Pad Berlinskog zida i 2pac Shakur

Svetskom implozijom socijalizma SAD isplivavaju ako potpuni pobednik nošene na krilima svoje republikanske stranke, rečima Noama Čomskog „najopasnije organizacije na svetu“. No, za većinu svetski poduhvati obećane zemlje kapitalizma su nepoznati i „american dream“ je bio na dohvat ruke.

Trijumf je bio potpun. Buš Stariji samouvereno objavljuje da se imperija transformirala u „svetskog policajca“ koji ne preza da svojim pendrekom kroji sudbinu čitave planete. Ideolozi poput Fukujame podjednako samouvereno objavljuju „kraj istorije“ koja eto upravo u tom pendreku nalazi svoj hilijalizam. Tu žaoku tada su osetili Irak, Somalija, Jugoslavija i mnogi drugi. Meka moć imperije, hranjena zlatnim godinama Majkl Džordana i Džeksona, Madone i Maraje Keri, istrajavala je na utopiji „Eldorada“ svih napaćenih duša planete Zemlje, delom napaćenih upravo i akcijama svetskog policajca. Paradoksalno, te duše čežnjivih očuju gledaju ka obećanoj zemlji i dive se njenim dostignućima nesvesni da je taj život iz američke serije mahom plod izrabljivanja upravo njih čežnjivih.

Tada sa dna je doprao glas do samog vrha i zario svoje kandže u ružičastu ideologiju. „Thug“ iz geta svojom muzikom očarao je milione i izneo na površinu prljavštinu obećane zemlje koja je veštim državnim foklorom decenijama skrivana. Naime, prvom pobedom Martin Luter Kinga afroamerikanci zadobili su svoja prava ali, kako je sam King navodio, to je bio samo prvi korak. Bez socijalne jednakosti crnci će i dalje biti osuđeni na geto i marginalizovanje. King je ubijen, poruka potisnuta a njegovo delo slavljeno kao završeno. Zanimljivo je da u SAD-u ima vrlo malo neradnih dana, za pojmove Srbije gotovo nimalo, ali čitava država staje na „Martin Luther King Day“ kada se kitnjastim paradama i hlavospevima svake godine svečano objavljuje da je borba gotova.

Uhapšena kao pripadnica Crnih Pantera, majka 2pac-a svoju trudnoću provela je u zatvoru, puštena je neposredno pred porođaj. Sama činjenica da je kao embrion već upoznao zatvor dovoljno govori o „američkom snu“ u kome je svakome data šansa za uspeh ali i apsurdnosti neoliberalizma uopšte. Odrastao je u getu, u bandi, postao je „thug“. Čitao je mnogo, čitave bibilioteke i rešio da opevao svoj život i život  geta. Svoje ime Lesane Parish Crooks  menja u Tupak Amaru po poslednjem poglavici Inka koji je pružio očajnički otpor španskim imperijalistima podigavši ustanak koji je u krvi ugušen. Postao je simbolom otpora i bunta a sam 2pac svojom muzikom i uticajem daleko je prevazišao svog uzora.

U vremenu kad svetski policajac ratovima širi „peace and democracy“ po čitavoj planeti on ističe da neprestano traje i „rat na ulicama“. U društvu u kome je svaki peti afroamerikanac u zatvoru i gde su ulice frontovi zakrvavljenih bandi javlja se pesnik sa iskustvom i iz zatvora i sa fronta. Svoji inspiraciju dobijao je, po sopstvenom tvrđenju, od Boga gde je on samo bio posrednik, dodao je sebi i ime Shakur – zahvalan Bogu. Kao što je 2000 godina ranije Božiji sin uzeo ljudsko obličije i živeo životom običnog stolara, sada 2000 godina kasnije ovaj „Crni Isus“ živeo je životom običnog „thug-a“, ali prenosio je božanstvene poruke. Pesme poput „Gheto gospel“ i „Changes“ stoje rame uz rame sa „Pesmom nad pesmama“ ili „Besedom na gori“.

            2pak se ne sluša, on se tumači.

Problem po establišment je postao akutan kada je svojom poezijom očarao milione, kada se svet upoznavao sa stvarnom slikom Amerike. Došlo je dotle da je reagovao i potpredsednik Den Kvejl i zabranio prodaju njegovog albuma. Dok je on u pesmama apelovao na vladu da prekine rat protiv droge i da povede rat protiv siromaštva, vlada je povela rat protiv njega.

Ubijen je kako je i živeo – kao „thug“. Poezija je nastavila dalje. Nažalost, poetski oblik repa mahom je počeo da peva u slavu guzica, njihanja kukova i narkomanije. Ružičasta pošast preplavila je i rep dok Vlada zadovoljno trlja ruke svesna da novi „thugovi“ poput 50cent-a i Snoop Dogg-a su samo šrafovi na glomaznoj mašini održavanja status quo-a.

Teško da će postati klasik. Dilanu je trebalo pola veka za priznanje koje mu suštinski i nije trebalo. I bez toga, istinskim ljubiteljima poezije nije potrebno da neko s vrha ukaže na to ko je vredan pažnje, ko je „kultura“. Tumačite 2paca kao što bi tumačili Disa, Vaska Popu, Šekspira, Dantea, Getea… Na samom kraju 20. veka javio se pesnik koji je istančanu socijalnu poeziju uklopio sa pozadinskim bitovima. Ne sudite mu po tetovažama i kajlama, sudite mu po stihovima. On je samo želeo da ga poslušaju, da mu daju šansu, da uzmu njega i ulicu za ozbiljno:

“When you wipe your eyes, see it clearly

there’s no need for you to fear me

If you take your time and hear me

Maybe you can learn to cheer me”

sddefault

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s