Jean-Michel Basquiat: Od bruklinskih zidova do svetskih muzeja

 

Neoekspresionizam je pravac u modernoj umetnosti, koji se razvijao  od 1970. godine i bio najdominantniji osamdesetih. Sličan je američkoj lirskoj apstrakciji, a u Evropi je poznat kao reakcija na konceptualnu umetnost i minimalizam. Inspirisani delima  Georga Grosa, Maksa Bekemana i Edvarda Munka, neoekspresionisti su se vraćali slikanju raspoznatljivih objekata. Jedan od najizrazitijih pripadnika ovog pravca u američkom slikarstvu bio je Žan Mišel Baskijat.

Žan-Mišel Baskijat bio je američki slikar i muzičar. U svet likovne umetnosti uplovio je sa svojim drugom Elom Dijazom uličnim grafitima, potpisujući radove pod pesudonimom SAMO.

jean_michel_basquiat_800.jpg

Crtežima i natpisima Baskijat je pokušavao da ukaže na različite fenomene, od rasne diskriminacije, preko klasnih razlika i socijalne hipokrizije, do istorije Afroamerikanaca. Aludirao je na probleme modernog društva, a najviše na sociološke razlike inspirisane multietičnom, hip-hop kulturom, pa su kritičari njegovo slikarstvo često klasifikovali u post-grafiti umetnost.

Baskijat je sarađivao sa mnogim poznatim umetnicima svog doba. Radio je sa Kitom Hiringom, koji ga je pratio još dok se bavio grafitima, a 1981. godine  upoznaje Vorhola. Njih dvojica vrlo brzo postaju nerazdvojni prijatelji, a Baskijat je boravio u Vorholovom ateljeu  sve do njegove smrti koju je vrlo teško podneo.

TSENG-KWONG-CHI-Basquiat-and-Warhol-Collaboration-standing-1985-30h-x-30w-in-Ed.-of-9-50h-x-50w-in-Ed.-of-5.jpg

Biografski film “Baskijat”, nastao je 1996. godine i govori o Baskijatovom gorkom razočaranju u svet koji ga je okruživao, ali i o stalnoj borbi sa istim, a prikazuje i Baskijatov odnos sa Vorholom. Režirao ga je Džulijan Šnaber, a glavnu ulogu tumači Džefri Rajt, u ulozi Baskijata. Vorhola glumi Dejvid Bouvi koji je lično poznavao Žan-Mišela Baskijata i sarađivao sa njim.

Sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka Baskijat je bio na vrhuncu slave, ali potpada i pod uticaj narkotika. Posle Vorholove smrti, 1987. godine, upada u depresiju, udaljava se od ljudi i počinje ponovo sa upotrebom heroina. Godinu dana kasnije, 12. avgusta 1988. Žan-Mišel Baskijat umire od prevelike doze.

fashion156-jean-michel-basquiat-2.jpg

Ovaj avangardni američki umetnik  se, jednostavno rečeno, oduvek  razlikovao od drugih. U šarenoliki svet Njujorka dodao je svoje jarke boje, pokušavajući da izmeni postojeće stanje. Njegov pogled na svet bio je buntovan, slobodan i nedorečen. Bio je natprirodno nadaren, samouk, bez diploma umetničkih škola. Na njegovim radovima mogu se videti natpisi na više jezika, ali i više pisama, kao i brojevi, piktogrami, logoi, simboli, dijagrami i drugi karakteri.

10a20479b20d54e0b2664e244875522f.jpg

Na njegovim platnima dominiraju prizori kostura, unutrašnjih organa, obrisa ljudi, grotesknih lica i  prizori tekstova na pozadini različitih boja koje ukazuju na bogato umetnikovo iskustvo i umeće sa grafitima i uličnom umetnošću. Čestu pojavu grubih lica koja je slikao objašnjavao je činjenicom da je svet prepun baš takvih ljudi i takvih lica.

 

 Želeo je da u njihovim očima probudi radoznalost. Njegovi grafiti jasno su oslikavali snažno izraženu sarkastičnu poruku, kao i kritiku i opomenu tadašnjem američkom potrošačkom društvu.

Oslikavajući zidine blokova svog grada, Baskijat je nastojao da sve češće uključuje reči u svoje slike, pa je postao poznat po političko-pesničkim grafitima. Napravio je spoj poezije, crtanja i slikanja, slike i teksta, apstrakcije i figurativnosti, simbiozu istorijskih informacija i savremene kritike. Neke od glavnih tema njegovih dela bile su priče o crncima, o njihovoj istoriji, slavi i bolu, o mučnim temama kolonijalizma, ropstva i diskriminacije. Sve te teme provlačio je kroz različite kulture i epohe. Primetno je da se njegov stil odlikovao brzinom slikanja, a donekle je naginjao i ka apstrakciji. Rekla bih da se na svojim platnima nije zadržavao dugo. Bojio ih je hitro, natapajući boju preko boje, ispisujući različite poruke. Posmatrajući njegova dela, stiče se  utisak da se možda plašio da mu ideje i misli koje su navirale ne odlutaju nekud, pa se trudio da ih sve zabeleži, naslika i napiše. To je radio bez pritiska, bez preciznosti, ali sa ogromnom željom da bude primećen I da dopre do publike.

Slikao je na svemu što bi mu bilo na dohvat ruke u datom trenutku: na kutijama, šlemovima, gumama, na odeći, frižiderima, pisaćim mašinama… Da bi se bolje razumela Baskijatova umetnost, treba imati uvid i u njegovu ljubav prema muzici, koja je davala ton njegovom stvaralačkom ambijentu. U slikama i crtežima je tokom godina pokazivao afinitet za džez, bluz i operu. Pored muzike, ostvarivao je dijalog i sa uličnom umetnošću, sportom, stripom i ostalim kulturnim fenomenima provlačeći različite poruke kroz svoje poetičke i kritičke fraze i zapise. Pitanja koja je on postavljao u svojim delima i dalje su aktuelna. Iako mnogi Baskijatove radove posmatraju kao “dečije crteže”, u istoriju umetnosti uveo je do tada neviđene spojeve. Ko god je posmatrao Baskijatove slike i crteže, mogao bi da primeti da je Baskijat voleo eksperimentisanje i inovacije i da nije želeo da bude isti kao ostali. To mu je lako i pošlo za rukom.

MTE5NTU2MzE1OTcyNzk3OTYz.jpg
Baskijatov umetnički put je vrlo munjevito krenuo uzlaznom putanjom – od bruklinskih zidova do sveta muzeja, od nepoznatog i siromašnog čoveka do umetničke zvezde. Ključne reči njegove karijere mogle bi biti: brzo, mnogo i rano. Slava i nagli preokret njegovog života doneli su sa sobom mogućnost i želju za korakom u neistraženo i nepristupačno, želju za stalnim postizanjem količinski višeg, ali, sa druge strane, i osećaj praznine.

Pogođen smrću bliskog prijatelja, a delom i naglim dosezanjem samog umetničkog vrha, Baskijat je ugasio vatru u svojim očima, oprostivši  se sa svojim platnima i četkicama. Uz Hendriksa, Morisona, Džonsa, Kobejna i Dženis, pridružio se čuvenom “Klubu 27”.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s