Matriks i filozofija

on

Imate plavu i crvenu pilulu ispred sebe. Ako uzmete plavu pilulu, probudićete se u svetu u kojem ste i živeli, a sve što vam je do tada izgledalo kao stvarno i dalje će za vas predstavljati jedinu stvarnost. Međutim, ako uzmete crvenu pilulu, dobićete priliku da saznate istinu i da stvari sagledate u njihovom pravom svetlu.

Ukoliko bi trebalo da birate između crvene i plave pilule, koju biste izabrali?

Da li nekad bar na trenutak zastanete i zapitate se da li je ovaj svet stvaran. Šta je stvarnost? Da li postojimo? Da li je sve što opažamo samo kompjuterski program?

Mogli biste saznati da živite u svetu u kojem ste rob; u svetu koji ne predstavlja ništa drugo nego složeni kompjuterski program – Matriks, baš kao i Neo, glavni junak istoimenog filma.

Matrix Reality - disconnect from it.jpg

Svi Neovi doživljaji i utisci su samo impulsi koje ovaj program šalje u njegov mozak, simulirajući na taj način stvarnost.

Navedena ideja filma, odnosno situacija u kojoj se Neo našao, sasvim je dovoljna da nas navede da sebi postavimo neka od zanimljivih filozofskih pitanja o autentičnosti sveta u kojem živimo, kao i svega što predstavlja, ili bar mislimo da predstavlja, našu stvarnost.

matrix-system-fail_2784216b

Jedan od najvećih filozofa koji je ova pitanja zaista i postavio je Hilari Patnam (Hilary Putnam) Putnam_Hkoji predlaže da zamislimo da smo svi mozgovi smešteni u posudama i umreženi u sistem koji kontroliše super moćni kompjuter ili, još gore, zli genijalni naučnik. Kako možemo da vidimo, ova situacija je praktično identična onoj u kojoj se nalazi Neo. Ključno pitanje koje Patnam postavlja je sledeće: Kada bismo bili ovakvi mozgovi u posudi, da li bismo mogli da kažemo ili mislimo da smo mozgovi u posudi?

Patnam tvrdi da to ne bismo mogli da učinimo; da mozgovi u posudi ne mogu da misle ili kažu da su mozgovi u posudi. Ukoliko uporedimo mozak u posudi sa nama, videćemo da, iako mozak poseduje inteligenciju i svest, njegove reči ne referiraju na ono na šta naše reči referiraju. Ti mozgovi u posudi u stvari nikada ne bi ni referirali na spoljašnje objekte.

Oni referiraju na predstavu nekog objekta. U slučaju naših mozgova to nije tako, jer je očigledno da nismo mozgovi u posudi ukoliko se vodimo prvim gore navedenim Patnamovim zapažanjem, tj. mozak u posudi ne može da pretpostavi da je mozak u posudi. Dalja analiza argumentacije će odvesti u ispitivanje kako funkcioniše naš jezik.

36C7BFE300000578-3718312-image-a-6_1470063709411.jpg

Međutim, bilo bi sasvim pogrešno smatrati da je Patnam prvi filozof koji je pokrenuo pitanja koja su ekranizovana u filmu Matriks. Ova i slična pitanja su postavljali neki od najznačajnijih filozofa u istoriji filozofije. Platonov Mit o pećini, Dekartov Zli demon, Nozikov misaoni eksperiment sa mašinom zadovoljstva samo su neki od različitih načina da se na filozofski način ispita pitanje o suštinskoj prirodi stvarnosti, kao i način na koji tu stvarnost doživljavamo.

Nastaviće se…

Dok ste tu, pročitajte i:

Aristotel, umetnici i prodavci magle

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s