Metalci i filozofija

U jednom periodu prošle godine, mnogo sam istraživala povezanost metala i filozofije. Na ideju sam došla zahvaljujući svom profesoru filozofije Milošu Jeremiću i otkrila vrlo zanimljivu simbiozu, samo naizgled nespojivu. Iznenadićete se koliko se različitih filozofskih koncepcija provlači kroz metal muziku, a ovaj tekst će vam, nadam se, pomoći da sa sledećim slušanjem potražite i sami filozofske pojmove, teme i poruke. 

Na egzistencijalističko pitanje Da li ovaj život ima smisla?, vokalno-instrumentalni sastav Metallica odgovorio bi “Ma jok, bre“. Za njih je to i očekivano, jer njihovi, pre svega mračni tekstovi, ne pokazuju mnogo volje za traganjem za smislom života.  Hetfield nam kaže da je to ipak jako dobra stvar jer onda ničiji život nije besmislen, ma kakav god on bio. Možda je za to najbolji primer njihova pesma Orion, bez reči, bez teksta, svako je doživi na svoj način.

Black Sabbath potvrđuje da život nema smisla. Da traje i traje sve dok ne crknemo. Šta god uradili, bilo da je dobro ili loše, na kraju svi isto završimo. Gde je onda tu smisao?

,,Life has no meaning, and Death’s his only friend! – Johnny blade Black Sabbath

Ovom tematikom su se pozabavili i u pesmi Paranoid.

“I need someone to show me the things in life that I can’t find

I can’t see the things that make true happiness, I must be blind

Make a joke and I will sigh and you will laugh and I will cry

Happiness I cannot feel and love to me is so unreal…

I tell you to enjoy life I wish I could but it’s too late“

Još jednom nam ukazuju na besmisao života i nemogućnost ljudi da uoče smisao sreće i da odgovore na pitanje šta je  zapravo ono što nas čini srećnim. Black Sabbath kaže da je život o kome govore  život u kome nema ni ljubavi ni sreće. Ima samo  smrti, na koju ukazuju mišlju ‘Za mene je već kasno’.

tumblr_npot2ccnum1syuq8no1_500

Sa druge strane, postoje i oni metal filozofi koji kažu da smisao života ipak postoji  i da ga treba tražiti u umetnosti, u muzici, odnosno u stvarima koje volimo. To nam kaže Robb Flynn, i to  u pesmi Darkness within. Spasenje od prolaznosti i smrti možemo postići tako što ćemo smisleno stvarati odnosno ostaviti nešto iza sebe, peva Flinn.

So pray to music build a shrine,

Worship in these desperate times

Fill your heart with every note

Cherish it and cast afloat

Patnja, smrt, samoubistvo i kraj patnje još su neki pojmovi kojima se bavi filozofija egzistencije. Kad pomislim na pesmu koja me asocira na samoubistvo, prvo mi padne na pamet pesma Fade to black.

Metalika nam uvodi pojam patnje koji dovodi do samoubistva koje je jedino moguće rešenje. Prestankom života prestaće i patnja, kaže Metalika. Patnja, usamljenost, bol i osećaj da nikome nećemo faliti, osećaj da nismo potrebni. Kao što Aristotel kaže, mi smo društvene životinje kojima je potrebna zajedniica sa drugim ljudima, a ako se ne osećamo potrebnim, čemu onda živeti? Osećanja agonije, bolna samoća, gubljenje sebe.

,,Things not what they used to be, Missing one inside of me“

A kada  spomenemo gubljenje čovekovog ja, možemo pretpostaviti  da će čovek koji se bavi nečim i koji svrhu svog postojanja vidi u tome, ako prestane to da radi izgubiti deo sebe i samim tim svrhu za životom. Neko ko smatra da smisao života postoji i da je svrha njegovog postojanja da stvara ili kao što Aristotel kaže da bude u zajednici, kad vidi da to neće moći postići, gubi želju da živi i želi da ga proguta senka tame, da više ne postoji. Jednostavno, ne želimo da se borimo, ne možemo da se kontrolišemo, gubimo se u tami i tonemo sve dublje u nju. Ili, kako to Metallica kaže, “We fade to black“.

dddd

E, sad bismo mogli da pređemo na malo vedrije filozofske teme, samo za najhrabrije i najupornije koji su stigli do ovog dela teksta.

Koji bend vas asocira na hedonizam?

Meni je prvo na pamet pao Motorhead ili što Torbica kaže Motorđed. Želja za životom u kojem uživamo u  stvarima koje volimo je hedonistički koncept života. Hedonizam je naziv za filozofiju Epikura koji je govorio sledeće: “Ne bih mogao da zamislim blaženstvo bez uživanja u hrani, piću i sa ženama“. Mislim da se i Lemi vodio ovom logikom, a i ceo bend Motorhead, samo što bi oni Epikurovom spisku dodali  i kocku.

,,If you like to gamble, I tell you I’m your man,

You win some, lose some, all the same to me,

The pleasure is to play, makes no difference what you say,

I don’t share your greed, the only card I need is

The Ace Of Spades

You know I’m born to lose, and gambling’s for fools,

But that’s the way I like it baby,

I don’t wanna live for ever,

And don’t forget the joker“!

Motorhead kaže da je najbitnije zadovoljstvo, a za njih je zadovoljstvo samo igranje karata, odnosno kockanje. Ne zanima ih ništa drugo , osim užitka u stvarima koje vole. Napominju i to da ne žele da žive večno, svesni su prolaznosti života i ne plaše se smrti jer kao što kaže Epikur Zašto bismo se plašili smrti kada je ne možemo izbeći? Doći će svakako, na to ne možemo da utičemo, možemo samo da se trudimo da uživamo i da vreme između života i smrti provedemo sa ljudima koje volimo i radimo samo ono što će nas voditi ka blaženstvu. Zato je i savremeni Epikur-Lemi proživeo svoj život vodeći se u potpunosti ovom filozofijom.

kkkk

I za kraj, jedna lepa filozofska tema koja potiče još iz davne antičke filozofije-ljubav.

O ovome bi moglo da se razglaba do sutra. Nema koji bend se ne bavi ili se nije bavio ovom tematikom, pa tako i metalci.

Platon se bavio ovim pojmom rekavši da su postojala bića “čija je suština već sada ugašena“, koja su u sebi sadržali dva principa, muški i ženski. Pripadnici takve androgene rase bili su strašni snagom i jačinom, imali su krupne misli, čak štaviše: udarali su na bogove, i ono što Homer govori, pokušali  su da otvore put na nebo kako bi se suprotstavili Bogovima. Kod Platona Bogovi im oslabljuju snagu rasecajući ih na dva dela. Otuda nastaju bića različitog pola, nosioci i jednog i drugog pola – muškarci i žene, bića kod kojih ipak ostaje sećanje na prethodno stanje i kod kojih se javlja želja za ponovnom izgradnjom tog jedinstva. Za Platona u takvoj pobudi treba tražiti poslednje, metafizičko i večno značenje Erosa. Od tako davnoga vremena usađena je u ljude ljubav jedno prema drugom. Ona ih stavlja u prvobitnu prirodu i teži da od dvoga napravi jedno i tako isceli prirodu ljudsku.

Pročitajte i: Kad metal inspiriše stripove

Baš o tome govori i Metallica u pesmi Unforgiven II. O tom mukotrpnom i dugom traganju za našom drugom polovinom, za srodnom dušom sa kojom bismo činili jedinstvo i opet postali androgin. Da bismo stigli do osobe  sa kojom bismo činili jedinstvo i bili na neki način besmrtni, proći ćemo kroz mnoga razočaranja i upoznavati ljude za koje ćemo pomisliti da su baš oni taj deo koji nam fali, ali ipak će se na kraju ispostaviti da to nije to. Međutim, kada dođe taj deo bića sa kojim činimo jedinstvo potraga se završava. Hetfild u svojoj muzici kaže da tada konačno vidimo sunce, odnosno izlaz i smisao. Po mitu, a i iz pesme, vidimo da zapravo naš život se svodi na traganje za bićem sa kojim ćemo činiti jedinstvo.

unf2

Do sledećeg čitanja, svim poštovaocima filozofije Metallice i Black Sabatha preporučila bih knjige Black Sabbath and Philosophy: Mastering Reality i Metallica and Philosophy: A Crash Course in Brain Surgery.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s