je ujedno i istina i sloboda.

A ima li ičeg lepšeg od istine i slobode ma koliko ovi termini bili apstraktni i teški za tumačenje i pokoravanje opštim vrednostima?

Na etičkom stadijumu smo često u situaciji ili-ili. Baš ta situacija, kako Kjerkegor zapaža, čoveka nad anđelima uzvisuje (Kjerkegor 2016:37). To ili-ili nije izbor između bilo koje dve mogućnosti, već sam izbor. Čovekov duh mora biti svestan da uvek ima izbor kao mogućnost. Ili mogućnost izbora, kako je kome lakše. Na estetskom stadijumu i u estetskim izborima čovek se gubi u raznovrsnostima. On je prepušten strastima, željama, čulnom uživanju. Kjerkegor bi rekao: ‘Na estetskom stadijumu ima ljubakanja, ali nema ljubavi.’ Taj život je ispunjen prizemnim uživanjima koja su kratkotrajna i koja na kraju vode u očajanje. Takođe, i etika, iako započinje oslobađanje čovekovog duha, ima opšte norme kao određenja. Dakle, čovek tu još nije slobodan. Tek na polju religioznog stadijuma čovek može zadobiti sebe. Ovo religiozno ne treba tumačiti u tradicionalnom smislu. Kjerkegor ne tumači religiozno kao bilo koja od crkava. Najveće blago je Bog. Ali to nije Bog crkve, već lični Apsolut u kome pojedinac stupa u intimni odnos. Ako se bilo ko umeša u taj odnos, religiozni stadijum i put vere se urušavaju, a time i uska staza koja vodi do slobode i osvajanja sopstvenog Ja i svog duha.

Zašto je sve ovo važno? Čovek je razapet između konačnosti i beskonačnosti. Konačnosti nas okružuju, naša tela su konačna i propadljiva. Ali, duh je nepropadljiv. Zapravo, buđenjem našeg duha mi ulazimo u beskonačnost. Ta beskonačnost je nepojmljiva u konačnoj realnosti, ali je predočiva i duh je može naslutiti. A u tome je ključ. Čovekova egzistencija je paradoksalna. Prihvatanjem paradoksalnosti iskoračuje se u ‘više’ sfere egzistencije. Da bismo zadobili večnu svest ili duh, potrebno je nešto za dlaku više. To je vera. Dakle, čak ne ni racionalni razum koji barata opštim kategorijama, već samo vera koja je u srcu koje ima svoju sopstvenu logiku. Opet prizvuk paradoksa. Srce ima logiku. Ništa strašno, snagom vere se osvaja egzistencija. Vera nije iracionalna kategorija već nadracionalna. Ona ide iznad ivice razuma.

hands-984032_960_720.jpg

Ovo je vrlo kratko trčanje kroz gustu šumu i šiblje Kjerkegorove filozofije, ali nadam se dovoljno za početak drugačijeg mišljenja. Dovoljno je samo ukazati na drugačije mogućnosti. Mogućnosti da se beskonačno može. Ono što je važno znati je da je čovek sinteza beskonačnosti i konačnosti, prolaznog i večnog, slobode i nužnosti (Kjerkegor 2016:69). Jednostavnije rečeno, čovek je duh! A duh je Ja. Nažalost, to Ja je u stalnom postajanju, nemamo ga od stalnog početka egzistiranja, već ono tek treba da postane. To se postiže kretanjem stazom paradoksa, prihvatanjem apsurdnosti uz snagu vere sve dok svaki pojedinac ne dođe do sebe samog, a time i do slobode i konačne večne svrhe svog postojanja.

Moramo razumeti sebe u sopstvenoj egzistenciji, a današnji svet nas je ograničio u tom pogledu. Jer čovek je poludeo i to od prevelike žudnje za životom i ljubavi prema ovom svetu (Berđajev 2006:88). Čovek je dehumanizovan. Umesto da celokupna privreda, ekonomija i politika njemu služe, on služi njima. Više nam ne mogu pomoći političke ili naučne revolucije. Potrebna je lična, pojedinačna duhovna revolucija svakog od nas da bi čovekov duh prešao u druge dimenzije egzistiranja.

skate-374209_960_720

Literatura: Berđajev, Nikolaj (2006), Sudbina čoveka u savremenom svetu, Beograd, Logos. Kjerkegor, Seren (2016), Čovek i duh, Beograd, Partenon. Paskal, Blez (2006), Misli, Beograd, Etxos.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s