Fidelov inventar mart 2017.

Dve su mi knjige obeležile mart, a izgleda i celu godinu jer je mala verovatnoća da će me nešto toliko oduševiti.

Imam ja tog jednog drugara s kojim se uvek može popiti kafa s rakijom jer on to ne razdvaja, i koji guta knjige kao ja nekad u tinejdžerskim godinama. I tako naletim na njega kad je upravo završavao knjigu “Ulica Eureka” Roberta Maklijama Vilsona i nagovori me da uzmem da pročitam to. Inače, te knjige ima u našoj biblioteci Božidar Knežević, a rasprodata je i nema je više ni u jednoj knjižari, te je jedino možete pročitati ako ste drug član biblioteke.

Gospodin Vilson je irski pisac iz Belfasta, nekada skitnica i beskućnik, koji se proslavio romanom “Ripli Bogl” (objavila Booka), i čiji se novi roman “Extremists” željno očekuje još od 1996. (to podseća malo na situaciju sa “Chinese democracy” Guns and Roses).

4307.0.796964158-kKiH-U43200303015835VTC-1224x916@Corriere-Web-Sezioni-593x443

“Ulica Eureka” je knjiga koja govori o ljubavi jer sve priče govore o ljubavi, tako otprilike glasi moto na početku. Pre svega, ova knjiga je autorova izjava ljubavi Belfastu, gradu u kome je proveo ceo svoj život, i po tome je izuzetna, spade u red onih knjiga posvećenih gradovima kao što je “Uliks” Džejmsa Džojsa recimo. Ako nikad niste bili u Belfastu i ne morate, kroz ovu knjigu upoznaćete se s njim kao da ste proveli tamo mesece i mesece.

U vreme kad je ova knjiga pisana i objavljena sredinom 90-ih Belfastom su još odjekivale eksplozije bombi, a katolici i protestanti se sukobljavali svakog dana. Dva glavna lika su najbolji prijatelji, iako su poreklom sa suprotnih strana, i opovrgavaju stereotipe o međusobnoj mržnji. Džejk Džekson i Čaki Largan sa još trojicom živopisnih likova čine zanimljivu ekipu tridesetogodišnjaka koji se nalaze na prekretnici. Džejk odlučuje da napusti posao, a istovremeno očajnički želi da se zaljubi, a Čaki želi da se obogati, dok kao nekim čudom u njegov život ulazi jedna prelepa Amerikanka.

Knjiga koja šarmira opuštenim stilom pripovedanja od prve stranice(batalio sam one četiri knjige koje sam uporedo do tad čitao), koja ne polemiše o religiji i politici, a uspeva da demontira zlo jednostavnom pričom o običnim ljudima. Takvih knjiga je recimo u našoj književnosti malo jer naši pisci teže isterivanju političkih i istorijskih istina, žele da pišu o velikim i značajnim ljudima, dok im, čast izuzecima, svakodnevni život običnog pojedinca( osim ako je neshvaćeni intelektualac, što je trip koji naši pisci često neguju) ne znači ništa, a tu se u stvari kriju najlepše priče.

I ljubitelji ljubavnih priča, i ljubitelji priča o marginalcima, i ljubitelji priča o značajnim društvenim temama, svi mogu uživati uz ovu knjigu, pa je iskreno preporučujem, a ako je neko poseduje, i ne sviđa mu se neka mi je pokloni, odužiću se, mada sumnjam da ima nekog ko je ovu knjigu čitao da mu se nije svidela. Inače, videh sad da ima i televizijska serija po ovom romanu, pa ću pokušati to da pronađem na nekom torentu.

„I upravo sam tada shvatio, dok sam stajao s njom, disao s njom, dok se spokojstvo širilo svuda oko nas, kako su to možda bile dve najlepše reči koje su ikada postojale.

Imamo vremena.“

Druga važna knjiga koju sam pročitao je “Amajlija” Roberta Bolanja, u izdanju LOM-a. Knjige Roberta Bolanja su dugo čekane u našoj sredini, sva je prilika da ćemo uskoro dočekati da vidimo sve na srpskom jeziku od ovog izuzetnog pisca, čiji je i život zanimljiv poput filma.

amajlija_vv

„Amajlija“ je delo koje govori o poeziji, o jednoj izgubljenoj generaciji meksičkih pesnika, i o godini 1968, koja je poslednja godina nekog velikog svetskog revolucionarnog zamaha. Glavni lik je muza i zaštitnica meksičkih pesnika koja nam predstavlja umetničku scenu Meksiko sitija 60-ih i 70-ih godina 20.veka. Kao da je to bilo poslednje vreme kad su ljudi na ovom svetu bili slobodni od religioznih i drugih stega.

Roberto-BolanjoJedan od likova iz ovog romana je zapravo Roberto Bolanjo, i to će čak i površni poznavaoci njegove biografije lako zaključiti. Knjiga nije za one koji vole običan način pripovedanja, jer je poetična i lirska, i mnogo toga treba pročitati između redova, ali ima delova koji se mogu čitati kao beletristika. Tako već početak knjige mnogo obećava:

“Ovo će biti pripovest strave i užasa. Biće to jedan krimić, jedna detektivska  i horor priča, mada neće tako izgledati. A neće tako izgledati zato što je ja pričam. Ja sam ta koja govori i zbog toga se ova priča neće činiti onakvom kakva u suštini este. Pa ipak, to je priča o strašnom zločinu. Ja sam prijateljica svih Meksikanaca. Mogla bih da kažem: ja sam majka meksičke poezije, ali bolje da se uzdržim od toga. Ja poznajem sve pesnike i svi oni poznaju mene.“

Ali ako vam Amajlija i ne legne, ne odustajte od Bolanja, ima on čitavu biblioteku romana u kojoj možete uživati.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s