Aristotel, umetnici i prodavci magle

Ljudi pate od besnila. Od besnila ljudi počnu i da pišu, da stvaraju likove koje muče, od kojih žive, i to najpre kroz lično zadovoljstvo jer mogu da ih izbace iz svog ja, a zatim i kroz predaju tekstova u štampu.

Lažu pisci kako im nisu bitni tiraži, ali nema veze. Od tih laži mogu da žive, ali relativno kratko. Trebalo bi svaki od njih da podigne spomenik Aristotelu, jer upravo on je postavio čvrste temelje umetničkog stvaralaštva uopšte, a naročito pravila za pesnike, pisce tragedija i epova. Od tragedija, ali i komedija je izgleda sve i počelo. Ima li lepših likova od tragičnih heroja? Od 5. veka pre nove ere imamo formu koju danas nazivamo grčka tragedija. To, naravno ,posle mnogo vekova koji su protekli, nije sprečilo pisce koji su pisali u nekim drugim vremenima da uče od Grka i zadrže one osnovne elemente bez kojih umetnosti u dramskoj formi ne bi ni bilo. To je zaista pohvalno.

Ono što meni na prvi pogled nije pohvalno je to što pisci svakakvih romana, i dobrih i loših (nadam se da se slažemo da ima i jednih i drugih), ubacuju tu tragičnu formu koju izlizuju do gadljive slatkorečivosti i patetike, pa stvore tragičnog heroja da bi se o njihovom delu govorkalo isto tako praznim, ali slatkim, tačnije preslatkim rečima, od kojih možete dobiti nagon za povraćanjem.

Upravo sam bacio pogled na obližnju policu, evo Tonija Parsonsa, a nekim čudom se pored njega našao Kafka. Ukrasi na polici. Kafka je više puta pročitan, pa je čak i on ukras. Dobro, njegova knjiga je ukras. Zaista nema puno čitalaca ako ih definišemo strogo. U istom smislu nema mnogo ni pisaca. Izvinjavam se opet onima koji su protiv aristokratskog principa u umetnosti, on još uvek vlada, a kad umetnost postane pijačna delatnost biće više i pisaca i čitalaca. Ako bilo ko hoće da se bavi umetničkim stvaralaštvom, uže posmatrano pisanjem, onda mora pročitati Aristotelov spis ‘O pesničkoj umetnosti’. Šalim se, ne mora jer pisaca će uskoro biti koliko i čitalaca. Ostali neka drže knjige za gorepomenuti ukras.

writer-1129708_960_720

Da kažemo, ipak, koju reč o Aristotelovoj ‘Pesničkoj umetnosti’, jer je to ono što bih smatrao ključnim kada govorimo o izvoru umetničkog dela u pisanoj formi. Dakle, Stagiranin smatra da je tragedija ‘Podražavanje ozbiljne i završne radnje koja ima određenu veličinu, govorom koji je otmen i poseban za svaku vrstu u pojedinim delovima, licima koja delaju, a ne pripovedaju, a izazivanjem straha i sažaljenja vrši pročišćivanje takvih afekata.’ Ovo je najčuvenija definicija, iz koje proizilazi pojam katarse. Ovde je zgodno primetiti da Aristotel govori o otmenom govoru. Slično, gle čuda, govori i Šekspirov Hamlet u govoru glumcima. Otmen govor podrazumeva to da ima ritam, harmoniju i pesmu. Dakle, bez govorkanja, samo govor! Osnovnih šest delova tragedije su priča, karakteri, dikcija, scenski aparat, misli i muzička kompozicija. Sve oni koji hoće da napišu dramsko delo, neka se, eto,  ovoga drže. Barem za početak. Takođe, ne smemo izostaviti da je RADNJA ono što je najvažniji deo tragedije. U tragediji se ne podražavaju ljudi već se podražava život, sreća i nesreća, a one se pronalaze u radnji.bustos-756620_960_720 Aristotel mudro zapaža da je cilj našeg života delanje, a ne nekakva kakvoća života. Što se tiče podražavanja, ono nam je dato od prirode. Dakle, pesničku umetnost, i to eksplicitno Aristotel iznosi, sačinjavaju dva uzroka. Jedan je podražavanje, drugi osećanje ritma i harmonije. Kad govorimo o podražavanju to nikako ne sme skliznuti u nekakvo karikiranje, već je podražavanje pokušaj improvizacije. Recimo da je to neko ‘prirodno podražavanje’, ono je nalik prirodi, ali nije prirodno, jer je uvek upletena čovekova uobrazilja i umetnički doživljaj, o kome ne bih smeo da govorim jer mi se čini previše zagonetnim za ovako mali tekst. Ali da probamoda ilustrujemo na kratkom primeru , koji pominje Kant. Pesma ptica je po sebi lepa, ljudima prija, oni imaju neki doživljaj toga, mogu je tumačiti, mogu je preoblikovati, opisati kroz razna dela. Sad, ako neki čovek toliko dobro kopira cvrkutanje ptica gotovo da se ta dva ne mogu razlikovati. Vi ga nećete nazvati umetnikom, već običnim imitatorom, a čak u vama to ni neće izazvati utisak da je nešto lepo pred vama. S druge strane, ako neko ‘otmenim govorom’ opiše u svojoj priči ili pesmi cvrkutanje ptica i opiše kako ga je dirnula njihova pesma, to može i u vama izazvati osećanje lepog. To je zato što podražavanje nije imitiranje, već jedan vid improvizacije, slobodnog umetničkog izraza i inspiracije. Takva je ljudska priroda.

Procitajte i: Da li je u savremenom svetu čovek obezduhovljen?

U stvari, čovek je uzvišeniji u odnosu na sve ostale baš zbog ona prva dva uzroka koje Aristotel daje u ‘O pesničkoj umetnosti.’ Umetnost je sloboda, lepota, izraz, poruka, saosećanje, apstraktno preneto u konkretno i još mnogo, mnogo toga.

A kada govorimo o prodaji magle u umetnosti, a naročito u književnosti, sve prisutnija je. Mnogo toga je već napisano, i to su uglavnom varijacije na temu, u nedogled. Sreća je što čitaoci i dalje mogu da prepoznaju kako ta magla izgleda, mada ne zadugo. Piše se sve više, čita se sve manje, a i to što se čita je više poput ispijanja piva nego čitanja. Pravi pisci su oni čije knjige još nisu ni nastale, već su u stalnom postajanju.

Nije bitno, nema brige, vajldovski govoreći, čitava umetnost je beskorisna. Mislim da je on previše strogo to odredio, ali ako pročitate uz ovu rečenicu i par Šopenhauerovih, moraćete da se složite. Do tad, uživajmo u nadolaženju ‘kopipejst literature’ i progonu ‘teške mračne klasične’ koja čeličnim maljem kuje gadna pravila u književnosti, koja, gle čuda, postoje od kad je prvih drama.

foto: pixabay

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s