5 godina sivog neba

on

Ne postoje umori koje reka neće odmoriti.

Ne postoji san koji nije najlepši grad na svetu.

Ko nije čitav jedan život gledao u nebo taj nikad nije ni čitao ni pisao. Ni razmislio pre nego što je prodao svoje pravo da bira. Nikad nije shvatio da jedna kap kiše ne znači baš ništa, dok je 6 724 949 sasvim dovoljno, a 5 godina sivog neba previše.

U prošlom životu mi smo jeli trešnje, i čitali knjige, i slušali muziku, i učili, i nazdravljali.

U ovom životu neko je posekao trešnju.

Sada se na ulicama saplićemo u mraku. Padamo, ali ipak ostajemo na nogama jer ne volimo da klečimo.

U najlepšem gradu na svetu više nema pogleda na reku i nikako ne mogu da se odmorim. Nekad je tu bila utopija, a sada u mojoj kući sede ljudi koji nikada nisu gledali u nebo. Ne znaju kakve će kiše padati na mračnim ulicama. Tišina je već preglasna.

Sanjala sam san u kojem u gradu prepunom drveća, ptica i leta gledam u reku. Niko sebe ne prodaje i svi su pročitali bar jednu knjigu. Ili možda i nisu, ali ipak znaju koliko su važna velika, plava neba na kojima se sve vidi. Ne postoje umori niti mrak koji sapliće. Kiše su samo kiše, a tišine su samo tišine. Postoje razlozi za učenje, postoje razlozi za nazdravljanje. Stajalo se dugo na ulicama.

Stajaće se još čitavu jednu večnost, ali moj san će doći.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s