Beležnice Sergeja Dovlatova

довлатов

Sergej Dovlatov jedan je od onih sovjetskih pisaca koji dok je živeo u SSSR zbog cenzure nije mogao da objavi nijednu knjigu, ali je na sreću književne umetnosti emigrirao 1979.  Tokom 80-ih u USA uređuje list ruske emigracije „Novi Amerikanac“, vodi autorske programe na „Radio Sloboda“, ali što je najbitnije konačno objavljuje svoje knjige. U 90-im godinama postaje omiljen, jedno vreme čak i kultni pisac, i u Rusiji.

U domovini je radio kao novinar i kustos Puškinovog muzeja i bio član književnog udruženja Peterburga(ondašnjeg Lenjingrada). U tom udruženju ga i danas smatraju svojim brendom jer je u svojim knjigama opisao intelektualni svet Lenjingrada 70-ih godina 20.veka.

dovlatov 1

Njegovo književno stvaralaštvo mnogo duguje novinarskom stilu, a on sam je svoj umetnički metod nazivao „teatralizovanim realizmom“. U njegovom stilski virtuoznom pričanju ponekad je teško razlikovati književnog heroja i samog autora.

Kao najvećeg književnog uzora ističe Čehova:

Moguće je osećati strahopoštovanje pred Tolstojevim umom. Oduševljavati se Puškinovom elegancijom. Uvažavati moralna istraživanja Dostojevskog. Humor Gogolja. I tako dalje. Ali želimo da ličimo samo na Čehova.

Zbirka Beležnice je skup anegdota, mikro-novela, aforizama i zapisa koja po atmosferi i apsurdnim situacijama podseća na Danila Harmsa. Nije zato čudo što je novosadski izdavač „Rubikon“ objavio u svojoj ediciji „Slučajevi“ koja nosi naziv po čuvenom Harmsovom delu.

Beležnice su podeljene u dve celine: Solo na andervudu(Lenjingrad 1967’1978) i Solo na IBM-u(Njujork 1979’1990). U njima su mnoge ideje za njegova druga dela i citati iz njih. Donele su mu veliku popularnost jer su ih svetski časopisi objavljivali kao humorističke priloge.

сталин-Довлатов-песочница-517647

Junaci prvog dela ovih beležaka su stanovnici Peterburga, posebno onaj za tadašnji SSSR karakterističan sloj intelektualnih neradnika i besmislenih erudita, veselih zlosrećnika. Dovlatov nam na duhovit način daje sliku tog društva koje se oseća pomalo besmisleno i nepotrebno u sovjetskom sistemu.
*
Književnik Čumandrin patio je od zatvora. U svom klozetu obesio je transparent:
– Teško – ne znači: nemoguće!
*
Jednom sam poslao rukopis u Literaturnuju gazetu. Dobio sam ovakav fantastičan odgovor:
– Vaša priča nam se veoma dopala. Objavljujemo je u aprilu ove godine. Mada je malo nade. S prijateljskim pozdravom, Citrinjak.
*
Jaša Fruhtman vodio je hor starih boljševika. O tome je govorio:
– Pišem memoare pod nazivom „Video sam one koji su videli Lenjina“!
*
Jednom se pisac Demidenko i ja smestili na sanduke pokraj prodavnice pića. Čekamo da se otvori. Pored prolazi jako zapuštena pijanica. Obraća nam se
– Koliko je sati?
Demidenko odgovara:
– Nemamo sat.
I zatim:
– Takav je selavi.
Pijanica ga prezrivo pogleda:
– Takav je selavi? Ne kaže se takav je selavi nego takva je selavi. To je ženski rod, neznalico!
Demidenko se potom oduševljavao:
– Kod nas čak i pijanice mogu da predaju francuski jezik!
*
Upitao sam osmogodišnju kćerčicu:
– Bez prozora, bez vrata – puna soba ljudi. Šta je to?
– Zatvor – odgovorila je Kaća.

U drugom, emigrantskom delu zbirke pronicljivo i sa humorom su opisane teškoće i problemi adaptacije ruske emigracije u Americi. I tu je ipak najveći deo anegdota vezan za piščeve prijatelje Brodskog i Genisa.

*
Snažna osećanja su nenacionalna. Samo to već govori u korist internacionalizma. Radost, tuga, strah, bolest – lišeni su nacionalne obojenosti. Ne zvuči li apsurdno:
– Zaridao je kao tipični Nemac.
*
Posle komunista najviše mrzim antikomuniste.
*
Varijanta reklamnog plakata u centru – Letite avionima Aeroflota! I u centru portret emigranta Barišnjikova.
*
Jednom sam razgovarao s predstavnikom druge emigracije. Govorili smo o ratu. On reče:
-Da, bilo je teško pod Staljingradom.
I dodade:
-No i mi smo boljševike prilično udesili!
Zaćutao sam , potresen dubinom i raznovrsnošću života.
*
Dogodilo se to u našoj ruskoj koloniji.Žena i ja ulazimo u lift.Za nama američka porodica majka, otac, šestogodišnji dečak. Poslednji dospeva emigrant zrelih godina. Kaže dečaku
-Pritisni treći sprat.
Dečak ne razume.
-Pritisni treći sprat!
Moja žena interveniše
-On ne razume. Amerikanac je.
Nije da se emigrant srdi. Pre – izražava čuđenje
-Ne razume ruski jezik?Uopšte ne razume?Štaviše treći sprat ne razume?!Kakav ograničen dečak!
*
Paromonov je govorio o muzikologu Štejnu:
– Evo gledaj. Genijalnost je, moglo bi se pomisliti, takva važna stvar, a ne prepoznaje se odmah. A glupost iz čoveka prosto izbija.
*
Brodski je govorio da voli metafiziku i spletke. I dodavao je:
– Što je u principu jedno te isto.
*
Lekari zabranili Brodskom da puši. To ga je jako mučilo. Govorio je:
– Popiti ujutro šolju kafe i ne zapaliti?!Tad se i nemaš zašto buditi!
*
Jednom su Sašu Genisa prevarili u knjigovodstvu njujorškog lista na ruskom jeziku. Za 15 dolara. Genis je otišao da razjasni nesporazum. Obratio se glavnom uredniku. Ovaj prekorno reče
Pa šta su za vas 15 dolara? A za našu korporaciju to su velike pare.
Genis se, šokiran, izvinio.

Dovlatov je jedan od onih majstora reči čije pisanje deluje lako i jednostavno, samo oni koji su se nekad suočili sa praznim papirom ispred sebe u želji da iskažu nešto znaju da to nije tako ili kako on kaže:

U književnosti složeno je shvatljivije od jednostavnog.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s