Fricova tajna

Fric je često namerno pogrešno

citirao Dežurne krivce

moja najveća tajna je u tome

što nemam tajni uopšte

mada to nije bilo potpuno iskreno

jer bila je tu

ta pegava devojčica

koja je volela sve prave stvari

i gledala sve dobre filmove

i nije umela da drži cigaretu

Fric se nadao da niko ne zna

koliko ga mrzi da izađe

iz kuće

kad zna da ona nije u gradu

i ne postoji šansa

da je slučajno sretne

i koliko loš dan postane dobar

kad joj ugleda crvenu kosu

iz daljine

Ne, Fric je odlično znao

da takve nisu za gubitnike

kao što je on

njemu je bilo dovoljno

da dođe

u taj provincijski kafić

za takozvanu urbanu omladinu

i da mu se ona osmehne

da joj uhvati pogled

na subotnjoj svirci

i namigne

da ona podigne čašu

i nazdravi mu

za sve te godine

uzajamnog divnog nerazumevanja

(oni su bili kao stari ljubavnici

koji znaju sve jedno o drugom

a nikad se nisu ni poljubili)

niko od njih dvoje

nikad neće preći

put do susednog stola

i pitati

možemo li da razgovaramo nasamo

(ili da ćutimo u mraku

i pušimo urolane pljuge)

i to je dobro

nek samo vreme stoji

i neka potraje

taj najduži uvod

u neostvareni ljubavni roman…

 

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s