Komisija

 

Poručnik Sagua je sedeo u dugačkom hodniku, izbegavajući pogled stražara. Sagua nije bio brbljivac, ali tišina ga je pritiskala i činila nervoznim, tako da je odahnuo kada je metalni glas progovorio sa razglasa:

-Uvedite poručnka Saguu.

Gotovo je poskočio sa stolice i u pratnji stražara mirno ušao u prostoriju gde je zasedala Komisija za incident na Teritoriji Velikih mačaka. Ne krijući prkos u pogledu, preleteo je pogledom preko dugačkog stola za kojim je sedela mešovita grupa vladinih službenika i viših oficira.

-Sedite, poručniče–gojazni general mahnu ka drvenoj stolici.

Sagua sede i položi ruke na kolena. Nije bio zatečen činovima, hrpom zvezdica i civilima u skupim odelima, mada mu je za oko zapala prilika u belom mantilu, koja kao da nije obraćala pažnju na njega, već je pasionirano prelistvala hrpu dokumentacije.

-Znate zašto ste ovde, pretpostavljam? – ukočeno lice jednog od civila progovori ravnim, hladnim glasom.

-Da!– odsečno odgovori poručnik i krete da ustane. Želeo je da ih gleda sa visine i sebi pribavi bar prividnu prednost, ali kratak pokret rukom debelog generala ga zaustavi na pola puta.

-Dobro. Imamo ovde vaše osnovne podatke. Impresivno.–reče ukočenoliki, iako nije delovao impresinirano. – Mada…izgleda da niste pobornik Novog načina?

Sagua nije ni trepnuo.

-Ne vidim kakve to veze ima sa ovim slučajem?

-O, ima veze, itekako da ima! – beli mantil se javio gotovo histeričnim glasom.

General se nakšaljao i preleteo pogledom preko ostalih za stolom.

-Imaćete prilike do postavljate pitanja, doktore. Dakle…-pogledao je u papir kao da je zaboravio pitanje.

Sagua neprimetno zakoluta očima. Doktor? Trebalo je da pretpostavi da će Vlada poslati nekog od tih zaluđenika.

-Dakle, opišite nam šta se desilo 17.07. ove godine u Zbornom mestu br.8?

Zborno mesto…pre će biti logor“, prolete kroz glavu poručniku. Uspravio se na stolici i progovorio ne gledajući nikog posebno od članova komisije.

-Tog jutra sam sa prvim vodom nadgledao Poražene u dvorištu, drugi vod sam poslao na vežbalište, dok sam trećem dao voljno, da bi bili odmorni u slučaju da…

Zar je takav raspored standardna procedura?! – doktor je već zapenio – Vi, znači, čuvate stotine Poraženih, puštate ih u dvorište, pritom šaljete dve trećine čete takoreći van stroja?!

Sagua je ovakva pitanja pre očekivao od generala i ostalih; zatreptao je prvi put pomeren iz ravnoteže.

-Tamo sam stacioniran već 7 godina, znam kako da rasporedim svoje vojnike.

-No, ipak se desilo ono što se desilo, zar ne?-ukočeno lice je nečujno dobovao koščatim prstima po stolu.

-Kako su se ponašali Poraženi tog jutra?-upao je doktor.

-Kao i uvek; apatično, mlitavo, samo su nemo sedeli na travi…

-Šta nam možete reći o Br.88? Da li se bilo kako izdvajao od ostalih?-doktor kao da je rešio da  potpuno preuzme ispitivanje.

-Iskreno, nisam ga razlikovao od ostalih, svi mi izgledaju isto.

-Da, izgledaju. A onda odjednom Br.88 na vaše oči pobegne i prouzrokuje ovo– reče general tiho.

-Opišite nam bekstvo.

Poručnik je rešio da zanemari generalovu opasku, pa je nastavio mirnim tonom.

-Samo je ustao, kao da je odjednom izronio iz gomile, i potrčao ka ogradi, preskočio je i pobegao u šumu. Struja je bila isključena, jer su majstori otklanjali kvarove koji su nastali tokom poslednje oluje, kao da je znao…

-Mislite da nije? Gde ste Vi bili u tom trenutku? – hladan pogled ukočenolikog preseče Saguu usred rečenice.

-Bio sam na drugoj strani dvorišta. Pokušali smo da ga zaustavimo, ali bio je brz, znate da Poraženi imaju duge noge. Strelice za uspavljivanje koje smo ispalili na njega su promašile. Odmah sam sa prvim vodom krenuo u poteru.

-Niste angažovali još jedan vod? Onaj koji bi ostao bio bi dovoljan da čuva ostale. Umesto toga, Vi ste se malobrojni uputili u šumu, iako ste znali da je Teritorija Velikih mačaka vrlo blizu-general je strogo prekrstio ruke.

-Nikad Teritorija nije bila tako blizu logora!-Sagua baci brz ciničan pogled na generala-Sem toga, znao sam da ćemo ga stići na kraju i smatrao sam da nas ima dovoljno da uhvatimo jednog Poraženog.

-Kako ste mogli biti sigurni da ćete ga stići? Koristili ste Stari način? Po vašim rukama reklo bi se da to često radite-sada je doktor sebi dozvolio ciničan ton.

Sagua sakri šake i polako odgovori:

-Četiri noge su brže od dve. Uostalom, stigli smo ga na jednom proplanku.Opkolili smo ga…tada su nas napale Velike mačke-poručnikov glas je počeo jedva primetno da drhti-Više od pola mojih drugova su odmah poginuli, većina nije stigla da promeni strelice za bojevu municiju. A taj prokletnik je samo stajao i smejao se.

-Da? U Vašem izveštaju piše da je i on poginuo tamo-doktor ga je posmatrao kao opsednut.

-Umro je, ali ne od Velikih mačaka-poručnik nastavi zluradim glasom-Kada sam video da su moji vojnici mrtvi i da Poraženog Velike mačke ne napadaju, shvatio da nas je uvukao u zamku. On se i dalje ludački smejao. Pucao sam na njega bez razmišljanja. Srećom, pre ulaska u šumu obavestio sam ostatak čete da gonimo begunca. Treći vod je na vreme stigao u pomoć.

Tišina je vladala prostorijom. Prekinuo ju je doktor.

-Vi…upropastili ste sav naš trud!

-Tako što sam ubio tu bezumnu životinju?!

-Bezumnu životinju?! Zaboravljate da su te životinje hiljadama godina pre nas vladale ovom planetom!-doktor je stajao naslonjen na sto i pljuvačkom prskao papire pred njim.

-Pa, više ne vladaju, zar ne?-Sagua uputi doktoru otrovan pogled.

-Znate li Vi da sve što danas imamo dugujemo njima, njihovoj zaostavštini? Sada Vam deluju bezumni, ali uvek se pojavi bar jedan kojeg možemo iskoristi za proučavanje, za nove vidike, nova znanja, novi…

-Novi način?-poručnik je pobesneo -Da budemo kao oni? Oni koji su nas oduvek mrzeli, istrebljivali bez milosti, koji su nas se gadili, optuživali za sva zla ovog sveta? Ko je na kraju pobedio? Ko je tavorio po kanalizacijama, podrumima i rupama, dok su se oni ubijali međusobno i uništavali ceo svet? Mi!

Zastao da dođe do daha, primetivši sve oči prisutnih uprte u sebe i plašeći se da ga ne prekinu, žurno je nastavio:

-I sad, moramo da hodamo uspravno uvek, tako Novi način propisuje! Iako imamo svoje krzno, nosimo njihove krpice, jer – to je Novi način! Umesto da govorimo jezikom koji su naši preci stvarali vekovima u mraku, mi koristimo njihov univerzalni jezik! Isti jezik kojim mi je to stvorenje iscedilo svoje poslednje reči!

Doktor umalo nije pao preko stola, a zagrajali su čak i članovi komisije koji su do tad ćutali.

-Poslednje reči?!

-Skot nije odmah umro, iako sam bio ranjen, probio sam se do njega, hteo sam zubima da mu otkinem grkljan, da osetim tu uzvišenu krv. Naši su stigli i potiskivali Velike mačke. Dopuzao sam do njega, a on me je uhvatio za glavu i privukao bliže svojoj. Te užasne plave oči i dalje su se smejale, nikad neću zaboraviti šta mi je rekao pre nego što je umro.

-Šta?! Govori, proklet bio!-dreknuo je doktor u nestrpljenju da čuje prve reči bivših vladara planete posle toliko vekova.

Sagua sklopi oči, duboko udahnu i ponovi poslednje reči Poraženog:

-Bili ste i ostali samo glupi pacovi…

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s