Marta Miljanić: Definiše me ono što stvaram

Marta Miljanić je već dobro poznato ime domaće modne scene. Ova mlada dizajnerka je još 2011. godine postala dobitnica “ELLE FASHION AWARD” za najbolju kolekciju. Više puta je izlagala u zemlji i inostranstvu, a kratko je radila i u Beogradskom Narodnom pozorištu. Vogue China, Elle, Grazia, Ghubar i mnogi drugi poznati modni strani i domaći magazini objavljivali su njene radove, a još kao student Akademije lepih umetnosti spajala je nespojivo.

Ako je pitate odakle dolazi čovekova snaga, reći će vam da je to uvek iznutra, a ne spolja. Njen iskren intuitivni izraz menjao se godinama, a kako je jednom rekla, radi uglavnom sa crnom bojom, ne zato što je lakše, nego zato što je crna boja ona koja najbolje predstavlja ono što ona jeste. Ipak, nije joj strano ni eksperimentisanje, igranje sa formama, ali i prenošenje čitavih ideja drugih umetnosti u njene kolekcije izražavanjem čvrstih stavova i emocija. Jednostavne, a mistične, Martine kolekcije uvek ostave snažan utisak jer se ova dizajnerka uvek potrudi da uradi nešto neočekivano na domaćoj modnoj sceni.

Tako je i sa njenom najnovijom kolekcijom “Ultraviolence” (S/S 2017) koju je predstavila na prošlogodišnjem Serbia Fashion Week-u u kojoj je, kroz svoj lični doživljaj, elementima punk, rock i metal kulture prenela energiju bunta i borbe za slobodu čitave jedne muzičke ere i generacije tih pokreta. Ova „linčovska“ kolekcija je, prema rečima modne kritike, teška, mračna i agresivna sa primesama fetišizma, a fokus je na koži i crnoj boji sa elementima u vidu nitni, bodlji, pertlanja.

Kako je biti modni dizajner u Srbiji? 

Ponekad je naporno raditi ovaj posao, posebno u zemljama gde tržište nije razvijeno, ali ko hoće, nađe i način. Nemam nameru da bilo koga uvredim, ali pored ljudi koji su školovani za ovaj posao i koji ga rade sa smislom, u našem okruženju imamo ekspanziju onih koji preko raznih stranica za prodaju na društvenim mrežama nude kopije modela i ostalo. Ljudi na našim prostorima, zbog nepostojanja tržišta, nemaju kriterijume u odlučivanju pri kupovini, a nemaju ni kupovnu moć. Nekima nije bitan kvalitet, a neki ga žele za male pare. Vlada haos, po mom ličnom mišljenju, ali treba biti pametan pa se iz tog haosa izdvojiti. Biti iskren prema onome što radiš i ne odstupati od onoga što si zacrtao. Ono što vredi će opstati. Treba raditi svoju stvar. Pomenula sam namerno društvene mreže jer je sva komunikacija odavno prešla tamo, a danas, zahvaljujući društvenim mrežama možete i da stvorite biznis. Ono što mogu da zaključim po svom iskustvu jeste da su ljudi podeljeni na one koji prate dizajnere (generalno modnu scenu) i one koji isključivo kupuju samo ono što vide na nekoj poznatoj ličnosti. Ja sam između ta dva našla neki balans napravivši kompromis.

Kako bi opisala svoje radove? Šta ih karakteriše?

Kada pogledate u ogledalo videćete svoj odraz. Na isti način gledam svoj rad. Ono što stvaram me definiše i obratno.

Photo Dusan Milovanovic                                                                     foto: Dušan Milovanović

Po čemu se razlikuju tvoji radovi sa početka karijere od ovih danas?

Ako se osvrnete na moje radove sa početka karijere, pre svega možete videti kako sam se kao dizajner menjala, bila kreativnija, kako sam transformisala modele, bavila se raznim temama i uvek tražila inspiraciju u stvarima koje istinski volim. Ipak, mislim da sam stvorila izvesnu prepoznatljivost i svojstvenost i da sve kolekcije prožimaju kao celina koja se prepliće sa sledećom. Volim da povezujem stvari, mada sam imala momenata i kad iskočim iz koloseka i stvorim nešto što se možda ne bi na prvu loptu povezalo sa mnom. S godinama, postala sam zrelija i sada na mnogo drugačiji način percepiram stvari oko sebe, a tako im i pristupam. Proširila sam paletu svojih interesovanja i, što sam starija, to sam radoznalija. Neki ljudi sa godinama postaju povučeniji ulazeći u neku rutinu,a sebi to, niti dozvoljavam, niti je u mojoj prirodi.

Tvoj diplomski rad  pod nazivom “Turning syncretism into an object of desire” na Akademiji lepih umetnosti predstavljao je kolekciju inspirisanu modernom arhitekturom, ali i tradicionalnom afričkom umetnošću. Odakle ideja za takvu temu, odnosno za spajanje modernog sa etno-motivima? 

Diplomska kolekcija je od mene zapravo napravila dizajnera i definisala me. Ona je moj kamen temeljac. Znanje i iskustvo u praksi koje sam stekla dok sam je stvarala  primenila sam u kasnijem radu. Tema koju sam izabrala bila mi je vrlo izazovna jer se ranije nismo upuštali u takvu vrstu projekata, niti  praktičnog iskustva.  Moj profesor Vladimir Lazarević svojim kritikama i savetima terao me je na  svakodnevne probe, a kao nekome ko nije imao nerava za detalje i ko se nije mnogo bavio istim, ovakva pomoć je bila ključni momenat. Često sam, radeći diplomsku kolekciju, bila na ivici da odustanem, ali sam zahvaljujući Vladimiru naučila kako treba da pristupam  svom radu i da je neophodno mnogo discipline. Naučio me je šta znači biti dizajner .

Učestvovala si i na Fashion Clash-u u Holandiji, najpre 2013. godine, a samo godinu dana kasnije, ponovila si svoje učešće tamo i predstavila se svojom, tada već šestom kolekcijom. Koja je razlika između njihove i naše modne scene?

FASHIONCLASH je bio  predivno iskustvo i, na neki način, odskočna daska za moju sadašnju inspiraciju i stvaralaštvo.  Toliko kreativnosti na jednom mestu sa svih strana sveta! Pri tom tamo nećete videti korporacije, brendove, već mlade talentovane dizajnere čiji se rad uglavnom može okarakterisati kao umetnost, a ne komercijalnost. Osetila sam tamo mnogo podrške i hrabrosti. Bila sam slobodna, bez trunke straha i sa puno samopouzdanja sam stajala iza onoga što jesam i što stvaram. Volela bih da mi se takvo iskustvo još jednom ponovi.

U tvom radu uglavnom preovlađuju crni teški tonovi, mrak. Međutim, primetno je da si poslednjih godina unela i pastelne boje. 

Imam prijatelje koji se često šale na račun moje takozvane hromofobije, jer uglavnom radim sa crnom. (smeh) Tema moje bridal kolekcije u pastelnim tonovima  “Something to Remember“  inspirisana je osamdesetima. Nije me bilo strah da eksperimentišem i da se oprobam u novim izazovima. Prosto nekad imam želju da vidim kako ću se i tu snaći. Nikada ne sputavam svoj osećaj.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

foto: Marko Arsić, Dušan Milovanović i Jelena Radosavljević

Osamdesete godine prošlog veka  odstupale su od standardnog, kada je sve bilo prenaglašeno bez pravila. Ova kolekcija inspirisana je fotografijama Steven Meisela koji je 1984. godine fotografisao Madonu za cover albuma “Like a Virgin”. Madona ti je oduvek neprikosnovena muza.

Da, Madonna je jedinstvena! Promenila je tok pop kulture i dala joj na značaju. Bavila se mnogim socijalno-društvenim temama u vreme kada je većina ćutala, i zaista je velika modna ikona pa ni ne čudi što je večita inspiracija mnogim dizajnerima.

Ljubitelj si dobre fotografije. Koga bi izdvojila sa sa svetske scene, osim pomenutog Meisela?

Da, ima više fotografa čiji me rad inspiriše. Među njima izdvojila bih recimo imena kao što su Guy Bourdin, Helmut Newton, Peter Lindbergh, Nick Knight, Juergen Teller. Mislim da ne moram da objašnjavam zašto sam zaljubljenik njihove estetike. (smeh)

Vidljiv je tvoj fokus i na drugim umetničkim žanrovima u radu, na fotografiji, na filmu, muzici, književnosti. Oslanjaš se i na rad drugih umetnika. Odakle inspiracija baš u knjizi „Paklena pomorandža“?

Veliki sam ljubitelj književnosti i filma, pa sam samim tim  u jednom trenutku želela na svoj način da interpretiram stvar. Roman Entoni Burdžisa, pa i sama interpretacija istog dela u filmu Stenlija Kjubrika bila mi je inspiracija za diplomski rad iz scenskog kostima još za vreme studija. Kasnije sam skice iz scenskog kostima iskoristila za jednu od svojih kolekcija. Nakon toga inspiraciju sam našla i u filmu “Black Swan“ i u baletskom  delu Čajkovskog “Swan Lake“.

Photo Dusan Milovanovic i Jelena Radosavljevic 2

„Ljudi na našim prostorima, zbog nepostojanja tržišta, nemaju kriterijume u odlučivanju pri kupovini, a nemaju ni kupovnu moć. Nekima nije bitan kvalitet, a neki ga žele za male pare. Vlada haos, po mom ličnom mišljenju, ali treba biti pametan pa se iz tog haosa izdvojiti. Biti iskren prema onome što radiš i ne odstupati od onoga što si zacrtao. Ono što vredi će opstati. Treba raditi svoju stvar.“

Photo Dusan Milovanovic i Jelena Radosavljevic 3
foto: Dušan Milovanović i Jelena Radosavljević

U vrlo interesantnoj kolekciji inspirisanoj gejšama prikazuješ prošlost, ali opet kroz futurističku vizuru i ponovo se oslanjaš na književnost i film kao izvore inspiracije. 

Da, baš kao i u mom diplomskom radu, povezala sam futurizam sa tradicijom. Ponovo sam našla inspiraciju i u književnosti i u filmu radeći na kolekciji “Ode to Geiko“, i to u „Memoarima jedne gejše“. Za mene je to najkreativnije što možete da radite, da uzimate elemente iz prošlosti i da ih ukrojite sa modernim, a da kroz sve to bude prožet vaš lični pečat.

Photo Dusan Milovanovic 9
foto: Dušan Milovanović

Takođe, u tvojoj poslednjoj kolekciji Ultraviolence, tu su muzičari, poput fantastične estetike spota “Blow Your Trumpets Gabriel” benda Behemoth, zatim agresivan sirovi dokumentarac “FIX-The Ministry Movie”, a tu je i  Dejvid Linč kao inspiracija. Šta te je najviše inspirisalo kada je o njemu reč?

Dejvid Linč je uvek eksperimentisao sa mejnstrimom i avangardnim. Njegova mračna estetika i još mračniji pogled na stvarnost, koji je isprepletan sa trenucima ekstremnog nasilja u njegovim filmovima, oduvek su mi bili inspirativni,  bilo da je u pitanju njegov rediteljski pečat ili onaj producentski. Njegova estetika je uvek bila čudnovata, na granici ružnog i  lepog.  Linčov stvaralacki pečat je tako jak i specifičan. Oduvek me je privlačio.

Photo Dusan Milovanovic 7
foto: Dušan Milovanović

Uskoro očekujte još noviteta, najavljuje Marta, a do tada pogledajte njene kolekcije na fejsbuk stranici Miljanić Marta ili na instagramu martamiljanic.

17176041_1797174470308505_443124713_o

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s