Hakovanje mozga – confirmation bias (pristrasno potvrđivanje)

on
Niko ne voli da greši, a još manje da priznaje sopstvene greške. Svako od nas voli kada je u pravu, a ne njeni ili njegovi prijatelji. Svi koji se bave istraživačkim radom znaju da je mnogo lakše, ali i prijatnije pisati naučni rad kada se svi dokazi, svi argumenti, sva istraživanja slažu sa vašom tezom.

Ovde nastaje zabluda da smo na osnovu racionalnog zaključivanja i dugogodišnjeg sakupljanja informacija doneli zaključak da su levoruki ljudi nadareni i kreativni, a u stvari mi smo samo odabrali informacije koje nam odgovaraju da bismo potkrepili verovanje za koje se zalažemo. Za ovu pojavu skovana je i fraza u Engleskom jeziku “cherry picking”.  Zamislite da pošaljete berača koji bira samo najbolje plodove, dok one prosečne ili lošije preskače. Bilo bi pogrešno kada biste na osnovu ubranog uzorka donosili sud o ostalim višnjama.

Internet i njegovi pretraživači će nam pomoći da nađemo ono što tražimo, a u našem primeru pomoći će nam da nađemo mnogo kreativnih ljudi koji su levoruki. Zato je bitno šta tražimo. Nije dovoljno da tražimo samo informacije koje potrkrepljuju naše verovanje, već i one koje bi ga pobijale. Potrebno je da gledamo širu sliku, celu bazu podataka, i da u okviru te baze vidimo da li se neki rezultati izdvajaju.

Istraživanje ove pojave pokazuje da ljudi imaju tendenciju da tragaju za informacijom koja potvrđuje njihov unapred već postavljeni stav. Takođe, nije redak slučaj da ukoliko već poseduju informaciju da je pogrešno protumače samo da bi potvrdila njihov početni stav koji dokazuju.

Ova greška se ponavlja u raznim oblicima. Ljudi jednostavno imaju naviku da tragaju svesno ili nesvesno za informacijom koja potvrđuje već postojeću tačku gledišta koja je polazni stav.

Na primer zamislite poslodavca, gospođu Smit koja je zaposlila novog radnika o kome ima visoko mišljenje. Zamislimo i da on nije kompetentan za to radno mesto.  Moguće je da ona neko vreme to i ne primećuje pošto ostali ljudi u kompaniji odrađuju posao novog radnika. Moguće je da gospođa Smit bude impresionirana ovim radnikom ukoliko primeti da na primer nikada nije zakasnio na posao.

Pročitajte i: Matriks i filozofija

Popularna nauka često pravi greške u dokazivanju hipoteza, tj. ne uzimaju u obzir sve informacije, već selektivno biraju samo one koje bi potvrdile hipotezu.

Iluzija učestalosti

Pristrasno potvrđivanje se gotovo stalno koristi za objašnjenje paranormalnih pojava.
Na primer zamislite da sam preturajući po knjigama pronašao omiljeni roman, neka to bude   ‘Ana Karenjina’ od Tolstoja. Sutradan pročitam u časopisu koji slučajno prelistavam priču o Ani Karenjini, a pola sata nakon toga, gle čuda, na televiziji se prikazuje film – ‘Ana Karenjina’. Sledećeg dana naiđem na emisiju o Lavu Tolstoju.
Zaista čudno i pomalo zastrašujuće. Šta se dešava ovde? Da li univerzum želi da mi nešto poruči? Zapravo ne. Ovo se naziva iluzija učestalosti. U stvari sve ostale informacije sam ignorisao i formirao verovanje da se zaista sve što je vezano za roman ‘Ana Karenjina’ uzastopno javlja s nekim razlogom. Moglo bi se reći da sam potajno priželjkivao i podsvesno selektivno prihvatao samo informacije koje su vezane za roman – ‘Ana Karenjina’.

777887_mozak_ls.jpg
Sa ove tačke gledišta pristrasno potvrđivanje je filter koji nam služi da vidimo samo takvu realnost koja se poklapa sa našim očekivanjima. Iluzije učestalosti su česte: Tako ukoliko želim da kupim model automobila koji mi se dopada, svugde na ulici ću videti baš taj model, a zapostaviti sve druge. Ukoliko sam zaljubljen sve pesme koje čitam i slušam će mi delovati kao pesme o ljubavi.

Kako da naši sudovi budu nepristrasni uprkos tendencijama naše prirode? Spisak “nepristrasnih procedura” mogao bi da izgleda ovako: usporiti, zamišljati suprotnosti, reflektovati o problemu.

Međutim, istraživači sa Harvarda sproveli su istraživanje koje je pokazalo da su i ispitanici koji su  uvežbani da kritički misle, filozofi, bili pod uticajem tendencija naše prirode. Nebitni faktori  menjaju i njihove odluke.

“Eksperti” su bili jednako podložni uticajima sa strane.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: