Evropska civilizacija: Zašto treba da budemo zahvalni grčkom duhu?

Početak grčke civilizacije, I deo

Stara Grčka je kolevka evropske civilizacije. To je opšte mesto. Iako svi to znaju kao definiciju pokušajmo da pružimo neke racionalne razloge za takvu tvrdnju, i to uz oslonac na Hegelovu Filozofiju istorije.

Malo ljudi danas uzima u obzir da početak grčke civilizacije počinje dolaskom stranaca. Naime, kolonisti dolaze u Grčku u periodu od 15. do 14. veka pre nove ere. Ti narodi su najpre bili civilizovaniji i napredniji u pogledu kulture u odnosu na Grke.

Međutim, tokom tog naseljavanja dolazi do stapanja najraznovrsnijih nacija. Hegel ovaj period još uvek naziva neistorijskim. Najpre zato što nemamo naučne osnove za opravdanje činjenice koji su zaista narodi bili izvorno grčki, a zatim i što taj period još uvek  možemo nazvati mračnim.  Zašto mračnim? U to vreme još uvek se ne odlaže oružje u vreme mira, zemljoradnja nije razvijena i stanovnici su okrenuti stalnoj odbrani svojih naselja od pljačkaša. To je stanje opšte nesigurnosti i otimanja, pa su stalne seobe naroda na teritoriji Grčke. Što se tiče ‘političke uređenosti’ vladar je onaj koji je u stanju da održi svoju poziciju ma kojim sredstvima. To je jedno primitivno političko uređenje, gotovo bez zakona.

Ipak, nakon nekoliko vekova ovakvih previranja unutar Grčke, dolazi lepši period ove civilizacije. Nemoguće je ne diviti se Grcima.

statue-of-homer-bavarian-state-library-munich.jpg

Najvažnija ličnost u svakom životu Grka postaje Homer. On je vrhovni element grčke stvarnosti, učitelj Starih Grka.

Grci su napravili veliki iskorak. Iako su preuzeli božanstva od  gore pomenutih doseljenika, oni su ih preoblikovali i oduhovili. Tako se rodila religija. Da ne bude zabune, to nije bilo proces koji se dogodio preko noći.

Drugi bitan momenat je to što su Grci bogove prikazivali u ljudskom obliku. Hegel, kao i Šiler, izvodi zapažanje: ‘Kad su bogovi još bili ljudskiji, ljudi su bili božanskiji.’

Pa, slično imamo i mnogo kasnije u hrišćanstvu – otelotvorenje Boga na zemlji, u obliku njegovog sina.

Ali, vratimo se Grcima. Bog je postao čovekolik, a to učvršćuje grčki duh. Homerova Ilijada i Odiseja su ‘biblija’ Starih Grka. Iz tih epova su izvlačili prve pojmove o svetu i bogovima, izvodili apstraktne pojmove, ali i zadobili svest i osećaj da pripadaju jednom narodu. O Homeru ne možemo sad polemisati i poreklu samih spevova, ali bitno je uvideti svrhu Homerovog stvaralaštva u grčkoj civilizaciji.

Delphi.jpg

Najznačajniji bog za Grke je Apolon. Prikazan je kao bog svetlosti, a kasnije je sticao i druga svojstva. Njegova glavna uloga je borba protiv mračnih sila. Apolon je bog heroj koji svojim strelama savladava zmiju Pitona, koja personifikuje zlo i mrak podzemlja. Ali nije samo to Apolonova uloga. On je i najbolji primer izraza morala u religiji, jer prolazi kroz pokajanje što je ubio Pitona. Proročište u Delfima je podignuto u čast ovog boga, ali i kao mesto koje će pružiti priliku da se pokaju za svoja nedela i dobiju odgovore na pitanja koja ih muče.

17580022_10212403526544569_1073444379_n.jpg

Ono što je takođe važno u razvoju grčkog duha jeste jak individualni princip. Grci su ga više nego išta negovali i razvijali. Hegel zapaža da razlog tome leži najpre u fizičkom svojstvu same teritorije Grčke. Razuđene obale i raznovrsno zemljište ukazuju na to da ne postoji čvrsto jedinstvo, već da svaki grad-država ima svoje individualne principe. Pa ipak, oni pripadaju jednom narodu. Kao što je rečeno, povezuje ih religija, a naravno i jezik kao sredstvo komunikacije. Iako Grk toga vremena oseća pripadnost jednom narodu, on neće podrediti interese polisa u kome stanuje nekim opštim principima koji bi trebalo da stoje u ime svih Grka. Zato je još uvek princip individualnosti ono što je snažnije od principa ujedinjenja.

Kao što je teritorija Grčke raznolika, tako su raznolika i politička uređenja svakog od polisa koji se formira unutar zemlje. To se kasnije najoštrije pokazalo u Peloponeskim ratovima. Glavne sukobljenje strane su Atina i Sparta. Dva potpuno različita politička uređenja. Gradovi države koji svaki zasebno izražava svoj individualni princip. Upravo ovakva raznolikost upućuje na zaključak da je grčki duh pokretljiv, promenljiv i da nema monotonije, već stalnih promena.

d6850e5c5a3d5450b47f9ba8604c6674

Prvi put kad su Grci nastupili jedinstveno jeste u ustajanju protiv Azije, kada ih je Agamemnon ujedinio i poveo na Troju. Tada su bili bezgranično srčani i hrabri.

Na neki način, sa Ahilom, poetskim mladićem, počinje pravi grčki život, život jedne civilizacije i njenog duha. Interesantno, isto tako se i završava kroz jednog pravog mladića – Aleksandra Makedonskog. Zajedničko im je to što obojica umiru mladi. O tome u drugom delu, ali i još važnijoj misli vodilji koja upućuje na Hegela, a to je: Duh već sadrži, barem u tragovima čitavu istoriju.

Nastaviće se

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s