Nišči – Vidosav Stevanović

vidosav stevanović nišči

Ne znam koliko je Vidosav Stevanović poznat u našim krajevima. Verovatno još ne stiže na red za čitanje od Svetislava Basare, Isidore Bjelice, Vesne Vukelić, Sanje Marinković i ostalih literarnih veličina. Iako piše bogatim rečnikom i retko viđanim konstrukcijama, niko mu neće dati za pravo da se može svrstati u rang najboljih srpskih pisaca današnjice. Za mene, reč je o najboljem piscu „sa ovijeh meridijana“, koga stavljam pero uz pero sa Momčilom Nastasijevićem (pročitati pripovetku „Priča o nedozvanoj gospođi i gladnom putniku“).

Od strane objektivnih kritičara opisana kao „sva­ko­ja­ko naj­čud­ni­ja knji­ga u no­vi­joj srp­skoj knji­žev­no­sti“, Nišči donekle predstavlja rodoslov porodice Mladenovića iz sela Cvetojevac, nedaleko od Kragujevca. Roman je nastao u vreme kada se Stevanović, napustivši studije u Beogradu, vratio u rodni grad i istraživao njegove skrivene priče, živeći sa pijancima, damama sumnjivog morala i ostalim živopisnim likovima sa margine kragujevačkog društvenog života. U tom periodu nastaje i „Refuz Mrtvak i druge pripovetke“ i za mene neprevaziđeni „Testament„, ali o tome ću pisati kasnije.

Dešavanja u porodici Mladenovića pratimo iz perspektive Konstantina Gorče, „prijatelja svetlosti, izviditelja neprijatelja, ispunjenog samosudnom mišlju, po nalogu unutarnjih pregalaca i pravilima samosazdanija“. Mladenovići su personifikacija celokupne srpske nacije i sva dobra ili loša dela koja im se pripisuju predstavljaju stvari koje su Srbi kroz istoriju često radili. Ubiti bližnjeg svog, umesto ljubiti, uzeti tuđu ženu, umesto ne uzeti ništa tuđe, biti neumeren u jelu i piću, naspram biti umeren… i još mnogo toga veoma bliskog umu određenih slojeva našeg stanovništva. Mladenoviće pratimo od doseljavanja iz Južne Srbije u vremena srpskih ustanaka i balkanskih ratova, do 1941. i fašističkog divljanja po Kragujevcu.

A9DF5939-E884-41B1-9672-D27238D9B40E_mw800_mh600_s.jpg

Stevanović uvodi nebrojeno mnogo likova, od kojih su neki nosioci radnje, dok ostali služe kao pomoć pri ilustraciji ili opisivanju nekog događaja. Jedan jedini epitet koji stoji uz svakog od likova je dovoljan da bez daljeg objašnjavanja stvorimo sliku o njemu: bezličan, pticolika, masnoguza, milokrvni, ludojeba, nemoćnik, zlatousti, podmigljivi…

Na početku romana Konstantin Gorča izjavljuje: „Lica i događaji u ovoj domaćoj priči su izmišljeni. Ali, nisu izmišljeni: Svet i njegov Tvorac, mnogopominjani grad Kragujevac, i njegovi skudoumni žitelji“. Kome se na kraju knjige zahvaljuje i zašto, ostaje na vama da saznate 🙂

Meni lično je najveće oduševljenje izazvao deo „Nadgrobnoje slovoridanije iliti leš koji bega“ i pitanja koja novinar Milorad Pantović, „prozvan i Gandi, radi mršavosti svoje“, postavlja bez želje da čuje odgovor, jer veruje da ga zna:

Među trideset golih dripaca, kako ćete prepoznati Šumadinca-ubicu?

Kako jedete govna: kašikom, rukama ili iz tuđe guzice?

Da li biste izdali cara na Kosovu?

Ko želi da propadne Jugoslavija: mi, ili oni?

Da li biste ubijali, izdavali narod, silovali, kada vas niko ne bi kažnjavao?

Zašto ste pravoslavci, mnogoterpnici, kada se više isplati biti katolik?

Preporučujem vam da pročitate Nišči ako imate mogućnosti ili da u komentarima dodam još neko objašnjenje. Zajedno sa „Testamentom“ i „Refuzom Mrtvakom“ imaćete celinu Stevanovićeve živopisne vizije istorije Kragujevca i dešavanja u njemu kroz razne epohe.

Biografiju Vidosava Stevanovića možete naći na Wikipediji. Za svoju prozu, on koristi naziv „fantastični realizam“. Roman „Refuz Mrtvak“ možete preuzeti ovde.

Advertisements

7 Comments Add yours

  1. mijat kaže:

    Tu knjigu svaki dan vidjam u skolskoj biblioteci i razmisljam se da je uzmem, moracu cim zavrsim ovih nekoliko sto sam ih sad dovukao kuci…

  2. Dejan Jov;i kaže:

    Izvanredni, nepravedno zapostavljen pisac. Nišči su remek delo, Testament literalno čudo, a Carski rez poezija. Pisac članka je savršeno ilustrovao paradoks savremene skribomanije i hiper produkcije lažne literature. Estradna stvarnost se, neminovno reflektuje i u izdavaštvu. Na žalost. Kritičari, urednici, kao da ne čitaju ništa osim senzacionalističkih, vulgarnih štiva. Teorija zavere i trendova istorijskih, mističnih romana. A imaju književno blago ispred sebe. Po mom skromnom mišljenju, literatura Vidosava Stevanovića će biti teško dostižna, a njegov značaj i mesto ne samo u našoj literaturi, će budućnost sigurno postaviti na svoje, značajno mesto.

    1. stF1 kaže:

      Hvala na komentaru 🙂 Možeš li da to isto postaviš na http://www.zabaviste.in.rs jer to je nova adresa našeg sajta

      1. Dejan Jov;i kaže:

        Nema mogucnosti da se komentar prebaci na novi sajt. Clanak koji sam komentarisao, se otvara samo u prve tri ili četiri rečenice.
        Pozdrav

  3. Dejan Jovcic kaže:

    Izvanredni, nepravedno zapostavljen pisac. Nišči su remek delo, Testament literalno čudo, a Carski rez poezija. Pisac članka je savršeno ilustrovao paradoks savremene skribomanije i hiper produkcije lažne literature. Estradna stvarnost se, neminovno reflektuje i u izdavaštvu. Na žalost. Kritičari, urednici, kao da ne čitaju ništa osim senzacionalističkih, vulgarnih štiva. Teorija zavere i trendova istorijskih, mističnih romana. A imaju književno blago ispred sebe. Po mom skromnom mišljenju, literatura Vidosava Stevanovića će biti teško dostižna, a njegov značaj i mesto ne samo u našoj literaturi, će budućnost sigurno postaviti na svoje, značajno mesto.

  4. Ana kaže:

    Staviti Svetislava Basaru u isti niz sa Isidorom Bejlicom, Vesnom Vukelić i Sanjom Marinković veliki je gaf koji bi mogao učiniti upitnim i ostatak teksta.

    1. StF1 kaže:

      U stvari je greška što je Basara pomenut u istom tekstu sa Vidosavom Stevanovićem i to na mnogo nivoa…

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s